NAJBOLJI RECEPT ZA DOMAĆI EUROKREM
Postoje mnogi recepti za Eurocream i pokušaji da se napravi dobar krem ali je samo jedan najbolji recept za eurokrem
Domaći eurokrem
Eurocream ili Eurokrem je mlečno čokoladni krem u duetu upakovan, koji je postao poznat kod nas pre nekoliko decenija kada ga je počela proizvoditi fabrika Takovo po italijanskoj licenci. Eurokrem je jedna od kopija mnogo poznatije i ukusnije Nutele ali su ga deca zavolela takvog kakav jeste širom sveta. I nije im zameriti. Danas postoji mnogo verzija Nutele koje se zvou i Kinderlada u Nemačkoj, i ko zna kako još.
Na internetu postoji na mnogo sajtova ispisan recept za eurokrem. Istina. Postoje razne verzije jeftinih varijanti kako se pravi eurokrem i sve su one bazirane na jednostavnom principu – smešaj par glavnih namirnica i sastojaka i dobio si domaći eurokrem. Ali nije u tome poenta, ako želiš da kod kuća napraviš domaći eurokrem za svoju decu, onda ga napravi kako treba – neka to bude ukusan i kvalitetan eurokrem.
Recept za eurokrem zahteva izdašnost, ne štedi se. Industrijski eurokrem se može kupiti na svakom koraku. U receptu za eurokrem mora da dodje do izražaja kvalitet i ukus. Onaj božanstveni ukus mleka i dobre čokolade. Pa hajde da vidimo kako se pravi eurokrem, onaj najbolji.
.
Recept za eurokrem – sastojci za smesu:
1. 200 grama maslaca (jeftinija varijanta je margarin)
2. 1-2 dcl mleka, što masnije 3,2% mm pa i više
3. 500 grama mleka u prahu (ili konedozovano mleko)
4. 300-500 grama šećera u prahu (ili običan šećer)
5. 100 grama tamne čokolade (ili kakao praha)
5. 100 grama pečenih lešnika (može i bez lešnika)
6. prirodni ekstrakt vanile (bočica ili 2 kesice vanilin šećera) i malo rogača
7. 3 jaja – žumance (nije obavezno ako se plašite živih jaja)
Ako ste u prilici kupite neslani maslac. Industrijski i jeftini domaći eurokrem ima u sebi margarin ili biljnu mast, palminu mast i slično. Ako možete da nadjete domaće mleko , bilo bi idealno. Zbog intezivnijeg ukusa mleka i prisustva mlečnih proteina koristi se mleko u prahu. Šećer možete koristiti koji hoćete, ako želite malo zdraviji recept za eurokrem uzmite 500 grama tamnog šećera ali budite svesni da će ukus dobiti aromu karamele. Uzmite jednu tablu što kvalitetnije tamne čokolade. Domaćice obično koriste čokoladu za kuvanje ali će recept za eurokrem biti bolji ako se koristi neka jaka crna čokolada. Pečeni lešnici trebaju da budu fino samleveni. Prirodni ekstrakt vanile se dobija od štapića vanile koji se fino izrendaju da dobijete prefinjenu aromu vanile. Ekstrakti vanile deluju suviše veštački. Jaja nisu obavezna, ali ako želite da vaš recept za eurokrem bude vrhunski onda ih upotrebite.
.
Kako se sprema domaći eurokrem – način pripreme eurokrema
Kod recepta za eurokrem su bitne prave masnoće i kvalitet nosioca ukusa, mleka i čokolade. Maslac je prava masnoća a dobro mleko i čokolada nose ukus i doživljaj eurokrema.
U malo mleka se blago rastopi na tihoj vatri maslac i uz lagano mešanje se dodaje šećer i mleko u prahu. Koristiti mikser da se dobije ravnomerna i glatka masa. Ako vam je masa gusta dodajte još malo mleka po potrebi. Kuvajte desetak minuta dok se masa ne ujednači i sav šećer ne istopi. Sklonite sa vatre i dodajte ekstrakt vanile u masu.
