Kako se Stiv Džobs lečio sirovom hranom protiv raka – ne zagrizi jabuku obmane
Poučna priča kako je Stiv Džobs skratio sebi život jer se lečio sirovom hranom u klinici u Meksiku i propustio da se izleči klasičnom medicinom
Stiv Džobs je imao neverovatan život, nalik na nekog epskog junaka u svetu business-a. I moram da se dodirnem jedne simbolike, koja je tako evidentna u njegovom slučaju.
Počeo je uspon sa biblijskim simbolom ugrizene jabuke (koju je Eva zagrizla na nagovor zmije) i firmom koja se zvala Jabuka (Apple), ceo život je jeo pre svega voće, bio vegetarijanac i na kraju je od te jabuke i umro. Zagrizao je jabuku zablude.
Stiv Džobs i sirova hrana
Pre nekog vremena sam gledao film Jobs baš o njemu, Stiv Džobs-u osnivaču kompanije Apple. To me je zainteresovalo da malo prostudiram ko je bio Stiv Džobs s obzirom da je film relativno slabo do nikako predstavio neke ključne momente iz Džobsove biografije.
Sve u svemu, film Jobs je zanimljiv za gledanje jer je sam Stiv Džobs zanimljiva i intrigantna ličnost, mada film nije dobro uradjen na nivou scenarija, jer kao što rekoh, mnoge bitne stvari iz njegovog života film nije obradio.
Posebno je u filmu propuštena priča kako je Stiv Džobs oboleo, kako je sebe lečio od raka i to sirovom hranom, koja je tako popularna medju fanaticima alternativne ishrane i medicine. Tu priču želim da ispričam jer je veoma poučna.
Stiv Džobs i rak pankreasa koji je izlečiv
Prvo, treba shvatiti da je Stiv Džobs bio jedan od najbogatijih ljudi na svetu, njegovo bogatstvo se procenjivalo na oko 8 milijardi dolara, tako da je mogao sebi da obezbedi sve one medicinske pogodnosti koje običan smrtnik ne može, što je on i uradio. Njegovo bogatstvo mu je dozvoljavalo da može da bukvalno kupi najbolju bolnicu na svetu i najbolje lekare na svetu da ga izleče i produže mu život.
Ali ne, on je izabrao da se leči teorijama sa interneta, pre svega sirovom hranom u poznatoj klinici u Meksiku, u kojoj se primenjuju tretmani kao što su Maks Gersonova metoda detoksikacije organizma i klistiranje creva sirovom kafom, jedenje koštica kajsija, lečenje raka soda bikarbonom i još mnoge druge popularne metode, nazvane biološki tretman raka.
Drugo i jako zanimljivo pitanje Džobsove bolesti je to što je on bio vegetarijanac i mahom se hranio svežim voćem i povrćem. Stiv Džobs je ponekad samo jeo ribu a vegansku filosofiju je usvojio prvo u Indiji gde je kao student proveo 7 meseci po ašramima tražeći spiritualni napredak. Po povratku u Ameriku je jedno vreme išao bos i ošišan do glave noseći indijsku odeću na sebi.
Klasičan neo šamanski i nju ejdž pristup, rekao bih.
Posle je prišao zen religiji i predstavljao se kao budista, čak mu je i venčanje bilo budističko a on sam je za sebe govorio da je budista, mada njegov život i rad pokazuju da nije mnogo budističke samilosti imao prema ljudima.
Treće što je bitno u njegovom slučaju je njegova sama bolest. Naime, u oktobru 2003 godine je otkriveno da ima tumor pankreasa. Biopsija je pokazala da je to retka vrsta tumora pankreasa koji je bilo moguće operisati. Inače je tumor pankreasa veoma zloćudno oboljenje od koga nema spasa. U njegovom slučaju, kako kaže jedna moja draga prijateljica lekarka, njega je Bog pogledao i dao mu bolest koja je izlečiva.
To je bila jedna jedina vrsta raka pankreasa koja je operabilna i koja se može izlečiti. Moja prijateljica lekarka smatra da mu je to bio dar od Boga za sve one dobre stvari koje je osmislio i podario svetu.
