Petar Iljič Čajkovski i kompozicija Srpsko – Ruski mars
Kako je nastala divna patriotska kompozicija Srpsko Ruski mars velikog Čajkovskog
Veliki umetnici, geniji, pripadaju celom svetu i zive vekovima. No, ne treba zaboraviti, da su to bili ljudi, koji su ziveli u odredjenoj zemlji i u odredjeno vreme. Oni su stupali u dijalog sa vremenom, odgovarajuci mu svojim stvaralastvom. Takvim odgovorom vremenu je postalo i delo Cajkovskog Srpsko-Ruski mars.
Srpsko-Ruski mars je Cajkovski komponovao za vrlo kratko vreme i zavrsio 25 septembra 1876 godine, po narudzbini Direkcije muzikalnog drustva u korist Crvenog Krsta i to u samom razgaru oslobodilackog rata Srba protiv turske vladavine (1875-1876). Povod za koncert je bilo skupljanje pomoci ruskim dobrovoljcima i ranjenim u srpsko-turskom ratu, jer je Rusija u to vreme aktivno podrzavala Srbiju.
Cajkovski se pokazao ne samo kao veliki kompozitor, vec se u njemu projavila smela gradjanska pozicija patriote, koji se, kao i vecina u ruskom drustvu trepetno otnosila borbi Slovena protiv Turaka.
Cajkovski je ukljucio u svoje delo 3 teme originalnih srpskih narodnih pesama, sasvim raznih po karakteru, koje su bile posvecene borbi sa Turcima. Nazive ovih pesama (“Sunce jarko ne sijas jednako”, “Prag je ovo milog Srba” i “Jer puscani prah”/drugi deo pesme “Rado ide Srbin u vojnike”), Cajkovski je napisao svojom rukom na kompoziciji, koja se i danas cuva u muzeju Glinke u Moskvi.
Prvi deo “Srpsko-Ruskog marsa” opisuje povlacenje Srba pred Turcima, drugi deo govori o spremnosti Rusije da pomogne Srbima, a na kraju ide Ruska himna “Boze,cuvaj cara”. Treci deo dostize orkestarsku kulminaciju i pokazuje jecaj Srba, kojima je potrebna pomoc.
Ovaj deo zasluzuje najvise postovanja u “Srpsko Ruskom marsu”, i cak i danas, kada ga slusate, on izaziva iste emocije. I zivot i smrt i sreca i stradanje – sve se preplice u zvucima te zacaravajuce muzike. Posle toga slede zvuci marsa Rusa, koji hitaju da pomognu Srbima. (Kako mi to sve napominje mars Rusa na Pristinu).
Na kraju- virtuoznim kodom, trijumfom Slovena protiv tirana Turaka zavrsava se ovo muzicko delo- od koga z a m i r e srce.
Celo delo traje oko 10 minuta, zavisi od tempa. Kod diregineta K. Abada ono traje 10 minuta i 11 sekundi, a kod Pletneva svega 9 minuta.
A sam Cajkovski (12 septembra 1876 godine) je u pismu svom zetu Lavu Davidovicu napisao:” I strasno je i prijatno, sto je ljubazna otadzbina konacno resila da sacuva svoje dostojanstvo i objavi rat Turcima”. (Kako nam je nedostajao takav Cajkovski za vreme bombardovanja Beograda NATO paktom).
No, do rata sa Turcima je doslo nesto kasnije 12 aprila 1877 godine.
Ovo muzicko delo odrazava neobicnu silu i raspolozenje u ruskom drustvu tog vremena. Te zato Srpsko-Ruski mars ostaje neobicno jarki umetnicki spomenik odusevljenja i entuzijazma 1876-1877.”-pisao je drug Cajkovskog muzicki kriticar N.D. Kaskin.
Premijera “Srpsko-Ruskog Marsa” je drzana 5 novembra 1876 godine u Moskvi, pod dirigentskom palicom Nikolaja Rubinstejna i izazvala pravu senzaciju, koja je prerasla u patriotsku manifestaciju.
Dirigent je morao na bis da ponovi delo u celini. Kao i 2 koncerta za redom!
Tri dana kasnije, 8 novembra 1876 godine, Cajkovski je napisao pismo svojoj sestri A.I Davidovoj (za koju je bio veoma vezan): “Prosle subote ovde su svirali moj Srpsko–Ruski mars, koji je proizveo buru patriotskog raspolozenja”. “Sva publika je ustala, mnogi su skakali sa stolica, a krici bravo su se mesali sa kricima-uraa.”
U San Peterburgskim novinama (Vedomosti) 11 novembra 1876 g C.A Kjui je napisao: “Mars” je najznacajnija ilustracija raspolozenja u drustvu od svih umetnickih dela i svih rodova umetnosti, koje je izazvano pred svima onim sto se u sali desavalo”».