Masu za eurokrem podelite na dva dela. U jednoj šerpi gde je beli eurokrem dodajte lešnik ako želite da dobijete aromu lešnika ali nije potrebno, možete ostaviti kao mlečnio krem.
Drugu količinu eurokrema vratite na tihu vatru i dodajte izlomljenu crnu čokoladu i mešajte par minuta dok se čokolada ne istopi i ne sjedini do kraja. Dodajte malo rogača po ukusu. Sklonite sa vatre, ostavite par minuta da se ohladi i onda dodati umućeno žumance i dobro umešati.
Dok je još topao eurokrem sipati ga posudu ili u tegle. Domaćice obično vole da ga sipaju u duetu, istovremeno sipajući i beli i tamni krem, pa uradite i vi tako. Možete se igrati pa okretati posude i uvrtati mlaz masa i stvarati zanimljive oblike u tegli.
Reept za eurokrem je jednostavan i lak i ne zahteva mnogo vremena, samo malo veštine da se postigne prava konzistencija i da se vodi računa o sastojcima i o par detalja.
Domaćice u recept za eurokrem dodaju brašno, da bi dobile veći volumen i više eurokrema, što smatramo da je nekuvarski. Eurokrem je poslastica a ne masovni krem za nabacivanje. Takodje, često se domaćice i kuvari posluže sa sredstvima za zgrušnjavanje i emulgatorima da bi dobili bolju fluidnost i konzistenciju krema, ali mi ne opravdavamo takve pokušaje. Neka industrija pravi svoj eurocream a mi ćemo praviti domaći eurokrem od čokolade i mleka.
.
Posni eurokrem
Da, postoji i posni eurokrem za vegane i one koji poste i recept je jednostavan.
Umesto maslaca koristite margarin. Umesto mleka koristite sojino mleko, umesto mleka u prahu koristite biljno mleko u prahu od soje, pirinča, ovsa ili prosa.
Koristite posnu čokoladu za kuvanje za posni eurokrem. Jaja ne koristite ali ih možete zameniti sa kašikom soja lecitina.
Ukus posnog eurokrema? Hm, pa, nije loše, ako baš mora.
Uživajte.
[…] Postoje mnogi recepti za Eurocream i pokušaji da se napravi dobar mlečno čokoladni krem ali je samo jedan najbolji recept za eurokrem. Posni eurokrem […]
Maslac? Sojin! Mleko u prahu? Sovita sa 10 vitamina, sertifikovano GMO free, obogaćeno kalcijumom, vitaminom B12 i mnogim drugim korisnim sastojcima. Tečno mleko? Bademovo. Svaki iole ozbiljan vegan ima blender i ume da napravi bademovo mleko. Isti je postupak i za mleko od lešnika ali ono se ne ponaša tako dobro prilikom termičke obrade. Kravino mleko? Hrana za tele!
@ Katarina
Eurokrem praviti od soje, mora da se šalite :-) Pa sva soja je većinom GMO, ona je prva biljka koja je potpuno genetski modifikovana, pa sa još 12 veštačkih vitamina u sebi, čista sintetika. Uz to, soja nije domaća i tradicionalna namirnica koja se na ovim prostorima koristila, ona dolazi iz kineske i japanske kuhinje.
A bademovo mleko umesto kravljeg mleka za slatkiš? Neće da bude ukusno a ni dobro :-)
Pa u većem su riziku od posledica genetskih modifikacija oni koji žderu tuđe leševe i telesne izlučevine od nas koji vodimo računa o tuđoj patnji jer smo već dovoljno verzirani da kupujemo sertifikovane GMO free proizvode. Bademovo mleko je izuzetno ukusno i zdravo, i ukusnije i zdravije od kravinog, sa višim sadržajem kalcijuma i daleko povoljnijim odnosom omega-3 i 6 masnih kiselina, a pritom niko nije zlostavljan zbog toga. Ne, najbolje da se vratimo da živimo u zemunicama bez pogodnosti civilizacije i tehnologije, kad se već toliki broj ljudi poziva na tradiciju kao glavni argument za zlostavljanje životinja. Nekad su se na tradiciju pozivali i robovlasnici i oni koji su ženama uskraćivali osnovna ljudska prava.
