Kako se Stiv Džobs lečio sirovom hranom protiv raka – ne zagrizi jabuku obmane
Poučna priča kako je Stiv Džobs skratio sebi život jer se lečio sirovom hranom u klinici u Meksiku i propustio da se izleči klasičnom medicinom
Stiv Džobs je imao neverovatan život, nalik na nekog epskog junaka u svetu business-a. I moram da se dodirnem jedne simbolike, koja je tako evidentna u njegovom slučaju.
Počeo je uspon sa biblijskim simbolom ugrizene jabuke (koju je Eva zagrizla na nagovor zmije) i firmom koja se zvala Jabuka (Apple), ceo život je jeo pre svega voće, bio vegetarijanac i na kraju je od te jabuke i umro. Zagrizao je jabuku zablude.
Pre nekog vremena sam gledao film Jobs baš o njemu, Stiv Džobs-u osnivaču kompanije Apple. To me je zainteresovalo da malo prostudiram ko je bio Stiv Džobs s obzirom da je film relativno slabo do nikako predstavio neke ključne momente iz Džobsove biografije.
Sve u svemu, film Jobs je zanimljiv za gledanje jer je sam Stiv Džobs zanimljiva i intrigantna ličnost, mada film nije dobro uradjen na nivou scenarija, jer kao što rekoh, mnoge bitne stvari iz njegovog života film nije obradio.
Posebno je u filmu propuštena priča kako je Stiv Džobs oboleo, kako je sebe lečio od raka i to sirovom hranom, koja je tako popularna medju fanaticima alternativne ishrane i medicine. Tu priču želim da ispričam jer je veoma poučna.
Stiv Džobs i rak pankreasa koji je izlečiv
Prvo, treba shvatiti da je Stiv Džobs bio jedan od najbogatijih ljudi na svetu, njegovo bogatstvo se procenjivalo na oko 8 milijardi dolara, tako da je mogao sebi da obezbedi sve one medicinske pogodnosti koje običan smrtnik ne može, što je on i uradio. Njegovo bogatstvo mu je dozvoljavalo da može da bukvalno kupi najbolju bolnicu na svetu i najbolje lekare na svetu da ga izleče i produže mu život.
Ali ne, on je izabrao da se leči teorijama sa interneta, pre svega sirovom hranom u poznatoj klinici u Meksiku, u kojoj se primenjuju tretmani kao što su Maks Gersonova metoda detoksikacije organizma i klistiranje creva sirovom kafom, jedenje koštica kajsija, lečenje raka soda bikarbonom i još mnoge druge popularne metode, nazvane biološki tretman raka.
Drugo i jako zanimljivo pitanje Džobsove bolesti je to što je on bio vegetarijanac i mahom se hranio svežim voćem i povrćem. Stiv Džobs je ponekad samo jeo ribu a vegansku filosofiju je usvojio prvo u Indiji gde je kao student proveo 7 meseci po ašramima tražeći spiritualni napredak. Po povratku u Ameriku je jedno vreme išao bos i ošišan do glave noseći indijsku odeću na sebi.
Klasičan neo šamanski i nju ejdž pristup, rekao bih.
Posle je prišao zen religiji i predstavljao se kao budista, čak mu je i venčanje bilo budističko a on sam je za sebe govorio da je budista, mada njegov život i rad pokazuju da nije mnogo budističke samilosti imao prema ljudima.
Treće što je bitno u njegovom slučaju je njegova sama bolest. Naime, u oktobru 2003 godine je otkriveno da ima tumor pankreasa. Biopsija je pokazala da je to retka vrsta tumora pankreasa koji je bilo moguće operisati. Inače je tumor pankreasa veoma zloćudno oboljenje od koga nema spasa. U njegovom slučaju, kako kaže jedna moja draga prijateljica lekarka, njega je Bog pogledao i dao mu bolest koja je izlečiva.
To je bila jedna jedina vrsta raka pankreasa koja je operabilna i koja se može izlečiti. Moja prijateljica lekarka smatra da mu je to bio dar od Boga za sve one dobre stvari koje je osmislio i podario svetu.
Ali tako nije mislio i Stiv Džobs. On je kao i gomila klasičnih nju ejdže vernika u alternativne metode poverovao da je rešenje njegovog problema lečenje sirovom hranom. Nije hteo da sluša najbolje stručnjake i lekare sveta već je spas tražio na internetu u sistemima alternativne ishrane za rak. Stiv Džobs je odbio operaciju raka pankreasa i otišao je u Meksiko, u poznatu kliniku za lečenje raka Oaza nade.
