Mala šetnja kroz kulturu Evrope – izložbe, filmovi i dogadjaji

Mala šetnja šta se dešava u kulturi i koje su sve aktuelne izložbe i dogadjaji na relaciji PARIZ – LONDON – PRAG – MOSKVA

 

 

PARISKA IZLOŽBA – OMAŽ KULTURI NARODA KANAK

 

U parizu, u Galeriji „Žarden“, izložba posvećena kulturi naroda Kanak – traje od 15. oktobra 2013. do 26. januara 2014.

Sadržaj izložbe: skulpture, radionice, folk-koncerti i igre, filmske i pozorišne predstave, radinost, okrugli stolovi, važni datumi i sl.

Nova Kaledonija (fr. Nouvelle-Calédonie, takođe se koriste i nazivi Le caillou i Kanaky) je arhipelag u Melaneziji, jedan od tri dela Okeanije. To je prekomorska država Francuske, smeštena u Tihom okeanu otprilike 1.500 km istočno od Australije i 2.000 km severno od Novog Zelanda.

Izložba:

Kanak, L’Art est une parole – Bande-annonce de l’exposition, trajanje 2:07 minuta

httpv://www.youtube.com/watch?v=ImetESmjh6c

.

FILMSKI HIT U LONDONU: „12 GODINA ROBOVANJA“

„12 godina robovanja“ („12 Years a Slave“) je film koji pleni srca gledalaca nesvakidašnjom realističnošću. U pravom smislu, to je remek-delo crnoputog britanskog reditelja Stiva Mek Kvina. Film koji hrabro i bez ostatka prvi dramatizuje ropstvo u svojoj punoj strahoti, ludilu, brutalnosti i hororu.

Istinita priča…

Ova istinita priča iz 1840-ih o afro-američkom crncu-slobodnom čoveku (uloga Čivetela Edžiofora) koji je kidnapovan i potom prodat kao rob, balansira između beznađa i istrajnosti, patnji i transcendencije. Vodeći favorit za „Oskare“! Videćemo, „koliko sutra“…

12 YEARS A SLAVE Featurette: „The Cast“, trajanje: 7:26 minuta

httpv://www.youtube.com/watch?v=k_pMRuEJwQE

.

U ČEŠKOJ FILM PO ROMANU BOHUMILA HRABALA

Bohumil Hrabal

Snimiće se film po njegovom romanu „Gradić pored vode“. Ne Mencla već drugog reditelja. Bohumil Hrabal (1914 – 1997), češki romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Bohumil Hrabal je rastao u mesnoj fabrici piva i napisao pesmu o mestašcetu u kom je odrastao: Nimburk.

Jedan je od najznačajnijih autora evropske književnosti u drugoj polovini XX veka.

Hrabal je bio izuzetno plodan autor, a njegove najvažnije knjige su: Ljudi govore, Perlice na dnu, Preklapala, Časovi plesa za starije i napredne, Strogo kontrolisani vozovi, Oglas za kuću u kojoj više neću da živim, Moritati i legende, Pupoljčići, Mesto o kome zajednički brinu stanovnici, Striženo – košeno, Služio sam engleskog kralja, Slavlje visibaba, Varošica u kojoj se zaustavilo vreme, Lepo tugovanje, Harlekinovi milioni, Klubovi poezije, Gradić pored vode, Domaći zadaci iz marljivosti, Svaki dan čudo, Svadbe u mom domu…

Hrabalova dela su igrana u pozorištima ili su po njima nastajali filmovi…

Mesto gde je odrastao Bohumil Hrabal: Nimburk

Osnovni podaci o ovom izvrsnom svetskom umetniku… Rođen je u Brnu, u Moravskoj. Živeo je, kratko, u Pragu, ali, odrastao je u Nimburku kao direktorov posinak. Diplomirao je pravo na Karlovom univerzitetu, u Pragu. U Pragu živi od kasnih četrdesetih godina 20. veka. Radio je kao fizički radnik u čeličani pedesetih godina. To iskustvo ga je inspirisalo da piše hiperrealistične tekstove. Njegov najbolji roman je „Strogo kontrolisani vozovi“ (1965). Po tom romanu je Jirži Mencel režirao film koji je dobio Oskar za najbolji strani film. Te, 1965, kupio je vikendicu u koju je odlazio na odmor čitavog života. Bio je velik pripovedač, a omiljena kafana koju je posećivao, bila je „Kod zlatnog tigra“, u Pragu. Tu se susretao s Vaclavom Havelom… Nekoliko njegovih dela nije objavljeno u Čehoslovačkoj jer su vlasti „imale primedbe“…

