Kako se Stiv Džobs lečio sirovom hranom protiv raka – ne zagrizi jabuku obmane
Poučna priča kako je Stiv Džobs skratio sebi život jer se lečio sirovom hranom u klinici u Meksiku i propustio da se izleči klasičnom medicinom
Stiv Džobs je imao neverovatan život, nalik na nekog epskog junaka u svetu business-a. I moram da se dodirnem jedne simbolike, koja je tako evidentna u njegovom slučaju.
Počeo je uspon sa biblijskim simbolom ugrizene jabuke (koju je Eva zagrizla na nagovor zmije) i firmom koja se zvala Jabuka (Apple), ceo život je jeo pre svega voće, bio vegetarijanac i na kraju je od te jabuke i umro. Zagrizao je jabuku zablude.
Stiv Džobs i sirova hrana
Pre nekog vremena sam gledao film Jobs baš o njemu, Stiv Džobs-u osnivaču kompanije Apple. To me je zainteresovalo da malo prostudiram ko je bio Stiv Džobs s obzirom da je film relativno slabo do nikako predstavio neke ključne momente iz Džobsove biografije.
Sve u svemu, film Jobs je zanimljiv za gledanje jer je sam Stiv Džobs zanimljiva i intrigantna ličnost, mada film nije dobro uradjen na nivou scenarija, jer kao što rekoh, mnoge bitne stvari iz njegovog života film nije obradio.
Posebno je u filmu propuštena priča kako je Stiv Džobs oboleo, kako je sebe lečio od raka i to sirovom hranom, koja je tako popularna medju fanaticima alternativne ishrane i medicine. Tu priču želim da ispričam jer je veoma poučna.
Stiv Džobs i rak pankreasa koji je izlečiv
Prvo, treba shvatiti da je Stiv Džobs bio jedan od najbogatijih ljudi na svetu, njegovo bogatstvo se procenjivalo na oko 8 milijardi dolara, tako da je mogao sebi da obezbedi sve one medicinske pogodnosti koje običan smrtnik ne može, što je on i uradio. Njegovo bogatstvo mu je dozvoljavalo da može da bukvalno kupi najbolju bolnicu na svetu i najbolje lekare na svetu da ga izleče i produže mu život.
Ali ne, on je izabrao da se leči teorijama sa interneta, pre svega sirovom hranom u poznatoj klinici u Meksiku, u kojoj se primenjuju tretmani kao što su Maks Gersonova metoda detoksikacije organizma i klistiranje creva sirovom kafom, jedenje koštica kajsija, lečenje raka soda bikarbonom i još mnoge druge popularne metode, nazvane biološki tretman raka.
Drugo i jako zanimljivo pitanje Džobsove bolesti je to što je on bio vegetarijanac i mahom se hranio svežim voćem i povrćem. Stiv Džobs je ponekad samo jeo ribu a vegansku filosofiju je usvojio prvo u Indiji gde je kao student proveo 7 meseci po ašramima tražeći spiritualni napredak. Po povratku u Ameriku je jedno vreme išao bos i ošišan do glave noseći indijsku odeću na sebi.
Klasičan neo šamanski i nju ejdž pristup, rekao bih.
Posle je prišao zen religiji i predstavljao se kao budista, čak mu je i venčanje bilo budističko a on sam je za sebe govorio da je budista, mada njegov život i rad pokazuju da nije mnogo budističke samilosti imao prema ljudima.
Treće što je bitno u njegovom slučaju je njegova sama bolest. Naime, u oktobru 2003 godine je otkriveno da ima tumor pankreasa. Biopsija je pokazala da je to retka vrsta tumora pankreasa koji je bilo moguće operisati. Inače je tumor pankreasa veoma zloćudno oboljenje od koga nema spasa. U njegovom slučaju, kako kaže jedna moja draga prijateljica lekarka, njega je Bog pogledao i dao mu bolest koja je izlečiva.
To je bila jedna jedina vrsta raka pankreasa koja je operabilna i koja se može izlečiti. Moja prijateljica lekarka smatra da mu je to bio dar od Boga za sve one dobre stvari koje je osmislio i podario svetu.