Nemojte da me pogrešno shvatite Katarina, nisam ni ja pristalica mesojedstva, ali nisam ni pristalica veganstva. Savremena civilizacija i komfor su doveli i do takvih modnih trendova u ishrani, kao i do prejedanje mesom. I jedno i drugo smatram ekstremom, ali svako može da bira svoj put, dok god ima hrane dovoljno da može da bira.
Većinom su ljudi kroz vekove bili gladni i jeli su šta su imali, nisu baš mogli da biraju. Pribavljanje hrane je bilo mučno i teško, i nije se postavljalo pitanje šta je za jelo, nego da li je jestivo.
Mi smo povlašćeni da biramo šta ćemo da jedemo.
Upravo nam izobilje hrane danas uskracuje moralno pravo da nanosimo bol i stetu drugim bicima. Ako neko uprkos dostupnosti biljne ishrane bira da povredjuje i nanosi stetu drugome onda to nije izbor nego bahatost i zlo.
Bademovo mleko, kao uostalom i druga biljna mleka (soja, ovseno, rizino, orahovo, lesnikovo…) ne smrde i nemaju masti koje su lose.
Uostalom, ako se hranite samo mlekom, mesom, ribom i jajima necete se dobro provesti jer to zapravo nije hrana predvidjena za coveka. Ukoliko jedete samo voce, povrce, zitarice i semenke/mahunarke vase telo ce dobiti sve potrebne nutrijente (bez prerade kroz drugo zivo bice)i bicete srecni i zdravi – bez holesterola. Zbog toga meso, mleko, jaja i riba NISU hrana.
Inace, komentar na autorkinu opasku u receptu za to da se plasimo zivih jaja: ovaj strah jeste osnovan, ali kod mene je vise na nivou gadjenja i odbijanja da se jede produkt ovulacije druge vrste.
U potpunosti se slažem sa Anom. Mali istorijski osvrt sa aspekta veterinarske medicine: ranije su krave bile puštene, telad (od bika koji je prirodnim putem napravio to tele, nije on naskakao na neku maketu u nekom reproduktivnom centru, pa veterinari, čitav niz njih od reprocentra do sela/farme gde se krava nalazi, doveli do toga da ta krava ostane steona sa bikom obično mnogo većim od nje) šetala s njima i sisala koliko hoće, ljudi uzimali samo onoliko koliko im treba, koliko pretekne…. Sad krave u ogromnoj većini slučajeva svežu travu i ne vide, zemlju nikad u životu ne osete pod papcima, telad im otimaju još pr enego što ih prvi put zadoje pa ih kolostrumom nahrane iz kofe sa cuclom, a posle im daju veštačku formulu da bi njima ostalo više mleka=više zarade… Osim ako je u pitanju muško tele mlečne rase, njega ili odmah bace, ili drže nedelju-dve i zakolju. Ne želim u tome da učestvujem.
A tek što se tiče jaja, znate li kakvu sudbinu imaju koke na velikim farmama a kakvu njihova braća u inkubatorskim stanicama? što se tiče petlića, još uvek na youtube može da se naše naš stari film Malj, a verujem da bi im se, da znaju šta ih čeka, i sestre dobrovoljno pridružile. Broj onih koje svoje živote provedu puštene u nekom voćnjaku se ne meri u procentima nego u desetim, pa i stotim delovima promila.
U svemu sam sa vama komentatorkama saglasan, i oko uzgoja stoke, profita, kvaliteta namirnica, odnosu prema životinjama, mogućnostima da se jede drugačija hrana, itd.