Umro je tako što je pao s petog sprata zgrade bolnice, dok je, navodno, pokušavao da nahrani golubove. Kasnije se spominjalo da je Hrabal, inače, stanovao, upravo, na petom spratu i da je u nekoliko svojih knjiga spominjao samoubistvo skakanjem s petog sprata (!)… Pisao je ekspresivnim, vizuelnim stilom i često je koristio duge rečenice. Njegovo delo „Časovi plesa za starije“, ima, samo, jednu rečenicu!… Mnogi likovi u Hrabalovim delima su prikazani kao „pametne budale“… Uz Jaroslava Hašeka, Karela Čapeka i Milana Kunderu, smatra se jednim od najvećih čeških književnika 20. veka. Njegova dela su prevedena na 27 jezika… Čuven kultni film „Strogo kontrolisani vozovi“ Mencela po romanu Bohumila Hrabala (roman je objavljen 1965).

Kao podsetnik…

Bohumil Hrabal a Pipsi, trajanje: 2 minuta

httpv://www.youtube.com/watch?v=Ayf7PZtXIK0

.

Evo, dole, malo Mencela… Published on Apr 13, 2013. Ovde, Menzel je upotrebio svojih deset minuta (u omnibusu Ten Minutes Older), i od delova nekoliko filmova u kojima je igrao češki glumac Rudolf Hrišinski, montirao siže njegovog života.

One moment – Jiri Menzel, trajanje: 9:59 minuta

httpv://www.youtube.com/watch?v=1L0olhTAbuE

.

Ceo igrani film Mencela po Bohumilu Hrabalu, na češkom, trajanje: 1:33:31 sati

Trenes rigurosamente vigilados (Ostre Sledovane Vlaky) Jiri Menzel – 1966

httpv://www.youtube.com/watch?v=bQSBDMesnuk

.

RUSKI „DANI POSLE BOŽIĆA“

Ruske đakonije…

Ovih dana, u toku su etno-Dani posle Božića, veoma sadržajni. Pre sveg, podsećanje na običaje u toku ovog praznika, da se, na primer, izuvaju cipele pre ulaska u kuću, pa vožnja saonicama, pa običaj preskakanje preko vatre (u Sokobanji, kao dete – zove se olalija – gledao sam – a, bogami, kad mama nije mogla da vidi, i sam sam preskakao!), pa lutkice od slame i dr. Pokladne komedije, npr. Pa bogata ruska kuhinja, pre, za vreme i posle Božića, najradosnijeg praznika svih hrišćana (najveći je Vaskrs)…

Iskonsku rusku kuhinju, formirale su veoma duge zime i izobilje drveta za ogrev: moglo bi se reći da ona sva proizilazi iz tradicionalnih „pećki“… Druga važna ideja je kiseljenje. Isprepletane, ove dve ideje su porodile šči, kaše, peciva i palačinke…

Rusko kulinarstvo, prvi put je spomenuto u pisanim izvorima kod arapskog istoričara, astronoma i geografa iz 10. veka, Ibn-Ruste. On je smatrao da se istočni Sloveni hrane isključivo kobiljim mlekom. Stepen znanja često nije bivao bolji ni 1.000 godina kasnije: u jeku hladnog rata u jednom poznatom evropskom kulinarskom časopisu nailazimo na podatak da se ruska čorba okroška priprema od mešavine piva i vina, a da se ruski boršč obavezno služi tek kad uskisne… Hladna ruska klima, razlog je što u Rusiji zemlja veći deo godine ne može da se obrađuje. Zato je, s druge strane, u Rusiji uvek bilo mnogo šuma. Listopadne šume u umerenom klimatskom pojasu i četinarska tajga u severnom, pružale su dovoljnu količinu drva za loženje i omogućavale svakodnevno korišćenje posebne nacionalne vrste ložišta – ruske „pećke“ (rus. печка)… „Pećka“, govoreći savremenim jezikom tehnike, ima veoma nizak koeficijent korisnog dejstva – ne više od 30 %. Šupljina unutar nje, dovoljno je velika da odrastao čovek može u nju da uđe, a, po potrebi, čak, i da se okupa!….

