Zen priče – Blatnjavi put

Blatnjavi put

Jednom dva monaha Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala.

Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće.

„Dođi, devojko“, reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.

Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži.

„Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama“, reče Tanzanu, „posebno ne mladim i lepim. To je opasno. Zašto si ti to učinio?“

„Ja sam devojku ostavio tamo“, reče Tanzan. „Da li je ti još uvek nosiš?“