Gluvo doba – savremene vazalne države i imperije

Kako danas izgledaju savremene vazalne države i kako ih imperije pokoravaju

 

Vazalne države i danak imperiji

Oduvek su kroz istoriju velike imperije imale dva jednostavna cilja: da pokore što više država i da ih što više eksploatišu. I danas je to tako, ništa se nije promenilo, postoje imperije i postoje vazalne države koje su zoni interesa dotičnih sila.

Vekovima je vazalstvo sprovodjeno oružanom silom ili makar očiglednom vojnom pretnjom. Velike imperije su imale moć da vojno slome manje i slabije države, mada su uglavnom više volele da to obave diplomatskim putem, odnosno da slabije države i kraljevtsva postanu vazalne države koje plaćaju danak.

Vazalne države su svoj danak davale u novcu, blagu, sirovinama ili ljudima, vojnicima, a najčešće u svemu tome zajedno.

Imperije su volele osvajanja ali ne i ratove. Ratovi su skupi i ratna sreća zna biti varljiva. Zato su imperije prvo diplomatijom a onda pretnjom pokušavale da osvoje druge države i stave ih u vazalni odnos. Diplomatija se sprovodila kroz stvaranje takozvanih vojnih saveza, unija, ili mirovnih ugovora, u kojima su se vazalne države obavezivale na ustupke i plaćanja prema imperiji. Ratoborne državice i nezavisni narodi koji se nisu slagali sa idejama novog poretka su bila silom ili milom disciplinovana. Silom je to sprovodjeno kroz sankcije i vojne kampanje, a milom kroz promenu unutrašnje vlasti i dovodjenje marionetskih vlada i lidera koji će raditi u interesu imperije.

Ovakav model podjarmljivanja sveta traje skoro pet hiljada godina, počev od stare Kine, pa preko starog Egipta, antičke Grčke i Rima, do srednjovekovnih carstava, preko viktorijanske engleske i Sovjetskog saveza pa sve do savremene Amerike i Nato pakta.

Tehnologija i razvoj komunikacija su omogućili savremenim imperijama da sa mnogo manje novca i sredstava upravljaju vazalnim državama. Uz to, savremene vazalne države često nisu ni svesne podredjenog odnosa sa imperijama jer se kroz čitav ekonomsko i politički model umrežavanja sveta to sve čini skriveno i dopadljivo ljudima. Euro Atlantske integracije, Evroazijska unija, Pakt za stabilnost, Nato pakt, samo su neki od romantičnih naziva za uspostavljanje dominacije imperija nad malim i slabim državama.

Zadatak marionetskih režima i političkih partija u tim vazalnim državama je da svojim gradjanima stvarnost predstave ružičastom umesto sivom, i da je gubljenje suverineteta nacije i naroda u stvari ostvarivanje individualnih sloboda u okviru „slobodnog i otvorenog tržišta“, u okrilju „slobodnog i otvorenog društva“. Samo liberalni fanatici i ubedjeni socijalisti veruju da takvo nešto postoji, otvoreno tržište i otvoreno društvo. U stvarnosti postoje samo bogatija i siromašnija društva. U prvima, veće su šanse da živite komfornije i da se malo bolje profesionalno realizujete, ali ne i da udjete u gornju hijerarhiju starih političkih aristokratija i plutokratija. U siromašnim društvima sve vam je suženo osim sna da živite u bogatom društvu, jer vam se taj san moćnim medijima samo ekspandira i potencira, kako bi doveli političku elitu na vlast koja će te snove podgrejavati kao jučerašnju sarmu, dok država sve svoje glavne koncesije predaje bogatim državama i imeprijama.

.

Novi način osvajanja i uspostavljanja vazalstva

Savremene imperije su promenile sistem ratovanja i osvajanja sirovina sa drugih teritorija. Ranije su prevashodno radile topovima i bajonetima, danas to rade sa novcem, lobiranjem i potkupljivanjem političkih elita, ulaganjem manje novca da bi dobili mnogo više novca od koncesija, uz kreiranje narodne saglasnosti kroz sistem obrazovanja i nevladinih organizacija da se postane vazalna država. Danas se velike države i imperije reklamiraju kao mesta poželjna za život, kao obećani raj za domorodce iz vazalnih država.