Čak bih mogao i da dodam još nekoliko teza vama u prilog: ljudi su se mahom kroz vekove hranili vegetarijanski. Analiza skeleta rimskih gladijatora je pokazala da su oni bili vegetarijanci. Medjutim, oni su to bili zbog nemogućnosti da dodju do mesa, jer je ono bilo retko, skupo i rezervisano za vlastelu.
Jedino što se sa vama ne slažem je sam princip – nikako ne jesti meso i jaja jer su to produkti ovulacije, leševi , itd. I tu dolazimo i do toga kog morala se držimo, da li hrišćanskog ili hinduističko – budističkog.
U hrišćanskom moralu se jedenje mesa i ubijanje životinja za jelo ljudima ne smatra za greh. Smatra se za greh ubijati životinje iz obesti, gneva, zabave ili pohlepe za parama. Bog nam nije zabranio da jedemo meso, osim kada postimo. U Starom Zavetu je bilo zabrana za neke namirnice, kao što su svinje i morski plodovi, ali Novi Zavet na neki način ukida tu zabranu, a Predanje Svetih Otaca to dodatno razjašnjava. Dakle, jesti meso i proizvode životinja nije greh, mada se to ne jede svaki dan, već se prati crkveni kalendar i vreme posta, kada se te namirnice ukidaju.
Monasi u pravoslavlju mahom ne jedu meso, osim ribe, ali to rade iz duhovnih razloga, da bi imali smirenje tela i time pomogli smirenje duha. Ali nisu isključivi, ima priča baš o tome. Naravno, svaki pravoslavni vernik koji duhom uznapreduje će sve manje jesti mesa, ali neće to proglašavati za Zakon, jer to nije.
S druge strane, ako ste usvojili hinduističko budističko verovanje i odnos prema životinjama, što podrazumeva i moralni verski kodeks, onda da se pomolimo za vas da vas blagi Bog odvrati od tih duhovnih stranputica.
Vama Zlatko religija nekako dođe kao opravdanje za to gurmanstvo koje svesrdno širite portalom.I naravno čim nije po vašem aršinu,odmah su tu umešane strane sile i duhovne stranputice.Pa probajte bar jednom u životu da isključite sve što ste do sada naučili(o veri) i da svojom dušom dođete do suštine jedenja mesa.Ili još bolje,probajte svojom rukom da zakoljete prase,ili možda tele (jer se teletina često javlja u vašim receptima) pa ako vam sve to bude ok,a onda udrite i jedite meso u sreći i veselju,niko vam neće moći prigovoriti.
Vi Petkana stvarno imate problem sa autoritetom, ne sa mnom dakako, nego sa duhovnim autoritetima. Stalno terate po svom neka sektaška tumačenja ishrane. I u redu je, nastavite po svome ako ne RAZUMETE napisano, ni ono što Crkva i Sveti Oci govore.
Meni religija nije nikakvo opravdanje za gurmanstvo, naprotiv, navodio sam više puta da slabo jedem meso, ako pojedem pola pileta mesečno, u danima kada se ne posti, ali se borim protiv praznoverja o hrani tog tipa koje propvedaju istočnjačka učenja i neke hrišćanske sekte.
Jesti meso nije greh, da se razumemo oko toga.
Jesti preterano meso nije ni zdravstveno a ni duhovno dobro.
Greh je ubijati životinje zbog zabave ili sladostrašća, ali nije greh ubijati životinje za ishranu. Neko to može, neko ne može. Na primer, ja ne bih mogao da ubijem životinju ali ne osudjujem mesara zbog toga, jer bih onda morao da osudim sve svoje pretke, babe i dede koji su to radili na selu, da bi se prehranili.
I da, morao bih da osudim sve one Eskime, indijance iz Južne Amerike i Afrike, azijate iz stepa, što su ubijali životinje za ishranu umesto da su izumrli jedući korenje i travu.