Ali tako nije mislio i Stiv Džobs. On je kao i gomila klasičnih nju ejdže vernika u alternativne metode poverovao da je rešenje njegovog problema lečenje sirovom hranom. Nije hteo da sluša najbolje stručnjake i lekare sveta već je spas tražio na internetu u sistemima alternativne ishrane za rak. Stiv Džobs je odbio operaciju raka pankreasa i otišao je u Meksiko, u poznatu kliniku za lečenje raka Oaza nade.
Naravno, pošto on ima dovoljno novca dobio je sve što se moglo dobiti u klinici za rak i sproveo je sve propisane tretmane za rak. To je prirodna i očekivana reakcija čoveka koji veruje u masovnu propagandu teoretičara zavera i u moć sirove ishrane i alternativnih metoda lečenja.
Nakon 9 meseci tretmana kada je kancer metastazirao uvideo je sopstvenu zabludu i pristao je da se tumor operiše, što je i uradjeno krajem 2004 godine. Medjutim, tada Stiv Džobs pravi drugu ključnu grešku svog života, ne sluša lekare i odbija da ide na hemioterapiju. Smatrao je kao i gomila nju ejdž vernika da je hemioterapija otrov i prevara savremene medicine. Smatrao je da hemioterapija samo ubija a ne leči.
Posledice odbijanja hemioterapije i pre svega prvog čina odbijanja operacije, bile su da je tumor metastazirao na jetru.
Kao što je jedan stručnjak za prevare alternativne medicine rekao: „Džobsova vera u alternativne metode lečenja ga je koštala života“. Stiv Džobs je i sam to kasnije shvatio ali je već bilo kasno.
Nakon uvida u to da mu lečenje sirovom hranom kancera nije pomoglo kao ni ostale terapije okrenuo se klasičnoj medicini koja ga je narednih 7 godina održavala u životu. Prvo su mu 2009 godine transplantirali jetru, što je luksuz koji je dostupan samo bogatima, jer se transplatacija jetre ne radi kod metastaza, nema suštinske svrhe.
Sledećih 2 godine su ga lekari održavali u životu i u radnom elanu hemioterapijom. Ipak, rak pankreasa mu se vratio i doveo do komplikacija koje su na kraju i dovele do njegove smrti 5 Oktobra 2011 godine u 56-oj godini života.
Kao što je gore navedeni stručnjak govorio da je Džobsova vera u sirovu hranu bila njegov najveći promašaj, on je za kraj dodao i konstataciju da je „Džobs suštinski na taj način izvršio samoubistvo“.
Znanje leči, neznanje ubija
Shvatili ste poentu mog pisanja. Slušajte lekare i reagujte na vreme, ne prepuštajte se divljim maštanjima i eksperimentima sa vašim zdravljem, pogotovo ako su u pitanju teške maligne bolesti. I bogati i moćni umiru zbog gluposti i vere u nepotvrdjene metode.
Danas u svetu postoji na desetine alternativnih metoda lečenja raka vitaminima, mineralima, raznim aparatima, biljkama i pečurkama, klistiranjima, sirovom hranom košticama kajsije, soda bikarbonom, matičnim ćelijama, bajanjima, čišćenjem emocija, bioenergijom, a postoji na stotine čudotvornih lekova koji obećavaju izlečenje od raka, podizanje imuniteta, čišćenje organizma.
Ne kažem da nešto od toga ne može da vam pomogne, da nekog to i izleči, ali puno tih zdravstvenih tvrdnji su obmana, kao na primer brza detoksikacija i čišćenje organizma za tri dana od 30 godina loše ishrane. Naravno, uvek ću podržati svaku alternativnu teoriju o ishrani koja promoviše više voća i povrća u ishrani, organsku hranu, zdrav stil života, izbegavanje mesa i industrijske hrane, izbegavanje šećera i puno mlečnih proizvoda u obrocima, unošenje živih vitamina i kvalitetne raznovrsne hrane.
