Odzvuk zvona

 

Uspomena je bilo više od želje da se običaji

izvedu. Na grubom i neuređenom groblju vatra nedavnog

požara dozvala rodbinu da pokojnima kamen i sliku zamene novim.

.

Sveštenik žurno prinosi ruke konopcu u zvoniku, čuje se

potom prastari odjek, dragog zvona zvuk, koji smo kao deca

zavoleli… Uspomene naviru, iz oka suza po koja govori

koliko smo stari i koliko nam uspomena zvono mladosti vraća.

 

Šum od doživljaja iz prošlosti zatvara nam uši za

dešavanja oko nas, dok se, umesto perspektive na nebu,

crtaju šare od moćnih gasova aviona.

 

Pogled se stalno vraća realnom, zakiva sudbinom usnulih

ispod poprsja, svakojakih obeležja, domišljatih i onih bez

smisla.

.

Crkvenog dragog zvona zvuk jedino prekida hrapavi popa

poj, molitva Hristu, vapaj za spas i vaskrs pokojnih nam,

duše u raj da odu, pa makar i sa grehom, jer bezgrešnih

delatnika za života stvoritelj ne stvori.

 

Miholjsko sunce dogoreva travu na groblju dok nas miris

tamjana iz kadionice vraća mnoštvu običaja; na grobu

poznata slika: mnogo pića i hrane poređane, miris tamjana

i parafinskih sveća,

prigušeno ćaskanje rodbine…

.

03. 11. 2013.

Dušan Đorđević