Ruska nacionalna kuhinja

Kako bi se u tako velikom grejnom telu temperatura podigla toliko da na njoj može da se ispeče hleb, potrebno je, bar, desetak cepanica što čini, skoro, jedno manje drvo! Međutim, kad se dobra „pećka“ jednom zagreje, na njoj se može u isto vreme pripremiti nekoliko jela koja zahtevaju dugo kuvanje, ispeći hleb i peciva za veliku porodicu. Upravo je ovaj dug proces hlađenja, kod kog se, čak, i posle 8 – 12 sati posle loženja u peći, čuva toplota, omogućio je Rusima da razviju svoju nacionalnu kuhinju.

Šči i kaše

To su, pre sveg, jela koja zahtevaju višečasovno kuvanje na temperaturi od 20 do 80 stepeni Celzijusa. Među njima, tokom vekova, najpopularnije i najomiljenije su bile, a u mnogim ruskim porodicama i do dan-danas, ostale, brojne vrste ščija i kaša. Tradicionalni ručak u seoskoj porodici, nekad je činio zemljan lonac ščija i zemljan lonac raskuvane, rastresite kaše od heljde, prosa, raži ili pšenice… Maslenice, sedmica na kraju zime puna veselja, porodičnih običaja svake vrste i ukusnih palačinki koje simbolizuju sunce, prepletene sa hrišćanskim kalendarom, ostaje omiljen praznik i u savremenoj Rusiji…

Reč „Maslenica“ u ruskom jeziku označava drevni slovenski praznik koji vodi poreklo iz paganske kulture, a sačuvao se i posle primanja hrišćanstva. Crkva je uvrstila „Maslenicu“ među svoje praznike, nazvavši je Siropusnom sedmicom (koja prethodi Velikom postu). Ove godine, Maslenica počinje 11. marta.

Naziv „maslenica“, prema jednoj verziji, potiče otud što se po pravoslavnom običaju u toku ove sedmice ne jede meso, a još uvek se upotrebljavaju mlečni proizvodi.

Maslenica je najveseliji deo narodnog veselja, kad se priprema najviše hrane. A narod je uvek voleo da je jede, čak joj je „tepao“ na razne načine: „šećerna usta“, „krčmarica“, „časna maslenica“, „vesela“, „presita“… Neodvojiv deo praznika su vožnje saonicama s konjskom zapregom na koju je, za ovu priliku, stavljana najbolja oprema. Momci koji su se spremali za ženidbu, kupovali su saonice specijalno za ovu priliku. U vožnji su obavezno učestvovali svi mladi parovi. Pored vožnje u velikim saonicama, praznik se masovno obeležavao i sankanjem. Bilo je i drugih običaja, kao što su preskakanje vatre i osvajanje snežnog grada….

U 18. i 19. veku, glavni događaj praznovanja, bila je seoska pokladna komedija čiji su učesnici bili prerušeni u „Maslenicu“, „Vojvodu“ i dr. Scenario komedije bio je u duhu praznika: učesnici su se gostili uoči predstojećeg posta, opraštali su jedni drugima uvrede i obećavali da će se vratiti dogodine. Često su u scenario dodavani i neki realni događaji iz dotičnog kraja…

Maslenica je tokom mnogih vekova sačuvala karakter sveopšteg narodnog veselja. Svi običaji vezani za ovaj praznik imaju za cilj da odagnaju zimu i probude prirodu iz sna. Maslenica je dočekivana pokladnim obrednim pesmama na snežnim uzvišenjima. Simbol svetkovine, bila je lutka od slame, obučena u ženske haljine, s kojom je narod zbijao šale i veselio se. Lutka je na kraju spaljivana „sa sve“ palačinkom koju je držala u ruci…

Palačinke su glavna poslastica i simbol Maslenice. Peku se svakog dana, počev od ponedeljka, a u posebno velikim količinama se peku od četvrtka do nedelje. Tradicija pečenja palačinki u Rusiji je postojala još u pagansko vreme. Tad je bog sunca Jarilo pozivan da protera zimu, a okrugla palačinka veoma liči na letnje sunce… Tradicija je bila da svaka domaćica ima svoj isproban recept za pripremanje palačinki, i taj recept je prenošen s kolena na koleno po ženskoj liniji. Palačinke su se pekle, uglavnom, od pšeničnog, heljdinog, ovsenog ili kukuruznog brašna u koje je dodavana kaša od prosa ili griz, a, takođe, krompir, bundeva, jabuke i slatka pavlaka… U Rusiji je postojao običaj da se prva palačinka uvek peče za pokoj duše, i ona je davana siromasima radi pomena svih umrlih, ili je ostavljana na prozoru. Palačinke su punjene kiselom pavlakom, jajima, kavijarom i drugim ukusnim dodacima, a degustirane su od jutra do večeri, zajedno s drugim jelima…