Čak i verujem da su neki ljudi alternativnim metodama uspeli da se izleče, ali postavljam nekoliko suštinskih pitanja:
Kakav je rezultat svih tih alternativnih metoda? Koliko je procenat izlečenih? Da li su izlečenje od raka kod tih metoda slučajnost ili pravilo? Koliko vi lično znate ljudi koji su izlečeni od raka sirovom hranom i alternativnim metodama?
Upravo suprotno od toga, poznajem ljude koji su izlečeni od kancera klasičnim metodama i hemioterapijom, i znam one koji su umrli pokušavajući bukvalno sve što im je obećavalo izlečenje. Ljudski je nadati se da postoji negde lek za bolest koja vas muči, ali treba biti razuman. Klasična medicina je mnogo napredovala i od preko 2000 različitih vrsta kancera za desetine njih postoje pouzdani lekovi koji pouzdano leče neku vrstu raka ili leukemije.
Da, postoje zvanični lekovi koji leče rak i leukemiju i to dosta pouzdano ako kancer nije stigao da terminalne faze. Zato je bitno reagovati na vreme. Posebno kada je maligni rak u pitanju, jer je tu jako bitno uraditi prave stvari na vreme dok se malignitet ne proširi na limfne čvorove i kroz krv, da se spreče metastaze.
I za sve vernike nju ejdž teorija, potrebno je da razumete jednu očiglednu stvar, vrlo bitnu stvar. Ima preko 2000 različitih vrsta kancera. Dve hiljade različitih kancera i svaki je priča za sebe. Nauka se trudi da za što više tipova raka nadje adekvatan lek, citostatik ili vakcinu uz pomoć genetske medicine. Za svaku vrstu raka ide poseban lek, ne leči se svaka vrsta tumora istim lekom. U tim istraživanjima novih lekova protiv raka nauka napreduje iz godine u godinu.
A šta rade alternativni gurui izlečenja raka i vernici novog doba? Veruju da je jedan prirodni lek ujedno i lek za sve vrste kancera? Da li vam to izgleda razumno razmišljanje?
Čak i ako pogledate obične infekcije i lekove koji se daju protiv bakterija, znate da za svaku vrstu bakterija ide posebna vrsta antibiotika, ne jedan univerzalni antibiotik. Što mislite da je to drugačije kod kancera?
Stiv Džobs je imao natprosečnu inteligenciju i kreativnost ali nije imao pravilno razmišljanje. Naučimo nešto iz njegovih grešaka. Nemojte da zagrizete jabuku obmane.
Zlatko Šćepanović
Pa to je strašno bez obzira koja li je država da se odnos prema pacijentu gleda kroz novce! Ne moram biti doktor niti sestra da ljubim čovjeka.I učitelji su loše plaćeni i potplaćeni pa nisu nemotivirani. Ako nemaš ljubav za posao onda bolje da to i ne radiš.Može se loša dijagnoza reći, slobodno, bar će se ostatak familije i najblićih priptemiti,ionako se pacijentu ne govori ništa, mom tati su rekli da je išijas a bio je karcinom debelog crijeva. Dobro da i nama to nisu rekli, ali zamjeram laganje.Ako vide da je metastaziralo onda neka kažu, mi smo vjernici i spremni na istinu i moj tata je. Najbolnije u ovome svemu a vrlo je friško, jest da nisam stigla, samo je dan bio razlike u mom kašnjenju. Jer da mi je rečeno davno bi stigla, nije isto mjesto.Više nije ni važno ništa. Ali opravdavati liječnike neću sigurno iako se liječim klasičnom medicinom,još jednom kažem da onaj kojemu treba dati orden jest liječnik opće prakse koji se trudi i kojemu je valjda jedinome stalo a da ne uzme mito.
A sestre, zar su zaslužile bolje? Očekuju poklone i da se radi njihov posao. Ja bi im još odrezala od plaće jer ni to ne zaslužuju. Ako učitelji mogu raditi za bijedu i ne biti demotivirani još više trebaju oni o kojima ovisi život. Sve bi ja to iz zdravstva poslala na jednu duhovnu obnovu,nije bitna sad pravoslavna ili katolička vjera, ali sve kompletno.