Ali tako nije mislio i Stiv Džobs. On je kao i gomila klasičnih nju ejdže vernika u alternativne metode poverovao da je rešenje njegovog problema lečenje sirovom hranom. Nije hteo da sluša najbolje stručnjake i lekare sveta već je spas tražio na internetu u sistemima alternativne ishrane za rak. Stiv Džobs je odbio operaciju raka pankreasa i otišao je u Meksiko, u poznatu kliniku za lečenje raka Oaza nade.
Naravno, pošto on ima dovoljno novca dobio je sve što se moglo dobiti u klinici za rak i sproveo je sve propisane tretmane za rak. To je prirodna i očekivana reakcija čoveka koji veruje u masovnu propagandu teoretičara zavera i u moć sirove ishrane i alternativnih metoda lečenja.
Nakon 9 meseci tretmana kada je kancer metastazirao uvideo je sopstvenu zabludu i pristao je da se tumor operiše, što je i uradjeno krajem 2004 godine. Medjutim, tada Stiv Džobs pravi drugu ključnu grešku svog života, ne sluša lekare i odbija da ide na hemioterapiju. Smatrao je kao i gomila nju ejdž vernika da je hemioterapija otrov i prevara savremene medicine. Smatrao je da hemioterapija samo ubija a ne leči.
Posledice odbijanja hemioterapije i pre svega prvog čina odbijanja operacije, bile su da je tumor metastazirao na jetru.
Kao što je jedan stručnjak za prevare alternativne medicine rekao: „Džobsova vera u alternativne metode lečenja ga je koštala života“. Stiv Džobs je i sam to kasnije shvatio ali je već bilo kasno.
Nakon uvida u to da mu lečenje sirovom hranom kancera nije pomoglo kao ni ostale terapije okrenuo se klasičnoj medicini koja ga je narednih 7 godina održavala u životu. Prvo su mu 2009 godine transplantirali jetru, što je luksuz koji je dostupan samo bogatima, jer se transplatacija jetre ne radi kod metastaza, nema suštinske svrhe.
Sledećih 2 godine su ga lekari održavali u životu i u radnom elanu hemioterapijom. Ipak, rak pankreasa mu se vratio i doveo do komplikacija koje su na kraju i dovele do njegove smrti 5 Oktobra 2011 godine u 56-oj godini života.
Kao što je gore navedeni stručnjak govorio da je Džobsova vera u sirovu hranu bila njegov najveći promašaj, on je za kraj dodao i konstataciju da je „Džobs suštinski na taj način izvršio samoubistvo“.
Znanje leči, neznanje ubija
Shvatili ste poentu mog pisanja. Slušajte lekare i reagujte na vreme, ne prepuštajte se divljim maštanjima i eksperimentima sa vašim zdravljem, pogotovo ako su u pitanju teške maligne bolesti. I bogati i moćni umiru zbog gluposti i vere u nepotvrdjene metode.
Danas u svetu postoji na desetine alternativnih metoda lečenja raka vitaminima, mineralima, raznim aparatima, biljkama i pečurkama, klistiranjima, sirovom hranom košticama kajsije, soda bikarbonom, matičnim ćelijama, bajanjima, čišćenjem emocija, bioenergijom, a postoji na stotine čudotvornih lekova koji obećavaju izlečenje od raka, podizanje imuniteta, čišćenje organizma.
Ne kažem da nešto od toga ne može da vam pomogne, da nekog to i izleči, ali puno tih zdravstvenih tvrdnji su obmana, kao na primer brza detoksikacija i čišćenje organizma za tri dana od 30 godina loše ishrane. Naravno, uvek ću podržati svaku alternativnu teoriju o ishrani koja promoviše više voća i povrća u ishrani, organsku hranu, zdrav stil života, izbegavanje mesa i industrijske hrane, izbegavanje šećera i puno mlečnih proizvoda u obrocima, unošenje živih vitamina i kvalitetne raznovrsne hrane.
