Kako se Nova Godina dočekuje u svetu po zemljama
Neku zanimljivi primeri kako se Nova godina dočekuje u svetu po raznim zemljama. Verovanja kako sreća dolazi i rituali dočeka Nove godine
SREĆNA NOVA GODINA!
Nova godina je najstariji od svih praznika, a prvi put je, po mišljenju nekih znalaca, obeležen u starom Vavilonu pre, oko, 4.000 godina! Otad, mnogi običaji su promenili…
Prema starim piscima, proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca i, tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari i načini računanja vremena, pa i dan kad se dočekuje Nova godina.
U Vizantiji je početak godine bio 1. septembar. Prvi januar („januarske kalende“) bio je u stara vremena dan kad su u Rimu konzuli stupali na dužnost. Tad je priređivano opšte slavlje uz međusobna čestitanja i deljenje poklona…
U starom Rimu, Nova godina je počinjala na martovske kalende, 1. marta…
Hrišćani su vekovima zazirali od obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama, pa se, tek, od 12. veka, postepeno prihvata 1. januar kao početak kalendarske godine.Razne kulture i religijski sistemi imaju različite običaje za doček Nove godine, ipak, Gregorijanski kalendar, danas se, iz praktičnih razloga, koristi u gotovo celom svetu…
Za Kineze, lunarna Nova godina je Praznik proleća – najveći narodni praznik uoči kog se detaljno čiste stanovi i kuće kao simbol odbacivanja sveg starog, a na ulicama se organizuju ceremonijalne proslave s velikim „zmajevima“ od hartije kao znacima moći u uspeha. Na Novu godinu, u Kini su sva vrata okićena nečim crvenim jer je crvena simbol sreće i veselja. Iako sve porodice pripremaju slavlje na Novogodišnju noć, iz kuća se uklanjaju svi noževi na 24 sata, da se niko ne bi povredio jer bi nezgoda značila da je ta osoba „prerezala“, odnosno, sprečila porodičnu sreću u nastupajućoj novoj godini…
U Japanu se ovaj praznik slavi uz svečanu trpezu ispunjenu naročitim specijalitetima, a u ponoć se dolazak Nove godine oglašava sa 108 udaraca zvona s budističkih hramova koji označavaju, po predanju, 108 mogućih čovekovih grehova… Japanci doček Nove godine obeležavaju sav dan. Oni, sa slavljem, počinju ujutro kad čišćenjem kuća, običajem poznatim kao „ousouji“, što znači da „teraju prašinu“ iz prošlosti i pripremaju kuću za uspešnu novu godinu…
Španci u ponoć jedu grožđe i, to, po 12 zrna da bi bili srećni svih 12 meseci u godini…
Grci jedu kolač u kom se nalazi novčić koji donosi sreću onom ko ga nađe. Prvo parče hleba je za malog Isusa, drugo za oca kuće, a treće za kuću. Ako se novčić nađe u trećoj kriški, te godine će rano doći proleće, a porodica se može nadati sreći cele godine. Grci često pozivaju posebnog prijatelja ili člana porodice da uđe prvi u kuću za kog se veruje da će uneti sreću i sprečiti loše stvari da uđu… Prilikom kartanja koje je običaj u grčkim porodicama, obično se igra u neku simboličnu svotu (novca) i, po svem sudeći, pomalo se i „vara“. To nije nimalo čudno, na kraju krajeva, smatra se da će pobednika igre tokom sledeće godine pratiti mnogo sreće. Druga prilika nastupa u ponoć, kad se služi vasilopita: kolač veoma slatkog ukusa u kom je skriven novčić. Onaj ko nađe novčić, po verovanju, može, tokom godine, da računa na mnogo sreće…
Austrijanci – jedu pečenje prizivajući više blagostanja. Na Novu godinu pripremaju svečan ručak. A za desert: sladoled od mentola u obliku deteline sa četiri lista. To su glavni uslovi za osiguravanje sreće u novoj nastupajućoj godini…
Nemcima je nezamisliva Novogodišnja noć bez vatrometa. Oni svake godine za vatromet potroše oko 100 miliona evra. Tradicija da se u Novogodišnjoj noći napravi buka, potiče, još, iz srednjeg veka kad su građani i žitelji zveckajući raznim predmetima išli ulicama kako bi rasterali zle duhove… Novogodišnja trpeza je, takođe, s određenim oznakama. Supa od sočiva ili svinjetina su znak blagostanja. Riba znači dobru budućnost jer uvek pliva napred. Onaj ko za Novu godinu prostire rublje, sam je kriv ukoliko u novoj godini bude morao mnogo da radi…