Čovjek se uvijek može biti, samo sve stiže na naplatu i taj doktor koji reče“pa ionako ima 70 godina“ doći će i njegovih sedamdeset. Danas je sve normalno, normalno je kad nazoveš ginekologa i kažeš da si u drugom stanju, prvo pitanje koje te pitaju jest. „želite li zadržati dijete?“, zvuči nevjerojatno ali je istina. Danas se više brinu o životinjama nego o ljudima, ne kažem da se o njima ne treba brinuti ali kad izbije neka nepravda nad životinjom svi ustaju na noge a kad je riječ o čovjeku, ko ga šiša, star je.Žao mi je, ali tako je. Naravno da ću se utjecati klasičnoj medicini, ali treba biti realan i reći kako je.
Što se tiče pidžama nije ni kod nas bolje, da ne govorim, da te najprije oni koji te presvlače pokradu, to nisu pacijenti, možda spremačice ili sestre, da ti pokradu novčanik sa nešto sitna, peškir od kuće i plastičnu čašu za vodu, gdje to ima?Zaista to nemaju kod kuće?Užasno sam ljuta na nemoral osoblja, na bolnicu koja izgleda kao štala dok gradonačelnici voze bijesne aute, mogli su odjel opremiti.
U svakom slučaju ne treba zaobići ni alternativu.I to što Petkana kaže, pa zašto su nam stavljali plombe od žive? Danas se to u nas više ne radi.
Ako neki liječnik ovo čita a radi u bolnici neka se zapita poradi sebe i Boga koliko mu je stalo do bližnjega svoga, svako će zaraditi plaću na nebesima a danas nikome ne cvjetaju ruže i svi preživljavaju. Mislim da svatko može ako hoće biti čovjek bez obzira jeli potplaćen, to je nešto jednostavno što imaš u srcu. Život je vrijedan. Uskoro dolazi i vaš Božić, pa ću u sklopu svega rečenog ponoviti riječi svećenika sa kojima se slažem:
„Nije Božić poklon ispod bora, niti samo Isusov rođendan, Božić je proslava života.“ A tomu svjedoče i biblijske riječi Isusove koji za sebe kaže „Ja sam Put, Istina i Život“, slaviti Život može se upravo na radnom mjestu kraj bolesničke postelje u zanimanju liječnika ili sestre,dati sve od sebe za život pacijenta, biti u istini i barem malo susosjećajnom raspoloženju za onoga u muci i njegove. Ovime ću i završiti, i Božić on je svaki dan ako dopustiš da se Bog rodi u tebi, svaki dan. Želim svim liječnicima i medicinarima da se takav Božić rodi u njima a nebesa će im platiti jednom. Što se tiče države ove ili one, sve je to isto, uništenje čovjeka i čovječnosti.
Srdačan pozdrav.
Što se tiče antibiotika, mnogi se sa njima ne mogu izliječiti, iako nije tema i završih, ostavljam jedan primjer, Bogu hvala da nekome pomogne.Ovo je mnogima pomoglo kada je antibiotik bio nučinkovit.
http://www.coolinarika.com/recept/lijek-protiv-bakterija-narocito-protiv-escherichie-coli/
@ Marta
Imate suviše vere da se ljudi trebaju ponašati ispravno. Ljudi su kvarljiva roba. Zato treba biti oprezan i sa alternativnim isceliteljima, jer su većina njih ubedjeni nadrilekari. A ljudi im slepo veruju.
Skoro je jedna takva popularna isceliteljka sirovom hranom obavestila svoje obožavaoce da se malo zeznula u svojim preporukama, da ljudi u stvari treba da jedu više povrća a ne voća kako je godinama unazad tvrdila. Koliko je samo nesrećnika dobilo anemiju i dijabetes zbog njenih pogrešnih ubedjenja. I nikom ništa, ona i dalje eksperimentiše sa ljudima.