Naravno, pošto on ima dovoljno novca dobio je sve što se moglo dobiti u klinici za rak i sproveo je sve propisane tretmane za rak. To je prirodna i očekivana reakcija čoveka koji veruje u masovnu propagandu teoretičara zavera i u moć sirove ishrane i alternativnih metoda lečenja.
Nakon 9 meseci tretmana kada je kancer metastazirao uvideo je sopstvenu zabludu i pristao je da se tumor operiše, što je i uradjeno krajem 2004 godine. Medjutim, tada Stiv Džobs pravi drugu ključnu grešku svog života, ne sluša lekare i odbija da ide na hemioterapiju. Smatrao je kao i gomila nju ejdž vernika da je hemioterapija otrov i prevara savremene medicine. Smatrao je da hemioterapija samo ubija a ne leči.
Posledice odbijanja hemioterapije i pre svega prvog čina odbijanja operacije, bile su da je tumor metastazirao na jetru.
Kao što je jedan stručnjak za prevare alternativne medicine rekao: „Džobsova vera u alternativne metode lečenja ga je koštala života“. Stiv Džobs je i sam to kasnije shvatio ali je već bilo kasno.
Nakon uvida u to da mu lečenje sirovom hranom kancera nije pomoglo kao ni ostale terapije okrenuo se klasičnoj medicini koja ga je narednih 7 godina održavala u životu. Prvo su mu 2009 godine transplantirali jetru, što je luksuz koji je dostupan samo bogatima, jer se transplatacija jetre ne radi kod metastaza, nema suštinske svrhe.
Sledećih 2 godine su ga lekari održavali u životu i u radnom elanu hemioterapijom. Ipak, rak pankreasa mu se vratio i doveo do komplikacija koje su na kraju i dovele do njegove smrti 5 Oktobra 2011 godine u 56-oj godini života.
Kao što je gore navedeni stručnjak govorio da je Džobsova vera u sirovu hranu bila njegov najveći promašaj, on je za kraj dodao i konstataciju da je „Džobs suštinski na taj način izvršio samoubistvo“.
Znanje leči, neznanje ubija
Shvatili ste poentu mog pisanja. Slušajte lekare i reagujte na vreme, ne prepuštajte se divljim maštanjima i eksperimentima sa vašim zdravljem, pogotovo ako su u pitanju teške maligne bolesti. I bogati i moćni umiru zbog gluposti i vere u nepotvrdjene metode.
Danas u svetu postoji na desetine alternativnih metoda lečenja raka vitaminima, mineralima, raznim aparatima, biljkama i pečurkama, klistiranjima, sirovom hranom košticama kajsije, soda bikarbonom, matičnim ćelijama, bajanjima, čišćenjem emocija, bioenergijom, a postoji na stotine čudotvornih lekova koji obećavaju izlečenje od raka, podizanje imuniteta, čišćenje organizma.
Ne kažem da nešto od toga ne može da vam pomogne, da nekog to i izleči, ali puno tih zdravstvenih tvrdnji su obmana, kao na primer brza detoksikacija i čišćenje organizma za tri dana od 30 godina loše ishrane. Naravno, uvek ću podržati svaku alternativnu teoriju o ishrani koja promoviše više voća i povrća u ishrani, organsku hranu, zdrav stil života, izbegavanje mesa i industrijske hrane, izbegavanje šećera i puno mlečnih proizvoda u obrocima, unošenje živih vitamina i kvalitetne raznovrsne hrane.
Čak i verujem da su neki ljudi alternativnim metodama uspeli da se izleče, ali postavljam nekoliko suštinskih pitanja:
Kakav je rezultat svih tih alternativnih metoda? Koliko je procenat izlečenih? Da li su izlečenje od raka kod tih metoda slučajnost ili pravilo? Koliko vi lično znate ljudi koji su izlečeni od raka sirovom hranom i alternativnim metodama?
Upravo suprotno od toga, poznajem ljude koji su izlečeni od kancera klasičnim metodama i hemioterapijom, i znam one koji su umrli pokušavajući bukvalno sve što im je obećavalo izlečenje. Ljudski je nadati se da postoji negde lek za bolest koja vas muči, ali treba biti razuman. Klasična medicina je mnogo napredovala i od preko 2000 različitih vrsta kancera za desetine njih postoje pouzdani lekovi koji pouzdano leče neku vrstu raka ili leukemije.