Na Novu godinu, Britanci strepe ko će im prvi doći u goste, jer, prema starim verovanjima, to znači koliko ćete imati sreće u novoj godini. Ako vam u goste bane muška osoba s poklonima, pravi ste srećković. Nemojte se previše nadati – smatraju oni – ako vas prvo poseti neka ženska osoba…
Stari sicilijanski običaj kaže da će sreća u novoj godini doći onima koji na Novu godinu jedu lazanje, ali nesreća sledi svima koji na taj dan jedu makarone ili bilo koju drugu testeninu osim lazanja…
Za Novu godinu, Norvežani se časte pudingom od pirinča, a unutra sakriju jedan badem. Puding se poslužuje u velikoj posudi u kojoj se nalazi samo jedan badem. Poslužuje se u činijice, a veruje se da će osobu koja u svom pudingu pronađe badem pratiti sreća i bogatstvo…
U mnogim kulturama se veruje da sve u obliku prstena donosi sreću jer to simboliše „pun krug“, odnosno, kraj jednog ciklusa. Iz tog razloga, Holanđani za Novu godinu jedu krofne jer veruju da one donose sreću u novoj godini.
U Americi, uobičajeno novogodišnje jelo je lonac pirinča s crnim graškom i svinjetinom, s dodatkom skrivenog novćića. Ko ga pronađe, biće srećan nastupajuće godine. Običaj su doneli afrički robovi. Običaj poklanjanja poljupca u ponoć, u Americi, potiče od maskenbala koji su bili uobičajeni tokom istorije. Prema tradiciji, maske su označavale zle duhove iz stare godine, a poljubac je predstavljao pročišćavanje u novoj godini…
U Brazilu je običaj da se u Novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi. Posle slavlja u ponoć uz muziku, vatromet i večeru, Brazilci odlaze na plažu gde preskaču „sedam talasa“, bacaju cveće u okean, dok neki pale sveće u pesku da bi im Nova godina donela sreću i bogatstvo…
Danci razbijaju tanjire! Ni manje ni više nego ispred svoje kuće. Stari tanjiri se čuvaju cele godine i u ponoć se bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Što više tanjira razbijete, to imate više prijatelja! Tako da ako vas neko u ponoć bude gađao tanjirom, nemojte se ljutiti – verovatno je Danac!…
Italijani su uvek bučni, a takva im je i proslava Nove godine. Štaviše, što je veća buka, to će, navodno, zlo brže pobeći. Ima logike jer što je veća buka, svako će pobeći. To nije sve. Takođe, iz kuće bacaju sve stare, nepotrebne stvari, od nameštaja do odeće. I to kroz prozor! (Očigledno da se u Beogradu Nova godina slavi svaki dan!) Doduše, ovo opravdava opažanja svih koji su bili u Rimu i okolini. Šta izbace za Novu godinu, ne čiste do sledeće. S druge strane „Čizme“ (Italija), stari sicilijanski običaj kaže da će sreća doći onima koji na Novu godinu jedu lazanje…
Kao što Španci jedu grožđe, Kubanci jedu po 12 grejpova koji, takođe, označavaju mesece godine. Zamislite im izraze (lica) dok ih jedu…
Ova tradicija je povezana kako za Kolumbiju, tako i za većinu latinoameričkih zemalja: u svakoj porodici se šije specijalna lutka koja predstavlja Staru godinu, zatim se lutka puni parčićima stare odeće svakog člana porodice. Posle, dolaze na red hartijice na kojima je svaki član porodice napisao šta je to čeg bi voleo da se otarasi u novoj godini. Kad se sve, to, lepo upakuje i zašije, lutka se iznosi napolje na trem kuće i pali tačno u ponoć! Ostavlja se da gori sve dok se ne pretvori u pepeo jer je, tek, tad, sa sigurnošću oterana nesreća. (U nekim krajevima Srbije, ovako se oslobađaju vampira!) Međutim, nije nam poznato šta rade Kolumbijci koji žive u stanovima. Da li pale lutke na terasi?…
Jevreji, s obzirom da su rasuti po „belom“ svetu – ne može se, samo, reći Izrael – takođe slave drugu Novu godinu… Kad je slave, jedu, samo, slatka jela što se smatra znakom plodnosti i dugovečnosti. Verovatno ovaj običaj seže daleko u prošlost, pre saznanja o štetnosti šećera u većim količinama… Jevrejska Nova godina je duhovan praznik kojim se obeležava godišnjica stvaranja sveta. Datum je promenljiv zbog primene solarno-lunarnog kalendara.