Zlatko,vi izgleda sa sirovim načinom ishrane imate problem..:))pa čak i da se pretera sa unosom voća,ako je to ikako moguće,to nikako ne može dovesti do bolesti,daleko bilo.Kakve anemije i dijabetesi… U cvekli i koprivi ima više gvožđa nego u komadu mesa,i to je fakat.Ali vi i ja ovako možemo do sutra,a to naravno ne vodi nikuda.Ako su ljudi ikako uspeli da se izleče od najtežih bolesti,a to je baš bilo kada su promenili način ishrane i ponovo aktivirali svoj imuni sistem. Jer dato nam je da se sami isceljujemo,samo je problem što smo zaboravili da sledujemo svome biću i verujemo u Boga.
A dijabetes raširio kao najgora kuga najviše među omladinom,koja živi na brzoj hrani,i ne zna šta je to jabuka.Nemojmo zamenu teza,to baš i ne liči na vas,mada sam navikla na vaša oprečna mišljenja.
Treba verovati najviše Bogu,koliko god to zvučalo ovako ili onako.Neka svako oslušne svoje srce,pre nego donese odluku koja ga može koštati života.A od vere u Boga(u život)zavisi i mogućnost izlečenja.
Lako je biti pametan kada je tuđe zdravlje u pitanju.Samo vam dobrog zdravlja svima želim.
@ Petkana
Imao sam problem sa sirovim voćem, zaista :-) Postao sam od sirovog voća koje sam jeo za doručak anemičan. Spasila mi je zdravlje rodjaka, makrobiotički lekar, nateravši me da prestanem sa voćem ujutru. Ona mi je i objasnila da zbog ishrane samo na voću i malo mleka, većina indijskih jogija i fakira dobija dijabetes. O tome se ne priča ali se zna. Zanimljivo, zar ne.
Sirova hrana je ekstremni vid ishrane koji je odličan za neko kratko vreme, posle dovodi do problema. Ako je bazirano na voću dovodi do anemije i često do dijabetesa. A ma povću dovodi do nadutosti, crevnih problema i još koječega.
Hraniti se skromno, raznovrsno i kombinovano, to je najveća mudrost.
Za ulje kanabisa znam i vjerujem da pomaže, imam primjera oko sebe. Ne vidim ništa loše u pripravku od meda, limuna i maslinova ulja protiv eserihije, kada antibiotik ne pomogne to pomogne.Babama vračarama ne idem niti bioenergetičarima niti ičemu sličnom, ali pod alternativa kao Marija Treben podrazumijevam zdravlje iz Božje ljekarne, travar kojeg spominjem, moli se Bogu i ide u crkvu, ako to nešto znači, iako ne mora ni to. Ulje kanabisa bi dala tati da je poživio.Sirova hrana ili ne, ima jedna knjiga od svećenika Zidruma, katolika koji je i sam obolio od raka pa se tako izliječio, mnogi su se izliječili, nemam ništa protiv ako netko želi i može.Nije alternativa sve što je okultno, naravno da sam oprezna, alternativa je za mene Božja pomoć u narodnim lijekovima kada medicina zakaže.Ne shvaćajte ovo osobno.Otkada sama radim jogurt,onaj domaći ne trebam ni vitamina, imam imunitet u kefiru. Pila sam i magnezij klorid, izvrsno sam se osjećala iako je i na njega dignuta hajka,meni je prijao.
Recepti za zdravlje: zahvaljivati Bogu za život, za liječnike i za sve ono što je Bog stvorio i dao nam na dar da koristimo. Predati svoj život u Božje ruke i željeti zdravlje, pa ako Bog želi drugačije neka se vrši volja Njegova i to prihvatiti.Moj tata je znao da će umrijeti ali to nije nikome rekao,sad vrtimo film unazad o svemu i bila je to Božja volja. No, ništa nas ne stoji da u klasičnoj medicini naiđemo na sućut, poštovanje ljudskog života i osobe i zauzetost koliko je u moći te medicine. To mene boli. Svi vole živjeti.I mi volimo one za koje i s kojima živimo.
