Kakva je budućnost Srbije – predvidjanja i proročanstva ne vidovitog proroka

Ako se pitate kakva je budućnost Srbije i šta kažu predvidjanja i proročanstva pročitajte pisanje ne vidovitog futuriste i društvenog proroka

 

Nisam vidovit. Ali vidim i uspešno proričem budućnost Srbije. Nisam ni astrolog. Ipak, zagledan u zvezde sa sigurnošću predvidjam budućnost Srbije. Nisam ni političar. Mada razumem šta pričaju i jasno mi je kakva je budućnost Srbije.

Jedno jesam. Jedan od nas, čija je budućnost u tudjim ili sopstvenim rukama. Zato gledam unazad, u istoriju, jer sam se umorio od gledanja unapred. Čitam šta je zapisala istorija, kakva nam je nekada bila budućnost koja nam je obećana. Lako obećana, olako prihvaćena.

Tako, da ako hoćete da saznate kakve je budućnost Srbije, šta kažu predvidjanja i proročanstva vidovnjaka i proroka novoga doba, počev od zaludnih astrologa do još uzaludnijih političara, okrenite se u prošlost. U prošlosti Srbije leži njena budućnost. Istorija je velika učiteljica života i mudrac, bolji prorok od bilo kog vidovnjaka koji „video“ budućnost Srbije.

Dobar opis budućnosti Srbije je dao Arčibald Rajs i njegova knjiga Čujte Srbi. Kako tada, pre 100 godina, tako i sada. Nijedan pasus iz njegove knjige ne bih mogao da izostavim pri opisu sadašnjosti. Ko nije čitao, neka pročita, da mu nešto „dodje“ do pameti.

Odličan opis budućnosti Srbije daju i astrolozi, numerolozi, vidovnjaci, beli i crni magovi, babe vračare i svi ostali prijatelji budućih dana. Dovoljno je samo da pročitate njihova predvidjanja od pre godinu dana, tri, pet, deset, pa da vidite jednu jednostavnu stvar: „oni su lupetali sve i svašta, od čega se malo šta obistinilo a vama je život išao kao i pre, malo bolje ili malo lošije na ličnom planu, a sve slabije na opštem društvenom nivou“.

Da, srpski vidovnjaci su odlična škola mišljenja, kroz njihove bombastične najave i glupe baljezgarije kojiima se prost narod zanosi, shvatite da oni lažu i mažu, ništa smišljeno ne vide u budućnosti i nije im verovati. Ali shvatite i da narod to voli, ne bi li nekako zaboravio na svoj život svakidašnji i dobio novu nadu. Narod hoće nadu, veru u bolje sutra. Zato lažljivi srpski političari tako uspešno opstaju na vlasti i dolaze na vlast lažnim i ni u čemu utemeljenim obećanjima.

„Evo, svetlo na kraju tunela! Izlazimo iz krize! Ove godine će nam biti bolje! Prebrodili smo najteže! Mi smo pobedili krizu!“

Vidite, stvar je jednostavna. Oni, političari i vidovnjaci će nastaviti i dalje da pričaju priče i da nas lažu. I to je negde pošteno, jer se i mi sami nepošteno odnosimo prema tome, mi verujemo u to. Barem većina. Ili iako ne veruje, veruje vlasti i vidovnjacima da treba da nas lažu, što dodje na isto. Na taj način dobijamo što smo zaslužili. Pošteno. Srbija pod šljivama. Zajedno. Ako ne Sloba, a ko onda?

Sad, nijedan ovakav depresivan tekst nije popularan. Dodje neki neimenovani pametnjaković i kaže vam da se ništa pametno neće promeniti, da nas lažu i da će godinama unapred biti isto ili slično stanje, verovatno još malo lošije nego što je sada, pa će malo da bude bolje, pa opet gore, pa neki rat, pa neka obnova i izgradnja, pa narodni zanos uz teškoće, pa kriza, pa promena, i tako sve u krug. To je baš bezveze, zar ne, da znaš kako za života nećeš živeti u resortu sa all inclusive smeštajem. Ili makar da živiš kao u Nemačkoj, da imaš siguran posao, prosečnu platu kao 10 sadašnjih plata i stanuješ u kućici sa puno cveća dok ti ispred kuće parkiran polovni mercedes ili novi pasat.

Ne, nećemo živeti u Nemačkoj, jer mi nismo Nemci. Mi smo narod koji je takav kakav jeste i kao takav neće biti lak većini pojedinca. Neće nam biti bolje, ali će nekim tamo pojedincima medju nama ipak biti bolje.

I to je ključno pitanje svih pitanja, kako meni lično da bude bolje? Kakva je budućnost Srbije reflektovana u mom liku i delu? Kako meni da bude bolje u budućnosti?

Razmislite o tome. Ključno je pitanje. Suštinsko je pitanje. Trik je pitanje.

Na ovom pitanju kako da meni bude bolje u odnosu na druge je pala cela Srbija. Pala je na ispitu poštenja, morala, solidarnosti, nezavisnosti, društvenog angažmana, hrabrosti i autentičnosti. Svi mi. Želeći najbolje samo za sebe, upropastili smo druge i samim tim upropastili državu. To je tako očigledno. Jer, država puna vukova i krokodila nikome nije prijatna. Ako svako otima za sebe, a ne mogu svi oteti sve, nego samo mali broj njih uzima od većine, kako da nam svima bude bolje. Nikako nam ne može biti bolje kada jedni kradu i lažu a drugi sebi oči mažu. Tu smo gde smo zaslužili, jer smo pristali da takva pravila igre budu. Nismo imali hrabrosti i digniteta, časti i poštenja, da se izborimo za bolji svet.Živimo u svetu koji smo sami sebi skrojili po meri.

Ipak, postoji nada. Postoji rešenje. Da budeš svoj na svome medju drugima. Da budeš u ovom nesrećnom svetu srećan i da usrećuješ svet.

Zato ne budite budala, ne otvarajte tarot karte, ne gledajte u zvezde, ne verujte numerolozima i vidovnjacima. Ne slušajte političare šta vam pričaju jer vam ništa nikada pametno nisu rekli a kamoli uradili. Nego se okrenite suštini. Čitajte Bibliju, knjigu večite mudrosti, tamo vam je odgovor dat još pre 2000 godina i kakva je budućnost Srbije, verovali vi to ili ne.  

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.