MOJA PRAVOSLAVNA POSNA NOVA GODINA
Za neke mrsna a za neke posna Nova godina stiže. Kako izgleda doček Posne Nove godine medju vernicima
Svinjsko pečenje nije na meniu za Novu godinu
Za mene postoji samo posna Nova Godina, mislim na onu koja dolazi 31 decembra svake godine, takozvana svetovna Nova Godina. Ona je za pravoslavnog vernika uvek posna Nova godina i ne može biti drugačije, jer doček te godine pada uvek za vreme Božićnog posta koji traje do 7 januara.
Može se desiti da ta naša posna Nova Godina, ako 31 decembar pada sredom ili petkom, bude čak posna na vodi, a u umerenijoj varijanti je na ulju ili čak i na ribi, ako padne subotom i nedeljom. Tako da u najboljoj varijanti posna Nova godina može da se proslavi uz ribu i vino.
Posni recepti za hranu na vodi i za post, kao i za posnu Novu Godinu.
I tako je svake godine, nema mesa, nema pečenja ili roštilja, nema čokoladne torte, nema mrsnih kolača, nema ruske salate, nema piva i alkohola. Ničeg od toga nema. A posebno nema onog divnog simbola prizemnog hedonizma – pečenog praseta sa jabukom u ustima.
Tako je to svake godine za pravoslavnog vernika. On Novu godinu dočekuje sa veseljem ali sa posnom hranom i posnim menijem. Naravno, mnogi pravoslavni vernici koji sebe takvima smatraju, na to će zaboraviti, mrsno i veselo će provesti Novu godinu.
Ko se drži pravoslavne vere i učenja za njega je svaka Nova godina posna. Ko se ne drži tog principa, za njega je svaka Nova godina onakva kako je on osmisli i kako smatra da treba da se proslavlja. Da li je to pravoslavno? Ne, nije, ali svako je kovač svoje sudbine. Ne osudjujem, samo konstatujem, jer na kraju krajeva svi ćemo na kraju na mitarstvima biti pitani za naša dela i odgovornost koju smo nosili.
Zato će mene i ove godine, moji prijatelji pravoslavci sa kojima slavim zajedno posnu Novu godinu, setno gledati preko jagnjetine i prasećeg pečenja, klimati glavom sažaljivo za moj fanatizam i misliti u sebi šta se to dogodi osobi da postane tako fanatična. Gde je taj kvrc da se osoba više ne ponaša normalno i uobičajeno nego istrajava na poukama popova.
„Pa za Boga miloga, Nova je godina, to je samo jedan dan u godini“ – misliće oni u sebi dok čereče pečenje i zalivaju ga alkoholom.
„Blagi Bože, pomiluj nas grešne što ni tako mali zahtev Božićnog posta nismo u stanju da ispunimo“ – misliću ja u sebi dok jedem svoju posnu pitu i grickam posne vanilice uz voćni sok.
I svet će se i dalje okretati oko sebe i ljudi oko problema koji ih more. Godine će prolaziti i svako će raditi po svome. Mnogi od njih neće biti svesni da je možda jedan od problema koji ih muči nastao na dočeku te posne mrsne Nove godine, tako što je to u njihovom slučaju bila mrsna a ne posna Nova Godina kako bi trebalo da bude. Teško da će iko od njih pomisliti nešto o tome. Toga će se setiti tek ako stvarno budu postili u budućnosti. Do tada će vladati amnezija.
Ne želim ovim kratkim tekstom bilo kome da namećem krivicu i grižu savest, ionako malo savesti ima u ljudima i tako je pritešnjena, da još samo trebaju moja vredjanja nečije slobode i nezavisnosti da se radi šta se želi i hoće. Više želim da ovim tekstom ohrabrim sve one za koje je doček Nove godine uvek posni i koji su svesni obaveza i odgovornosti koju nose spram Zakona i Zapovesti. Hoću da im poručim da nisu sami, ima još tu nekih verskih fanatika koji poste do pravoslavnog Božića i za koje je Nova godina 31 decembra uvek posna i ostaće posna.
Kao što sam i juče, na petak, na jednom dečijem rodjendanu od svog prijatelja ljubazno ponudjen posnom pitom. Znao je da postim pa mi je doneo tanjir posne hrane. Valjda sam bio jedini koji je postio na tom rodjendanu, što uvek izazove ne malu pometnju i senzaciju. Odbio sam ponudjenu hranu. Petak je, posti se na vodi. Nema pite sa uljem, ne jede se, jede se samo hrana spremana na vodi, rekoh mu ljubazno. Bi mu krivo, poštena je on osoba i trudi se da poštuje pravoslavnu veru, ali nekako se zaboravlja taj petak na vodi.