To se danas zove invisible soft war – nevidljivi meki rat ili tiha okupacija. I savremene vazalne države nemaju mnogo šansi da se odupru takvima modelima ratovanjima, jer se zemlja po zemlja sistematski osvaja sistematskim radom kroz dekade. Ako pogledate ko danas vlada vašom zemljom, pronaćićete da su ti lideri i ta politička elita vrlo bliski svetskim centrima moći, što oni i ne skrivaju, a ako pogledate kartu sveta, vrlo lako ćete videti ineteresne sfere velikih imperija i paktove u koje su se savremene vazalne države samo uklopile.

Ranije je rat izmedju zemalja i vazalni odnos bio baziran na odmeravanju snaga i prinudi sile. I vazalna država se držala svog položaja dok god ne proceni da je imeprija oslabila, pa onda digne bunu, povede rat ili jednostavno otkaže pokornost imperiji, ili u slučaju dolaska nove države sile, njoj se prikloni. Dok god su stanovnici neke države bili vazali druge države, oni su to podnosili i roptali, čuvajući svoju nacionalnu svest i nezavisnost uma i mišljenja, svoju nacionalnu ideologiju. I čim se ukaže prilika, ta nacionalna svest se budila i revitalizovala.

Samo u retkim slučajevima su imperije uspevale da u potpunosti jednu vazalnu državu i mentalno i duhovno promene, usled represije ili kupovine duša, kao što su to Turci osmanlije činile na Balkanu, gde su svima hrišćanima koji se poturče davali gradjanske olakšice, za razliku na primer od starih Rimljana, koji su takodje potplaćivali narodne lidera, ali kod kojih se teškom mukom dobijao status rimskog gradjanina, ako nisi to rodjenjem postao.

Savremeni model vazalstva se promenio. Danas velike imperije imaju drugačiji pristup. Šire se deluje i na mnogo dubljim nivoima. Danas se od vazalnih država kroz obrazovnu, zakonodavnu, kulturnu i medijsku propagandu pokušavaju stvoriti satelitske države, narodi koji svesno i voljno hoće da gravitiraju svojoj novoj matici – imperiji koja ih je kulturno, duhovno i ekonomski pokorila.I najčešće najslabiji duhom jure ka novoj matici, zvala se ona Evropa, Euro Azija ili Amerika.

I pitate se šta tu nije u redu, ako je to dobro za ljude koji veruju da je to u redu. Neki Hrvati hoće, na primer, da postanu Nemci i da imaju nemački životni standard i zakone, a da po malo govore i hrvatski ako im Nemci to dozvole, Srbi bi da postanu američka 53 država, loču jeftino pivo i jedu hamburgere i gledaju rijaliti dok bučno navijaju. U tome za njih prodane duše nema ničeg lošeg, na prvi pogled. Nije svaki narod u stanju da sačuva svoj identitet, mnogi narodi su se kroz istoriju civilizacije utopili u veće narode, silom ili milom. Uglavnom silom, malo je ko hteo milom da izgubi svoj identitet, nekako je ljudima bitno da znaju ko su i odakle su.

Nije loše izgubiti identitet za mediokritete, jer su oni i onako skloni prilagodjavanju. I nestajanju, jer Bog ne voli strašljivce i slabe, jer ako se u manjim stvarima kao što je ime i prezime, poreklo i koreni, čovek plaši, kako li će se tek plašiti da uradi veće duhovne stvari. Kako da se čovek približi Bogu, kako da spase svoju dušu, kako da se izbori sa grehom u sebi ako ako nema hrabrosti, ako nema sebe.

Bog ne voli kukavice.

Zato je Bog nagradio narode koji su imali hrabrosti da očuvaju svoje ime, nagradio ih je da traju kroz vekove.

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.