Ovo muzikalno delo je postalo veoma popularno i svuda je imalo ogromni uspeh. Orkestarska partitura sada vec promenjeng naziva “Slovenski mars” izasla je 1880 g, kada su publikovana jos 2 velika dela Cajkovskog, mocna 4 simfonija i italijanski kapricio. No, Cajkovski ce svoje omiljeno delo i dalje nazivati “moj Srpsko-Ruski mars.“
U prepisci sa svojim mecenatom Nadezdom fon Mek nalazimo:” Ja se nasladjujem slusajuci Vas Srpsko-Ruski mars, koga jako volim. Ja ne mogu da nadjem reci, kojima bih opisala to osecanje, kada ja njega slusam, to je takvo blazenstvo, od koga suze naviru na oci i, nasladjujuci se tom muzikom, ja sam neizmerno srecna od same misli, sto je njen autor u nekoj meri moj, sto pripada meni i sto ta prava niko ne moze da mi uzme. Prvi put, od kako se poznajemo, ja sam slusala vase delo u sasvim drugim uslovima, cem obicno, i ucinilo mi se da imam mnogo suparnika, sto Vi imate mnogo drugova, koje Vi volite vise nego mene, no bas tu u tim uslovima, medju tudjim ljudima, meni se ucinilo, sto Vi ne mozete nikome pripadati, toliko, koliko meni, sto su moje sopstvene sile i osecanja dovoljni da Vas ne delim ni sa kim. U Vasoj muzici, ja se slivam sa Vama u jedno i u tome se niko ne moze takmiciti sa mnom. Ovde ja vladam i volim.” (Interesantno je reci da je ova bogata zena 13 godina slala Cajkovskom novac svaki mesec – inace je Cajkovski oskudevao u novcu-samo da bi komponovao, da ne bi trosio svoje vreme na neke druge nevazne stvari, a nikada se nisu sreli. Ta platonska neizmerna ljubav obrazovane udovice Nadezde fon Mek prema Cajkovskom je za neku drugu i dugu pricu).
I dalje nastavlja: (Moja) cerka Sonja je odusevljena Vasim “Srpskim marsom” i govori, kada umre, moli da joj sviraju taj Mars”, na sta Cajkovski odgovara – “sto suprotno od “Srpskog marsa”, pri zvucima od kojih covek hoce da umre, ja sam komponovao veselu i svetlu italijansku melodiju (italijanski kapricio) i veoma bih voleo da ova melodija u njoj izaziva zelju za zivotom, za plesom, za veseljem. Sve to njoj vise prilici kao mladoj osobi, nego misli o smrti s “Srpskim marsom”.
,
Kako je Cajkovski postao i poznati dirigent ?
U njegovoj diplomi su bile sledece ocene:
teorija kompozicije i instrumentalizacija – odlican,
sviranje na orguljama – vrlo dobar,
sviranje na fortepijan – vrlo dobar,
dirigovanje – zadovoljavajuce.
Upravo je Srpsko-Ruski mars bio jedan od prvih nastupa Cajkovskog kao uspesnog dirigenta i to u vreme kada je bio vec poznati kompozitor.
Do tada je Cajkovski neuspesno stajao nekoliko puta sa dirigentskom palicom i vec se bilo formiralo mnjenje, u koje je i sam poverovao, da nema dirigentskog talenta, niti sposobnosti, zbog bolesne zatvorenosti i stidljivosti da projavi sebe na sceni. Utoliko vise, sto bi dirigovanje “Srpskim marsom” bilo ne tako prosto, posle trijumfalnog nastupa “cara praznika” uragana – dirigenta Nikolaja Rubinstajna.
No, izbora nije bilo i Cajkovski je bio prinudjen da prihvati dirigovanje “Srpskog marsa” u Boljsom teatru 22 februara 1877 godine., racunajuci na njegovu siroku popularnost.
Uskoro je o tome napisao: “Iako sam bio neuveren, ja sam sa velikim uspehom dirigovao svoj Srpsko-Ruski mars. Cajkovski je toliko bio ponesen tom muzikom i tako se razmahao da je zaboravio da je stidljiv, zatvoren u sebe, neuveren u svoje dirigentske sposobnosti. “Dirigovanje trazi veliki trud , napor i napregnutost celog nervnog sistema. No, ja sam izgleda pobedio tu svoju prirodnu stidljivost.”.