Da, postoje zvanični lekovi koji leče rak i leukemiju i to dosta pouzdano ako kancer nije stigao da terminalne faze. Zato je bitno reagovati na vreme. Posebno kada je maligni rak u pitanju, jer je tu jako bitno uraditi prave stvari na vreme dok se malignitet ne proširi na limfne čvorove i kroz krv, da se spreče metastaze.
I za sve vernike nju ejdž teorija, potrebno je da razumete jednu očiglednu stvar, vrlo bitnu stvar. Ima preko 2000 različitih vrsta kancera. Dve hiljade različitih kancera i svaki je priča za sebe. Nauka se trudi da za što više tipova raka nadje adekvatan lek, citostatik ili vakcinu uz pomoć genetske medicine. Za svaku vrstu raka ide poseban lek, ne leči se svaka vrsta tumora istim lekom. U tim istraživanjima novih lekova protiv raka nauka napreduje iz godine u godinu.
A šta rade alternativni gurui izlečenja raka i vernici novog doba? Veruju da je jedan prirodni lek ujedno i lek za sve vrste kancera? Da li vam to izgleda razumno razmišljanje?
Čak i ako pogledate obične infekcije i lekove koji se daju protiv bakterija, znate da za svaku vrstu bakterija ide posebna vrsta antibiotika, ne jedan univerzalni antibiotik. Što mislite da je to drugačije kod kancera?
Stiv Džobs je imao natprosečnu inteligenciju i kreativnost ali nije imao pravilno razmišljanje. Naučimo nešto iz njegovih grešaka. Nemojte da zagrizete jabuku obmane.
Zlatko Šćepanović
ja se samo pitam ZA KOGA PISAC TEKSTA, koji zagovara kemoterapiju, RADI?????????????????????????? Za ljude sa problemom sigurno ne…inace, ja sam jedna od izjecenih bez kemo koju sam odbila procitavsi knjigu doktorice koja je I sama prosla bolest I izljecila se prirodnim putem, a uz to objelodanila sve u vezi klasicne medicine koja, kad je rak u pitanju, ubija ljude I samo berbi pare na strahu ljudi kojima su utjerali strah u kosti…sramota za ljudski rod…a jos 31. je jadan doctor dobio Nobelovu nagradu otkrivski zasto kancer nastaje (prezakiseljenost tijela sa toksinima), ali su to kroz vrijeme „stavili pod tepih“ jer mnogima odgovara stanje kakvo jeste: ko bajagi nema ljeka I dozvoli klasicnoj medicine da te „sredi“, citaj DOKRAJCI….sramota na kub
Alternativci, teoretičari zavjera, gledač u Sunce i rotarijanac. Baš će biti zabavno čitati komentare, danas.
Zlatko, klasičnoj medicini sve manje vjerujem. Krenimo od povjerenja u doktore.Počnimo od bolnica. Prvo, doktor treba u sebi imati humanost i govoriti istinu kakva god bila situacija.Medicinske sestre primaju plaću da se brinu o pacijentima a ne da njihov posao obavlja posjeta. Nema tu duše ni ljudskosti, ljudi se tretiraju kao životinje u bolnicama koje izgledaju kao iz prvog svjetskog rata, misliš ako je teži bolesnik da je veće briga,teži bolesnik pa neka onda i umre da se oslobodi krevet i bude manje posla. Kakav je to liječnik koji mojoj majci kaže, „pa ionako ima 70 godina“ (doslovno, pa neka umre), da otac mi je nedavno umro od raka. Nepotpune i krive informacije, nije metastaziralo pa je odgovor drugog liječnika kada smo došli po tijelo metastaziralo. Predbacujem im laganje, jer zbog njih nisam stigla da se oprostim, iako sam se spremala, dan ranije da sam došla. Nije riječ o vašoj državi ali sve je to isto. Doktori su postali bezosjećajne mašine, redovito se bune za plaću a u sebi nemaju humanosti (čast izuzecima, jako ih je malo, doktor opće prakse je vrhunac brige ali zaista). Da je jedan pacijent koji je obolio od raka debelog crijeva bude napušten i prepušten posjeti da mu promijeni pelenu u kojoj je bio 24 sata, jeli to normalno? Nestalo je dobrote i ljudskosti nažalost u ustanovama koje se kao za to zauzimaju. Medicinske sestre rado primaju poklone ali ni poslije njih nisu bolje. Ali svi će doći u kasnije godine pa i da imaš sto godina život je život. Zato ne vjerujem