U Izraelu se Nova godina, zvana “Rosh Hashanah” (roš hašana) naziva i “praznik truba”. Slavlje traje 48 sati, ali, samo, kao uvod u post i desetodnevno pokajanje. Da bi predstojeća godina u svakom pogledu bila slatka, u jevrejskim porodicama se poslužuju slatke jabuke s medom i kolačem od meda za doček. Pored tog, služe se slatka jela od šargarepe, koja su znak umnožavanja sreće…
Na Haitiju se za Novu godinu sreća priziva obaveznim oblačenjem nove odeće i razmenjivanjem poklona…
Japanci u kuću stavljaju grančice jela kako bi osigurali dug život, stabljike bambusa koji simboliziraju blagostanje i slike rascvetale trešnje za plemenitost…
Škotlanđani… U Edinburgu možda nije najveća proslava na svetu, ali je svakako veoma neobična. Pre ponoći, gotski sokaci ovog divnog grada, napune se slavljenicima koji igraju uz uobičajene melodije za violinu i gajde, a pripiti muškarci u kiltovima često recituju poeziju lokalnih pisaca. Taj kreativan haos i prijateljska atmosfera ponekad izmakne kontroli, ali, čak, ni policija ne reaguje na bezazlene ispade. Retko ko se u Edinburgu odlučuje da slavi u pabovima ili klubovima jer je na ulici mnogo zanimljivije. Uz to, pored toliko ljudi, možete biti sigurni da će vas, bar, neko poljubiti (u obraz) kad otkuca ponoć!
Ono što je najneobičnije s Hogmanejom je što se provod ne završava prostim razilaskom kućama. Naime, u Novoj godini, hiljade ljudi uskače u ledenu vodu, a taj običaj se naziva Loony Dook…
Islamska Nova godina – Prema Lunarnom kalendaru, za sve muslimane sveta, sa zalaskom sunca (16.41 sati), nastupa Nova 1435. hidžretska godina. Hidžra je arapska reč i znači iseljenje poslanika Muhameda i njegovih sledbenika iz Meke u Medinu 622. godine. Muslimani Balkana na razne načine obeležavaju hidžretsku Novu godinu – u džamijama učenjem Kurana, prigodnim programima i predavanjima. Preseljenje Poslanika Muhameda i prvih muslimana iz Meke u Medinu, hidžra, polazna je tačka računanja vremena muslimanskog kalendara, a ovaj istorijski događaj muslimani su uzeli za početak svoje ere. Hidžretska godina traje oko 354 dana, a sastoji se od 12 meseci. Jedanaest dana je kraća nego u Sunčevom kalendaru. To čini da se datum Hidžretske nove godine razlikuje svake godine.
Hidžretski kalendar je služben kalendar u mnogim islamskim zemljama, a posebno u Saudijskoj Arabiji…
Druge islamske zemlje koriste Gregorijanski ili Julijanski kalendar za civilne svrhe i okrenuti su hidžretskom kalendaru samo za verske potrebe. Hidžretska nova godina je državni praznik u zemljama – Bangladeš, Komori, Džibuti, Egipat, Indonezija, Irak, Iran, Jordan, Kuvajt, Liban, Libija, Malezija, Maldivi, Mauritanija, Maroko, Senegal, Sudan, Tunis, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jemen.