Uspeh “Marsa” je bio fenomenalan. Posle tog trijumfa u Boljsom Teatru, Cajkovski ce ovo delo staviti mnogo puta u svoj repertoar, a njegovi dirigentski nastupi postali su ucestali po celoj Evropi, s njim ce nastupiti i prilikom otvaranja Karnegi Hola u Nju Jorku.
Srpsko–Ruski mars – to je Fatum za Cajkovskog. Njegov rekvijem !!
Povodom iznenadne smrti u 53 godini zivota, 6 novembra 1893 godine, na koncertu, posvecenom uspomeni na velikog kompozitora, Srpsko-Ruski mars ce svirati u Moskvi pod dirigentskom palicom Safonova, a u S.Petersburgu pod upravom Rimski-Korsakova.
Tako je Srpsko Ruski mars ispratio svog “oca” na vecni pocinak.
Reci Cajkovskog su bile prorocanske, ne samo u muzici: “Ja ne sumnjam, sto ce na kraju krajeva Rusija i ceo slovenski narod dobiti svoje, prosto zato sto je pravda na nasoj strani, cestitost i istina, dok je na strani nasih naperijatelja iskljucivo trgovacki interes i egoizam.
.
Zivot “Srpsko-Ruskog marsa” posle smrti Cajkovskog.
Vaznu ulogu je ovo muzicko delo imalo za vreme Balkanskih ratova, 1912 svirali su “mars” u Moskvi, Petersburgu, Kievu, Odesi.
U Sovjetsko vreme (1917-1990) “Mars” je prakticno zamro, himna “Boze cuvaj Cara”, zamenjena je himnom Glinke (Slava).
No, treba napomenuti, da je posle Revolucije 1917 mnogobrojna ruska inteligencija prebegla i u Beograd, koja je uticala na formiranje kulturnog zivota naseg grada. Naravno, Cajkovski izbija na prvo mesto po broju izvodjenja svojih dela.
16 juna 1930 u Beogradu, na stadionu “ Sokol” odrzan je gigantski koncert od 400 vojnih muzicara, koji su odsvirali Srpsko-Ruski mars. U sali govorim maestro Pletnevu – “probajte vi Rusi, kao mi Srbi da saberete takav orkestar !!”.
Srpsko-Ruski mars u originalnom vidu je bio ponovo rodjen u Rusiji 1990 godine zahvaljujuci Mihailu Pletnevu, glavnom dirigentu , umetnickom rukovodiocu i osnivacu Ruskog Nacionalnog Orkestra (RNO).
“Mars” je postao vizitna karta RNO, jednog od najboljih orkestara na svetu- simbol i nada nove preporodjene nama drage Rusije.
Od tada ce Cajkovski zvucati sasvim drugacije u interpretaciji maestro Pletneva, koji je razvrnuo svoje misli u gigantskim razmasima, postajuci sa svojim orkestrom nosilac visoke ruske kulture po celom svetu.
Najvazniji trud M Pletneva-jeste rad nad delima Cajkovskog. “muzika Cajkovskog jos nije do kraja otkrivena”- govori on, maestro, koji je sva dela Cajkovskog publici pokazao ili sam svirao kao pijanista, i to tako, kako do njega niko i nikada nije svirao. “Raskriti dubinu i zamisli velikog kompozitora” – glavni zadatak Maestro Pletneva.
I danas Srpsko-Ruski Mars , izaziva u ljudima emocije, oni placu na nasim koncertima.
Po povodu 10 godisnjice besprecedentnog bombardovanja Beograda, Maestro Platnev i RNO, kao i opasne 1999, dolaze u Beograd , svirajuci Srpsko-Ruski Mars, kao podrsku narodu Srbije.
U sali Kolarca, sva publika je stajala, s kricima bravo, mesali su se krici uraaa, u sali su mnogi plakali..
O Cajkovskom jos nije receno sve.. Nova epoha ce po novom slusati, procitati i otkrivati Cajkovskog.
I kako je Cajkovski pisao za L.Tolstoja: “Dovoljan je samo on, sto bi ruski covek ne saginjao glavu pred svim velikim delima, sto ih je covecanstvu dala Evropa.
Isto mozemo reci i za Cajkovskog: dovoljno je samo pomenuti Cajkovskog, sto bi ruski covek ne saginjao glavu….. a i mi Srbi….
I (nas) Cajkovski i Mocart zajedno su najvise izvodjeni kompozitoru u svetu: svakih 6 minuta na planeti zvuci-njihova muzika.
A znate li da je Mocart napisao kratko instrumentalno delo “Opsada Beograda”, a njegov ucenik Stefan Storache operu – “Opsada Beograda” ?
Za TV Kulturu Rusije pise: Milka Kresoja,Vice Prezident Fonda Mihaila Pletneva – Petar Iljic Cajkovski: Srpsko-Ruski mars