u klasičnu medicinu, ako u srcu nema klice ljubavi što bi jedna kemoterapija učinila više. I ja znam za slučajeve gdje su ljudi po kemoterapijama došli do zdravlja, ali friško je sve to još. Ako jedan običan Voltaren može uzrokovati smrt i prestanak rada srca a ustanovljeno je, što bi kemoterapija bila bez posljedica? Liječi jedno a ubija drugo, tako je to. Ja sam od beta interferona dobila Ratkajevu cistu na hipofizi,(zbog dijagnoze multiple), to mi je rekao moj endoktinolog, zapravo šapnuo. Kada sam to rekla svom neurologu on je kazao da nema šanse. Ima šanse, naravno. Zašto se ne dozvoli ulje konoplje kada se zna da liječi? Zato jer treba zaraditi na kemoterapiji i tako ispočetka. Bolje da ljudi imaju rak da industrija može opstati. Lijek za rak se zna. Koja bi to propast industrije bila kada ne bi bilo oboljelih od raka. Klasična medicina je za mene jedno veliko razočaranje.Iskreno, meni nije pomogao beta interferon (koji je isto agresivan) nego sam Bog, ja sam to odbila koristiti jer mi je bilo jako loše od njega, 144 injekcije patnje i povraćanja. Liječniku treba ići naravno, ali svakako koristiti i alternativne metode, nažalost,mnoge su zabranjene prikazane kao hereze službenoj medicini i to mnoge stoji života.Evo banalan primjer iz moga života. Imala sam poremećaj hormona zbog cista na jajnicima, dali su mi one DIANE neki broj neznam, imala sam užasne glavobolje pet dana nešto nemoguće, peti dan sam svojevoljno odlučila ne piti. Javila se travaru koji se tradicionalno bavi biljkama, naravno, nije neki šarlatan, nego uz nalaz hormona napravio mi čaj. U roku tri mjeseca ciste su mi popucale i od tada je prošlo već puno godina a sve je u redu, ciklus je normalan, cista nemam više. Hoću reći, nije sve dobro i ne liječi sve.Neki te lijekovi poput Diana mogu ubiti, što je nedavno i bilo u medijima. Ne ratujem ja s vama gdine Zlatko, ja sam bijesna na klasičnu medicinu na nehumanost prema bolesnicima i nemar za ozdravljenje jer mi je otac kao star pa neka crkne. Sramota! Ali Bog će im suditi.Više bih voljela da su rekli, ne možemo ništa učniti nego su šutjeli i čekali kao da mu se srce oporavi za operaciju a znali su da je sve metastaziralo.Boli me što su lagali, eto to, jer ja bih ranije doputovala opet,da se oprostim. Bolnica je mjesto bez duše.Doktori su je izgubili, rade za plaću i hoće još, štrajkaju, to je najvažnije. Sve je manje dobrote i humanosti danas.
Niko, zašto je zabavno čitati komentare? Zar je zabavno da ljudi umiru pored lijekova koji su zabranjeni?Ja ne pišem o terijama zavjere, briga me što je to, ja pišem o istini.
Molim vas da svi pročitate ovo:
Službena medicina bijesna: Soda bikarbona je lijek protiv raka!
http://www.dnevno.hr/zdravlje/98072-sluzbena-medicina-bijesna-soda-bikarbona-je-lijek-protiv-raka.html
http://www.curenaturalicancro.com/therapy-simoncini.html
Niko,kojoj god skupini vi da pripadate,nema ovde NIČEG zabavnog!!
Tema je nažalost smrtno ozbiljna,jer ljudi padaju oko nas kao pokošeni,a što je najteže u celoj situaciji,strah je paralisao razum a vremena je malo za delanje kada se ovako nešto dogodi.
Ova bolest je poprimila razmere epidemije,samo se zvaničnici još nisu udostojili da proglase vanredno stanje.
Skoro sam i sama prošla kroz užas isčekivanja dijagnoze,jer imam cistu na desnom jajniku koja je poprimila razmere tumora.Na svu sreću,ipak je dobroćudna,ali…šta da nije bila?
Svako se od nas već sutra može naći u situaciji da treba da odluči za sopstveni život,i nemojmo se igrati Boga pa davati ovakve ili onakve upute.
Stiv Džobs je imao rak pankreasa,koji ima poprilično crnu statistiku,i verujem da ne bi poživeo ni toliko da je pristao na klasično lečenje.
Ako uljem od konoplje zaista mogu da se izleče čak i metastaze,o čemu mi onda pričamo?