Čak i verujem da su neki ljudi alternativnim metodama uspeli da se izleče, ali postavljam nekoliko suštinskih pitanja:
Kakav je rezultat svih tih alternativnih metoda? Koliko je procenat izlečenih? Da li su izlečenje od raka kod tih metoda slučajnost ili pravilo? Koliko vi lično znate ljudi koji su izlečeni od raka sirovom hranom i alternativnim metodama?
Upravo suprotno od toga, poznajem ljude koji su izlečeni od kancera klasičnim metodama i hemioterapijom, i znam one koji su umrli pokušavajući bukvalno sve što im je obećavalo izlečenje. Ljudski je nadati se da postoji negde lek za bolest koja vas muči, ali treba biti razuman. Klasična medicina je mnogo napredovala i od preko 2000 različitih vrsta kancera za desetine njih postoje pouzdani lekovi koji pouzdano leče neku vrstu raka ili leukemije.
Da, postoje zvanični lekovi koji leče rak i leukemiju i to dosta pouzdano ako kancer nije stigao da terminalne faze. Zato je bitno reagovati na vreme. Posebno kada je maligni rak u pitanju, jer je tu jako bitno uraditi prave stvari na vreme dok se malignitet ne proširi na limfne čvorove i kroz krv, da se spreče metastaze.
I za sve vernike nju ejdž teorija, potrebno je da razumete jednu očiglednu stvar, vrlo bitnu stvar. Ima preko 2000 različitih vrsta kancera. Dve hiljade različitih kancera i svaki je priča za sebe. Nauka se trudi da za što više tipova raka nadje adekvatan lek, citostatik ili vakcinu uz pomoć genetske medicine. Za svaku vrstu raka ide poseban lek, ne leči se svaka vrsta tumora istim lekom. U tim istraživanjima novih lekova protiv raka nauka napreduje iz godine u godinu.
A šta rade alternativni gurui izlečenja raka i vernici novog doba? Veruju da je jedan prirodni lek ujedno i lek za sve vrste kancera? Da li vam to izgleda razumno razmišljanje?
Čak i ako pogledate obične infekcije i lekove koji se daju protiv bakterija, znate da za svaku vrstu bakterija ide posebna vrsta antibiotika, ne jedan univerzalni antibiotik. Što mislite da je to drugačije kod kancera?
Stiv Džobs je imao natprosečnu inteligenciju i kreativnost ali nije imao pravilno razmišljanje. Naučimo nešto iz njegovih grešaka. Nemojte da zagrizete jabuku obmane.
Zlatko Šćepanović
Da li ovaj tekst komentarisati uopšte…
Sve je u Božijim rukama,a primer Stiva Džobsa je najčešće naturan svim ljudima koji su protiv klasičnog načina lečenja.Ne znam koliko vi Zlatko Šćepanoviću poznajete lično ljudi koji su posle hemoterapije živeli duže od 5 godina,ja nažalost ne znam za takve.Pitanje jeste zašto obolevamo u ovolikom broju? I da li vi stvarno verujete da se klasičnim putem(hemoterapijom i zračenjem) može IZLEČITI rak?
Neko koga poznajem je rak dojke(u metastazama) uspeo da „istopi“ uljem od konoplje(te ozloglašene biljke)ali se još uvek bori za život,s obzirom da joj je hemoterapija potpuno uništila imunitet.Njen stav je da nikada više-ni po cenu života-ne bi prošla kroz taj užas.
Dakle,ostavite svima koji se suočavaju sa ovim opakim „stanjem“ da se saberu i samostalno donesu odluku.Manite se Stiva Džobsa…na hiljade je primera onih koji su se izlečili Brojsovom metodom,ili nekom sličnom,a najvažnije je ipak shvatiti protiv čega se borimo.I zašto je do toga došlo.
@ Petkana
Šta odgovoriti na ovakav komentar a da ne udjem u pisanje knjige?
Mislim da sam u tekstu rekao sve bitno i suštinsko, kao i da poznajem one koji su izlečeni od kancera hemioterapijom u potpunosti, ili im je život produžen. Efekti hemioterapije znaju da budu užasni i teški ali su pokazali rezultat, posebno u početnim fazama bolesti.