Zlatko, čudi me da niste čuli za izlječenja sa uljem kanabisa.
Ne znam Zlatko, ja polazim od sebe, da sam ja liječnik, onda bih to bila iz svega srca i ljubavi.Kada čovjek (doktor)ne može učiniti ništa ljubav može puno.
NIje mi bila namjera pljunuti na klasičnu medicinu, nego na čovječnost i istinoljubivost. Nitko nije svemoćan ali uvijek može ostati čovjek i liječnik.
Evo Zlatko, sjetih se. Na stopalu sam imala dugogodišnju bradavicu i to na najtanjem dijelu kože prema prstima da sam jedva hodala, ona zvjezdasta bradavica, virusna mislim imena Veruca. Po klasičnoj medicini nosila sam brdo uputnica na smrzavanje dušikom. Ništa nije pomoglo, dok jednog dana moja majka nije srela jednu staru baku onako vraćajući se sa posla u gradu, i koja joj je rekla da mažem sa rosopašću.To je korov koji raste blizu zidova kuće.Posadila na balkonu i mazala tri mjeseca i otpala i ne vratila se nikada.Jedino imam na tom mjestu ožiljak,jer sam išla vaditi ju operativno, i gle čuda, mjesec dana u zavoju a ispod njega narasla ista. Nadrilječništvo? Bio mi je pun kufer dušika i bolnog hodanja, ali sok od te biljke vrlo intezivne smeđe boje mi je odstranio bradavicu. Dobila sam ju i na rukama, prenijela sa stopala, ruke su mi od biljke izgledale kao da sam kopala po fekalijama, takva je boja, ali u tri mjeseca svakodnevnog mazanja tri puta na dan ja sam riješila problem koji nije mogla klasična medicina u dvije godine.
Naravno da popijem Brufen kada me jako boli glava :)
@ Martina
Nisam se bavio konopljinim uljem a za rosopas znam. Lakše bi vam bilo da ste to skinuli sa debelom kokom ili smokvom, i to skida bradavice, a rosopas je agresivan, može lako da napravi opekotine, ožiljke i jak ekcem, jer je i jak alergen :-)
Moje iskustvo sa alternativnom medicinom je dosta veliko. Video sam domete ali i ogromne zablude i mnoštvo šarlatana koji je nekritički promovišu. Da je neko od onih koji sada promovišu alternativu makar pročitao zvanične medicinske bukvare iz 60-ih i 70-ih godina, video bi koliko je tadašnja medicina puna prirodnog lečenja i preventive. To i danas postoji u Skandinaviji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Engleskoj, da te lekar prvo leči prirodnim metodama za neke lakše bolesti. Ali mi ovde to ne znamo i ne verujemo, jer gledamo kako se mi kljukamo tabletama, pošto smo lakoverno potrošačko društvo. A lakoverni smo i kod alternativnih iscelitelja i tu verujemo naivno u njihovo znanje i dobrotu, dok je većina njih od toga napravila business.
E Zlatko,pa kada vas je u nekoj našoj bolnici lekar prvo pokušao da izleči prirodno??
Meni su upravo iz tih razloga odlasci kod pedijatra postali noćna mora,jer svaki put kada mi se dete razboli i dobije temperaturu,nama pedijatar prepiše antibiotik-iz predostrožnosti!!
Prestala sam da ih odvodim u bolnicu upravo iz tog razloga.Pratimo im stanje kod kuće i negujemo PRIRODNO,i hvala Bogu,svaki put se bolest sama povlačila,bez antibiotika.Bilo je tu i upala grla i svega.
Došlo je vreme kada ne smemo slepo verovati u ono što nam beli mantili govore i prepisuju,jer toliko je zloupotreba bilo,da bi im više pristajala neka druga boja.Čast izuzecima,ima ih,vrlo malo.
Hirurgija je postojala u vremenu pre nove ere,pa Egipćani su u ono vreme znali za operacije na lobanji,a gde su tad bile sve savremene sale i uslovi?