Jedna moja bliska prijateljica u blizini mi je tim povodom rekla: „Pa to je stvarno obavezujuće. To, posna Nova godina, pa svaka sreda i petak postiti na vodi, pa svi ti dugi postovi, to je stvarno napor. Kako uspevate samo da to iznesete“.
Razmišljao sam šta da joj odgovorim, jer malo trpljenja tamo gde je Bogu ugodno, daje ti blagoslov tamo gde će tebi biti bitno. Ali ona to ne bi razumela, kao što niko ko u veri nije revnostan, to ne razume. Zato sam joj odgovorio na jedan jedini mogući način:
„Probaj, posti i budi revnosna, sve će ti se samo kasti“.
Zlatko Šćepanović
Hvala Gazda Zlatko!
Puno bericeta i tebi u novoj 2014. BB je mjesto gdje sva cula uzivaju, bilo posno bilo mrsno.
Ziv bio!
Hvala Borise, delijo!
I tebi svako dobro, uz više posnog nego mrsnog :-)
Lijep govor. Ponekad poželim da je i u nas tako. Postimo na Badnjak, ali na Novu godinu kao da se svo zlo spusti od pijanstva i prežderavanja kako među nevjernicima tako i među oprostite mi slabijim vjernicima. Da ne pričam o ludilu kupovanja kao da je sve džabe.I o petardama. Meni je smisao otići na svetu misu 31., misa zahvalnica Bogu za sve u protekloj godini. Sve ostalo je ono što meni ne paše. Ja sam isto tako luđakinja koja ne zna uživati u životu. Meni je ovaj dan isti kao i svaki drugi (Nova Godina u katolika). Posve je besmisleno praviti večeru da bude točno u ponoć. Sve sam to prekrižila, imamo normalni ručak a biti će i za sutra možda.
Nedavno mi je tata umro, shvatih tada da jedino trebamo slaviti život, život vječni.Jedino to želim slaviti kakav god luđak drugima bila.Odvukli su me u vrijeme moje žalosti na jednu večeru, kao kod rodbine muževe, mislila sam biti će to onako potiho jer svi su znali, sat dva. Nažderali su se i napili i muški i žene a ja sam sa tugom u srcu mislila na oca i na to kako mi tu uopće nije mjesto. I nije. Što je čovjek? Ponekad kada ga promatraš postaje sramota slike Božje, čovjek sramoti sliku Božju. Umjesto da sav svoj smisao da Bogu i to slavi, slavi što god stigne da nađe izgovor za veselje. Prava je radost samo u Bogu. Možda sam za druge luđakinja, ali meni je pravo mučenje slaviti ovaj svijet. Mislim da me nitko neće nikada razumjeti od mojih bližnjih. Tako i sakramenti.Njihova proslava svela se na materijalno dokazivanje i sveopće svjetovno veselje. Od krštenja se rade veliki svatovi a na krst se zaboravi. Kada biste me pitali za savjet zašto je to tako? Zato jer nisam imala dobre temelje, prije je i meni sve ovo bilo odlično, kada sam se obratila postalo mi je tonski uteg na dušu, moj suprug nije na istoj duhovnoj duljini.Razmišljam nešto, možda je baš danas odličan dan da i ja nastavim post.Osjećam da je u tome velika sreća i blagoslov, dati taj dio Bogu i zahvaliti.
Svako dobro i sa blagoslovom u Kristu u Novoj 2014 i Sretan Božić svim pravoslavnim vjernicima.
@ Martina
Hvala na lepim čestitkama! I vama želim puno blagoslova u nastupajućoj godini, mir, vedrinu i dobro zdravlje!
Zaslužili ste jedan duhovni poklon, koji sam svojevremeno dobio, pa bih ga vama preneo i dao, kao i svima ostalima koji ga budu ovde našli.
Svojevremeno sam slušao jednog velikog duhovnika, pravoslavnog monaha, kako odgovara na pitanja slušalaca. Pitanja su bila kako da se supružnici pomire, kako da se prijatelji izmire, kako da se čovek pomiri sa nepravdom u svetu i njegoim zlim okruženjem. Monah im je odgovorio:
Molite se za njih i sebe, da vam Gospod oprosti, jer se zlo koje osećate na vama ne dešava slučajno, ono je zbog vaših greha. Ti si grešan, iako je tvoj suparnik možda grešniji. Zato se Bogu obratite u molitvi da njemu (njoj, njima) oprosti a onda i vama da oprosti. Pet puta ponovite molitvu da Gospod oprosti njemu-njoj-njima a i vama.
Tako tri puta dnevno.
5 x 3 dnevno molitva za oprost grehova medju vama. Dan za danom tako i videćete rešenje vašeg problema.
Srećno!
Hvala Vama.
Molim svojim riječima ili postoji neki obrazac, ako postoji slobodno napišite rado ću prisvojiti?