Izlečene alternativnim metodama lečenja raka ne znam. Ne kažem da ih nema, verovatno ih ima. Na žalost, znam one koji su probali te metode bezuspešno.
Zaključak ovog teksta je očigledan svakom ko hoće razumno da pridje priči. Čovek je imao izlečiv kancer, mogao je biti u potpunosti izlečen. Nije verovao klasičnoj medicini, kao što vidim da ni vi ne verujete, okrenuo se alternativnoj medicini, propustio šansu za ozdravljenje, kancer se razvio, prešao u zloćudniju fazu i skratio mu život.
Ovaj tekst je o tri stvari: rana dijagnostika je bitna, bitno je verovati lekarima i mogućnostima medicine, i treća stvar, ne zanositi se pogrešnim verovanjima i neznanjem. U mom bliskom okruženju imam upravo dva dogadjaja koji su me i inspirisali da napišem ovaj tekst, blisku osobu koja je umrla od raka pankreasa i blisku osobu koja leči rak pankreasa, i koja zna iz svog posla šta je moguće a šta nemoguće, šta leči, kako i kada, a šta ne.
Stiva Džobsa nisu lečili bilo kakvi lekari. On je išao kod najboljih lekara sveta, savesnih, odgovornih, sa iskustvom i znanjem. Oni su mu dali pravu dijagnozu i preporučili pravi metod. On je izabrao drugo. Njegovo pravo. Kao i vaše, u krajnjoj liniji da verujete u šta god hoćete.
Ali tu je i moje pravo i obaveza da priču prenesem onima koji će je razumeti i neće zalutati u „samostalnom“ donošenju odluka. Na žalost, okružen sam prijateljima koji su svi u nekom mračnom zanosu i veri u alternativne metode, a da pojma nemaju ni šta je bolest, ni kakve su posledice, ni kako se leči. Ali znaju onako paušalno da je hemioterapija „otrov“ a da priroda „leči sve“.
Ja vjerujem da postoji lijek za rak samo klasična medicina ima svoje prste sa farmaceutskom industijom koja zarađuje na bolestima. Vjerujem i znam da ulje konoplje liječi rak kao i soda bikarbona, vjerujem jer je dokumentirano na onima koji su bili otpisani i izliječeni.Za svaku bolest Bog je dao biljku i lijek, konoplja je Božja biljka i kada se pravilno koristi liječi.Sve što je neumjereno nije dobro.Mislim da je cilj sveopće uništenje čovjeka, kako kroz banke tako i kroz farmaceutsku industriju. Nikada se nije više na televiziji reklamiralo ovih ili onih kapsula, vitamina, a što sve ima u tim vitaminima ne pada mi na pamet to piti. Kada bi znali koliko vitamina i minerala ima u običnom listu peršina i celera.Kemoterapija ubija definitivno. Zbog čega se više ne mogu dobiti na recept lijekovi koji su pomagali nego daje neke zamjenske i manje učinkovite? Lijepo odeš u apoteku da te ogule ako imaš a ako nemaš trpi ili umri. Neka kaže tko što hoće, ulje konoplje liječi. Znaju oni koji su bili otpisani ali su preživjeli i izlječili se. Zna i Bog, zato nam je i dao nešto što tek LJUDI zabranjuju.
Otac moje prijateljice umro je od zadnje kemoterapije, njega je kemoterapija ubila, tako su rekli i liječnici.
Hvala na odgovoru Martina.U potpunosti se slažem.
Za Zlatka samo jedno pitanje-Da li biste dali hemoterapiju svojoj zdravoj deci? Znam da zvuči brutalno,ali zapitajte se,molim vas.Naravno da ne biste,to bi ih ubilo,u najmanju ruku od nje bi se razboleli.Pa zašto onda mislite da može da učini dobro nekome ko je već bolestan,i to na smrt?Mojoj prijateljici iz Beograda je pre dve godine od raka obolela devetogodišnja ćerka,jedinica.Možete li da zamislite taj užas??
Nije dozvolila hemoterapiju,niti zračenje.Lečio ju je dr Todor Jovanović.Sigurno ste čuli za njega.Na zadnjoj kontroli nije bilo traga malignitetu,Bogu hvala.