Sveli smo se na tehniku i hemiju,a nigde traga osećaju za čoveka.Za to kakvo smo mi biće,imamo li samo fizičko telo,ili pored tela treba lečiti još nešto,i u tome tražiti uzroke nastanka bolesti?
Razlozi našeg masovnog oboljevanja leže na drugom mestu.I savremena medicina nas ne može izlečiti.Duše nam vape za spasenjem,otuda i ova eksplozija karcinoma.
Zaključih da je ovaj tekst pisao neko ko u sebi neguje veliku netrpeljivost prema novinama i promenama koje neminovno donosi ovo vreme.
Pogledajmo;
„…sebe lečio od raka i to sirovom hranom, koja je tako popularna medju FANATICIMA ALTERNATIVNE ishrane i medicine.“
„Klasičan neo šamanski i nju ejdž pristup,“
„Inače je tumor pankreasa veoma zloćudno oboljenje od koga nema spasa.“
„On je kao i gomila klasičnih nju ejdže vernika u alternativne metode“
„Smatrao je kao i gomila nju ejdž vernika da je hemioterapija otrov“
Postoji i nešto što je dobro imati na umu a to je da; Bog nikome od nas ne daje nikakvu bolest. Svaka bolest sa kojom se sučelimo je delo našeg pristupa životu koje ima korena u prethodnim inkarnacijama. Tačnije, delo je našeg stanja svesti koje je u stalnom procesu ekspanzije.
Dobro je pročitati knjigu „Bolest kao Put“ od dvojice nemačkih autora. Iako im uvodni pristup malo više naginje odredjenim objašnjenjima koja trebaju biti rasterećena… ipak knjiga je dodirnula suštinu.
Imajući sve u vidu sagledavamo da su bolesti ili naše zablude i greške cena našeg duhovnog izrastanja.
Istovremeno, svako ima svoj život u rukama za kopji jedino najodgovorniji i za koji ima prava eksperimentisati i na taj način učiti život. Mnogo više nauči i ekspandira svoju svest onaj koji radi i greši od onoga koji se boji da ne pogreši pa ništa ne radi.
Stiv Jobs je činio šta je činio, ko ima prava da mu prigovara i da mu presudjuje, i na taj način je od sebe dao ostatku sveta mnogo više nego hiljade nas koji mudrujemo a da se nemamo čime pohvaliti da smo od sebe dali.
Podsetimo se da mnogi umru i od obične prehlade a da se tada ne pitamo zašto? Zato što onda kada istekne vreme našeg bivanja u ovom svetu ne postoji nikakav lek koji nas može zaustaviti pa makar to bila obična prehlada.
Stiv Jobs je živeo hrabro i plodonosno i budmo mu zahvalni za trud i rad koje je uložio i plodove koje njegov rad ostavio.
Život svakog od nas je uvek lični eksperimenat, uvek lični izazov, uvek lični doprinos i uvek lični napredak.
Koji napredak?
Napredak u dubljoj i široj spoznaji i razumevanju života koje uvek dolazi iz naših ličnih metoda „Prebe i greške.“
Iskusnije Duše su uvek odvažnije i žive plodonosnije sa manje straha. Uostalom, naš život se nikada ne završava.
@ Petkana
Mi smo imali sreće sa pedijatrom koji je uvek gledao da dete ne leči lekovima, čak i da pusti dete da preboli samo bolest. Ali, verujem da je on izuzetak, uz to je bio iskusan pa je prepoznavao kom detetu šta treba. I možda najvažnije, ima svoj autoritet i nezavisnost, jer je toliko uspaničenih roditelja koji odmah traže antibiotike za decu.
Solidno poznajem lekare i ono što su oni postali je plod celokupnog okruženja, odgovornosti i straha, pretnje sudovima, uplašenih roditelja, besparice, uticaja marketinga farmaceutskih industrija i zakonodavstva. Danas roditelj deteta komeniste dali lek koji on misli da treba da mu date preti lekaru tužbom i natpisima u Kuriru.
Hoću reći, cela priča ima više strana.