U Srbiji se u Novogodišnjoj noći jede praseće pečenje čem, često, umemo da se podsmevamo, ali ovo je, kao i kod ostalih naroda, znak obilja i nagoveštava bogatu i uspešnu novu godinu. Sarma od kiselog kupusa se podrazumeva, bez „slasne, masne i s dimljenim mesom“, svečana trpeza je nezamisliva. Pa razne vrste pogača, pita, torti, sitnih kolača… kad je nemoguće odoleti tako bogatoj ponudi i zamisli domaćice… svakako, ako se za toliko „nađe“ para!
Svake novogodišnje noći, preko dva miliona ljudi u Sidneju posmatra vatromet iznad sidnejske Opere a onda, uz „potoke“ šampanjca, slave na gradskim trgovima i na plaži. Sidnejski vatromet je obično ono prvo što gledamo u novogodišnjim vestima, Nova godina kod njih stiže malo pre nego kod nas (zbog Datumske granice)…
Običaj da se u Novogodišnjoj noći jede grožđe postoji i u Gvatemali, pa se jede po jedno zrno na svaki sat, od podneva do ponoći, a, uz svako zrno, poželi se po jedna želja…
Podizanje kristalne kugle na Tajms-skveru, u Njujorku, već je postalo širom sveta simbol ispraćaja Stare godine, tu se odbrojavaju poslednji sekundi Stare godine uz zvuke snimljene pesme “Njujork, Njujork” u glasu Frenka Sinatre…
U Meksiku, žene Novu godinu obavezno dočekuju u crvenom rublju!
U Rusiji, dvanaest sekunda pre ponoći, vlada potpuna tišina, svi u sebi pomišljaju želje za Novu godinu. U ponoć otvaraju vrata kako bi Nova godina slobodno ušla. Rusi, takođe, veruju da je onaj ko im prvi uđe u kuću – vesnik sreće, a više vole da im prvi posetilac bude muškarac! Ako izađu na trgove, običaj je da jedni druge časte suvim šljivama punjenim orasima…
Marina Bej je mesto u Singapuru na kom ljudi dočekuju Novu godinu, gledaju vatromet i 20.000 balona koji se dižu ka nebu noseći sa sobom preko 500.000 želja napisanih na hartijicama…
U Ekvadoru, pale se sve one slike koje podsećaju na lošu Staru godinu.
U Indiji se Nova godina ne dočekuje u kući već na ulici…
Rumuni u Novogodišnjoj noći razgovaraju sa životinjama i saopštavaju im svoje želje…
Itd., i sl.
Ipak, da dodam i ovo…
Samo dve stvari…
Prvo…
U Londonu, dva britanska kuvara, za Novu godinu, priređuju jedinstven doživljaj sa snegom koji miriše na breskve, jestivim konfetama (!), i, to, konfetama s ukusom banane… kao i crvenim vatrometom iz kog se širi miris jagoda! Takav je običaj „nametnut“ za ovu Novu godinu. Možda će se, uz obavezan novogodišnji poljubac, čuti: „Volim te, bananasto!“… „jagodičasto“… „pomorandžasto“… ili će se upotrebiti naziv nekog drugog voća jer će Londonci, ove Nove godine kraj Temze, imati „multičulan vatromet“!… Svakako, u sve, ovo, „prste“ je morala da „umeša“ i nauka+tehnika+inženjering: padaće (s neba!) sneg s mirisom breskve i jestive konfete, već spomenute, s ukusom banane! A sve će biti i na televiziji, dakle, uživo!…
Drugo…
Deda-Mrazu je ove godine, već, poslato… i još se šalje!… osam miliona pisama – saopštilo je Svetsko udruženje pošta, iz Berna – kako prenosi francuski list „Poen“. Adresa je – zna se – „ZA DEDA-MRAZA, SEVERNI POL“.
Video za Novu godinu:
RTV Pink ● Novogodisnje pesme ● Svet je lepši kad je Nova Godina
httpv://www.youtube.com/watch?v=N2RfKtI6I80
—————
Izvori:
http://www.zvrk.rs/Zanimljivosti/Putovanja/novagodina/index.htm
http://www.novogodisnjiaranzmani.com/2013/kako-se-nova-godina-proslavlja-u-svetu/
„Politika“
„Poen“
„Beta“
Priredio:
V. V. M.
oOo