Jeleni su naravno pretili oduzimanjem deteta,zbog nesavesnog odnosa prema bolesti. Hej,koliko li je to tek brutalno??
Zato,nemojmo uticati ni na čiju odluku ko će se kako lečiti.Bog je jedini lekar,metode su manje bitne.
Moja majka je imala rak dojke.Pre nego sto su joj to dijagnostikovali rekli su joj da joj je jedan zalistak na srcu oslabljen I da je potrebno operisati ali prvo se treba izboriti sa rakom.Slusali smo lekare I prvo je uradena operacija, tj.prvo su joj dojku odstranili.Sledila je kemoterapija, pa zracenje pa opet kemoterapija…Sve sa verom u lekare! Posle toga je imala jednu mirnu fazu , da bi posle dve godine krenulo sve I pocetka…Prvo je dobila rak koze na mestu gde su je zracili…pa opet kemoterapija jer je za operaciju bilo kasno, lekari nisu na vreme prepoznali rak koze, lecili je sa gljivicnim kremama! Da bi za godinu dana rekli da ne mogu dalje da nastave sa kemoterapijom jer su joj jako oslabili srce koje je vec bilo naceto.Umrla je posle cetri meseca od srca…Sta reci? Da se veruje medicini? Ili da se proba drugacije? Ja znam da istim putem vise ne bi isla…
@ Martina
Klasična medicina ima lek za leukemiju, za rak pluća, lek za rak grla kod dece, za rak materice, za jedan tip raka kože, hirurški se uspešno leči rak želuca od koga se masovno umiralo pre par decenija a danas je izlečiv, takodje i rak kostiju, rak debelog creva, i tako redom.
Da je to zavera, ni toga ne bi bilo.
@ Petkana
Primer nije uopšte uporediv sa temom. U priči je Stiv Džobs imao vrlo razumnu i iskustveno potvrdjenu terapiju, a on je izabrao eksperiment. Da su mu rekli da nema spasa od klasične medicine, pa da razumem potragu za alternativnim.
Postaviću vam kontra pitanje: Da li vi znate koliko dece se godišnje izleči od leukemije u Institutu za majku i dete?
I to se leče presadjivanjem koštane srži ili matičnim ćelijama, a pre toga im se u potpunosti ubiju zaražene ćelije koštane srži.
@ Klara
Svaki pacijent i njegova bolest su priča za sebe. Žao mi je zbog vaše majke. Teško je za nas laike proceniti šta je uzrok odlaska vaše majke, da li nedostatak dobre terapije, znanja lekara ili same konstitucije vaše majke i njenog imuniteta.
Izlečenje od malignih bolesti je usko skopčano sa ranom dijagnostikom i kvalitetnim lečenjem. Na žalost, zna se da su u Srbiji pacijenti od malignih bolesti u jako lošem položaju iz nekoliko bitnih razloga:
– na razvijenom Zapadu svaki maligni tumor zahteva biopsiju na osnovu koje se definiše vrsta citostatika. Tako odredjen citostatik deluje usmereno baš na taj tip raka. Tu mogućnost domaći pacijenti koji se leče kod kuće retko imaju, jer nema izbora citostatika.
– bitan je i sam kvalitet citostatika, njegovi štetni efekti, itd. Siromašni zdravstveni fondovi nemaju pare za najbolje citostatike.
– kvalitet terapije malignih bolesti je takodje priča za sebe. Danas su razvijeni metode lokalizovane hemioterapije, koja se aplicira blizu tumora, tako da citostatici ne ugrožavaju tako štetno ostale organe, pod uslovom da nije faza metastaza. To dovodi da su hemioterapije mnogo lakše za pacijente i ima značajno manje štetnih efekata. Takve terapije nisu u širokoj primeni kod nas.
– ista priča je i sa zračenjima, lokalizovano zračenje, dozirano, itd. Ali to zavisi od opreme koju bolnica ima, od znanja i veštine lekara i od savremenih medicinskih protokola, koji najčešće nisu ovde primenjivani.
Autore, potpisi se imenom i prezimenom