@ Ilija Saula
U podnožju piše ko je objavio tekst a i vidljivo je kroz komentare :-)
@ Iva
Pisac teksta ne radi ni za koga, već za svoju savest. Ako postoji lek za vašu bolest, upotrebite ga, ne izmišljajte toplu vodu.
A posebno priča o Oto Varburgu i uzroku raka. Da li ste se nekada zapitali zašto to njegovo otkriće i tako jednostavan lek za rak nije primenjen nigde u tzv nezavisnom svetu u kome nije vladala farmakomafija, na primer: SSSR, Kuba, Iran, Sverena Koreja, Kina, … zašto te zemlje iz inata američkoj i zapadnoj imperiji nisu dali čovečanstvu taj lek ili neki drugi na izvolite, spašavajte se.
@ Martina
Pitanje medicinske nege i doktora kod vas Hrvata i kod nas u Srbiji je pitanje nedostatka para i plaćanja iz Zdravstvenog fonda. Lekari a posebno sestre su loše plaćene, rade u stresnom okruženju, posebno u srpskim bolnicama gde većine stvari nema – počev od lekova pa do pidžame koju sami morate da ponesete od kuće, jer ako vam se bolnička isprlja, nećete dobiti drugu. To traje decenijama i to je ostavilo traga na njihovoj psihi, oni su hronično nezadovoljni, pa su stoga nezainteresovani za pacijente. A posebno da im saopštavaju loše dijagnoze, niko neće tu priliku da deli bol sa drugima.
Ne opravdavam lekare, samo govorim šta je uzrok. I bez obzira na sve probleme klasične medicine, ona ipak ljudima spašava živote. Da su savremeni ljudi sa svojim savremenim bolestima prepušteni alternativcima, bio bi to masovni pomor, počev od bola u zubi, do operacija cisti.
Ne bih uopšte da ulazim u teorije zavere, sodu i konoplju, jer je to toliko klizav teren i rekla kazala stvar. Kada vas boli glava vi popijete tabletu protiv glavobolje i ona prodje. I onda svi sa poverenjem piju tu tabletu i svima pomaže. Ti alternativni lekovi ne deluju tako pouzdano, nekome pomognu, nekome ne.
Ono što je iz Prirode,teško da se može smatrati alternativom.Stvari su izgleda od početka nakrivo postavljene.Jeste upotreba antibiotika spašavala živote,ali šta to imamo danas? MRS-u,superbakteriju koja se ne može uništiti niti jednim poznatim antibiotikom.Sa tim se decenijama unazad bore bolnice Zapadne evrope,ali se o tome naravno ne govori.Evo je i u našim bolnicama,i naravno nemaju ideju šta sada sa njom.
Bol u zubu? Evo po najnovijem istraživanju,upravo je stomatološka praksa dovela do razvoja kancera u ogromnom broju slučajeva..Prvo su nas trovali plombama koje su sadržale živu,a dokazano je da je svaki zub u vilici kome je izvađen (umrtvljen živac)tempirana bomba …
Ne mogu da budem licimer,medicina je potrebna čoveku.Ali ne ovakva kakva je danas.Bez ikakve veze sa našim duhovnim bićem,bez istraživanja pravog uzroka bolesti..kao takva,ona i može samo da leči simptome,ali je potpuno nemoćna u procesu izlečenja.Toliko je primera svuda oko nas.
Ja sam joj zahvalna za svoja dva carska reza.Ali su isto tako pre 50 i kusur godina mojoj babi u Bosni uradili carski rez,bez hiruške sale,bez antibiotika i bez anestezije..Zvuči neverovatno? Naravno,Bog je hteo da prežive i ona i beba,bez posledica…
Kada bi čovečanstvo moglo samo na trenutak da zastane,i osvrne se oko sebe..i pogleda u sebe.Šta bi se moglo videti?
https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=8G7rAc1qvU8
@ Petkana
Klasična medicina je najbolje što imamo za naše zdravlje. Ne treba sumnjati u to. To su ljudi stvarali vekovima da bi se ljudi spašavali.
Sad, što to nije bolje i što su mnoge devijacije nastale u tom sistemu, to je druga priča.
U svakom je slučaju bolje od baba vračara koje su beladonom i bunikom lečili ljude, ili pak od savremenih iscelitelja koji i ne postave valjanu dijagnozu a već te leče na osnovu simptoma neki njihovim sistemima. Mislim da je priča o Huldi Klark koja je ovde objavljena pre neki dan vrlo poučna u tom smeru.