Dan po dan… po ruski

Čitava sedmica u narodu se zvala „časna“, „široka“, „vesela“ „boljarka-maslenica“, „gospođa maslenica“. Još uvek svaki dan u ovoj nedelji ima svoj naziv iz kog se vidi šta tog dana treba da se radi. U nedelju, uoči Maslenice, bilo je uobičajeno da se posećuju rođaci, prijatelji i susedi, a, takođe da se pozivaju gosti. U toku Maslenice se ne jede meso, i zato se poslednja nedelja pred početak Maslenice zvala „mesna“. Tog dana je tast pozivao zeta da „dokrajče meso“… Ponedeljak je bio „sretanje“ praznika. Tog dana su se pravile staze za sankanje. Deca su od jutra pravila lutku od slame, oblačila je i vozala po ulicama. Pravile su se ljuljaške i priređivale trpeze sa slatkišima… Utorak je bio „razigravanje“. Tog dana su počinjale vesele igre. Od jutra, devojke i mladići su se sankali i jeli palačinke. Momci su tražili mlade, a devojke mladoženje (s tim što su se svadbe organizovale tek posle Vaskrsa)… Sreda je „izelica“.

Na svim gozbama su palačinke, svakako, bile na prvom mestu. Zetovi su na palačinke odlazili kod tašti… Četvrtak je „razbibriga“. Tog dana je trebalo pomoći Suncu da protera zimu i zato se organizovala vožnja saonicama s konjskom zapregom „po sunašcetu“, tj., obilazilo se oko sela u smeru kazaljke na satu. Četvrtkom je za muškarce bilo najvažnije da odbrane ili zauzmu snežni grad…

Tašta ide na zetove palačinke!

Petak su „taštine večeri“, kad tašta ide „kod zeta, na palačinke“… Subota je „zaovino poselo“. Tog dana se išlo u goste kod svih rođaka i svi su pravili palačinke… Nedelja je završan, „oproštajan dan“, kad se od bližnjih traži oproštaj zbog svih uvreda, a posle tog počinje veselje s pesmom i igrom, čim se ispraća Maslenica. Tog dana se, kao što smo, već, spomenuli, u ogromnoj vatri spaljivala lutka od slame, koja je bila oličenje odlazeće zime. Ona se postavljala usred vatre, a okupljeni narod se od nje opraštao šalama, pesmom i igrom, grdeći zimu zbog mrazeva i oskudne hrane, ali i hvaleći je zbog veselih zimskih zabava.

Na kraju je lutka spaljivana uz vesele uzvike i pesme. Kad „zima izgori“, počinje završna zabava u kojoj omladina preskače preko vatre. Tim nadigravanjem se završavao praznik Maslenice…

Palačinke „na izvol`te“…

Konačan oproštaj od Maslenice, bio je prvi dan Velikog posta, tj., Čist ponedeljak koji se smatrao danom očišćenja od greha i mrsne hrane. Na Čist ponedeljak je bio običaj da se svi kupaju, a žene su prale posuđe i „parile“ posude za mleko, čisteći ih od masti i ostataka mrsne hrane… Za dane Maslenice, vezane su mnoge šale, doskočice, pesme, poslovice i izreke, npr.: „U snegu do pojasa, u palačinkama do grla!“, „Šta je život bez maslenice?!“, „Na Maslenicu i prste poližeš, i novčiće nanižeš!“, „Poslednju bi paru dao, samo da Maslenicu proslavi!“, „Nije svaki dan Maslenica, doći će i Veliki post!“, „Boji se Maslenica gorke rotkve i kuvane repe!“ (tj., posta).

 

Izvori: Radio Beograd 2, Vikipedija, youtube, http://lat.ruskarec.ru/arts/2013/03/10/maslenica_sedmica_jarilovih_palacinki_20641.html

Priredio: V. V. M.

 

oOo