Nikada mi to nije palo na pamet, iako je uistinu je smisleno i duboko. Bogu hvala što sam ovdje, puno mogu naučiti.
Mislim da ne postoji obrazac, već nakon svog molitvenog pravila, svojim rečima treba se obratiti za oproštaj.
Molitveno pravilo je niz kratkih molitvi koje vernik dnevno moli: „Molitvama svetih otaca …“, „Slava Ocu i Sinu ..“, „Presveta Trojice …“, „Svjati Bože …“, „Oče Naš …“ „Bogorodice Djevo …“, „Dostojno jest …“ „Simvol vere“ i onda nakon tropara i eventualno molitve svecu zaštitniku i drugim svetima, išla bi molitva za pomirenje.
Svaki vernik bi trebalo da ima svoje molitveno pravilo koje mu duhovnik da ili usvoji iz nekog manastira. Molitveno pravilo je grubo rečeno kao neka vrsta „lične liturgije“.
Kad sam već počeo da pišem o tome, preporuka svetih otaca je da se molimo tiho i opušteno, bez žurbe, i da zapravo kao da tiho i prijateljski razgovaramo sa svetima, jer oni su tu, čuju nas. Mnogi greše pa u molitvi dižu glas, napinju se, zvuče bombastično i uzdignuto, ili pak pokušavaju da budu snishodljivi, da se kao unižavaju. Nema potreba za tim, tvrde starci, obraćamo se najboljem Prijatelju, i kada nas On poseti, rodiće se strah Božiji da nas ne napusti, pa će molitva dobiti još dublji smisao i tada ćemo se drugačije moliti, ali tada ćemo znati kako treba :-)
Pozdrav. Postovani Zlatko htela bih da se nadovezem na ovaj vas divni tekst. Mogu vam reci da je prelepo napisan , ko zna da shvati ono o cemu ste pisali razumece. Ja se u potpunosti slazem sa vama. Iako imam 19 godina ja vec 3 god.postim ceo bozicni post. Mnogi se sale na moj racun, ali se ja ne obazirem. Pitaju me zasto postim , da li postim zbog dijete , kakvu koristim imam od toga, ali ja se ne obazirem imam veliku zelju i cvrst karakter da istrajem u svojoj odluci. 31.ja jedem ribu i posnu pitu sa sojom. Pa sta necu umreti za jedan dan? Vrlo vazno nova godina kao svaki dan!!! Dok moji prijatelji uzivaju u mrsnoj hrani ja postim.
Zelim vam uspesnu novu godinu. Verujte da ce vam sva vrata biti otvorena SAMO VERUJTE! SRDACAN POZDRAV
@ Sandra
Držim vam palčeve da istrajete. Polako se vremenom z stalni odlazak u crkvu, u duhu osobe javlja svesnost zašto se posti i koje su dobrobiti posta, a onda osoba postane još revnosnija ;-)
A onda joj, što je iznenadjenje sve lakše ide sa postom, dobija pomoć sa Neba.
Hvala za divan tekst. Lepo je znati da ima jos ljudi koji su istrajni u postu i koji ovako razmišljaju. Moj suprug i ja imamo 33 i 34 godine i skoro 10 godina postimo. Svi nas gledaju kao da smo sa kruške pali. Sažaljevaju nas, misle da smo fanatici, pokušavaju da nas preobrate bar na jedan dan da bismo jeli njihovu mrsnu hranu. Imali smo puno neprijatnih situacija. Šikanirani smo godinama čak i od bliske familije. Koliko puta su nas zvali da dodjemo na ručak i spremili prasetinu. I jos im kao nije jasno zašto nećemo da jedemo. O slavljima, svadbama, slavama, rodjendanima da ne pričam. Fino i kulturno odbijemo hranu i kažemo: za nas samo sok, nismo došli da bi jeli nego da budemo ovde sa vama tim i tim povodom. Trudimo se da se ne uzbudjujemo zbog svih tih situacija, da mirno prihvatamo njihovo ponašanje i da budemo čvrsti u našim odlukama. Kada krenu da nas ispituju i napadaju smireno kažem da svako ima svoj izbor u životu i da je ovo naša odluka. Tako da onda uglavnom odustaju od daljih rasprava.
Sve najbolje Vam želim!
Moja supraga i ja se pripremamo(psihicki) za post na vodi koji traje 40 dana. Povod je loza sv Simeona iz manastira Hilandar. Kako je moja supruga medicinski tehnicar i psiholg,tesko mi je da joj objasnim kako moze posna hrana da joj pomogne u pogledu njenih hormana,ako znamo da vitaminima iz zivotnih namirnica treba ulja kako bi se zadrzali u organizmu. unapred hvala na odgovoru. Pozdrav Dejan