Rusi i Ruska Pravoslavna Crkva se mole za Kosovo i Srbiju

Ruska Pravoslavna Crkva i svi pravoslavni Rusi su pozvani od crkvenih velikodostojnika da se mole za Kosovo i Srbiju. Propoved u Sretenjskom manastiru u Moskvi

Možete voleti ili ne voleti Ruse, Amerikance, Engleze, Nemce, Italijane, susedne države, ali da li ste se nekada zapitali „Ko se moli za mene?“. Ko se brine o vama, ko Gospoda moli za vaše dobro? Mnogi koji ne odlaze u Crkve ne znaju da se u pravoslavnim crkvama na svakoj liturgiji pominju svi pravoslavni vernici sveta i da se svima od Boga moli blagoslov. Takodje, sestrinske pravoslavne Pravoslavne Crkve se mole jedna za drugu i u duhu pomažu kada naidje nevolja i neprilika.

Prenosimo vam primer kako se Ruska Pravoslavna Crkva i Rusi vernici mole za nas Srbe i Srpsko Kosovo. Zapitajte se da li se iko ikada sa hrišćanskog Zapada molio za nas Srbe i da li je Boga molio za zdravlje i spasenje našeg naroda i za Kosovo? Ko shvati značaj ovog čina, shvatiće i vezu ruskog i srpskog naroda, kao i to ko nam želi a ko ne želi dobro.

Podržimo Sveću pravoslavlja za Kosovo!

Obraćanje parohijanima i svima koji su voljni da pruže svu moguću pomoć

Danas, uoči Velikog posta, po blagoslovu Njegove svetosti Patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila hteo bih da vam se obratim posebnim slovom. Svi vi znate da se evo već dve decenije na srpskoj zemlji dešava tragedija. Pravoslavne stanovnike Kosova i Metohije proterali su sa njihove rođene zemlje. Mnogi su ubijeni, da ne govorimo o imovini. Hramovi su razrušeni, mnogi manastiri popaljeni. Sve se to dešava ne samo uz dopuštanje, nego i uz huškanje mnogih lidera. To bezakonje se nastavlja i danas.

Sami naziv Metohija prevodi se kao crkvena zemlja. I nigde na svetu nije koncentrisano toliko crkava i manastira kao na malom prostoru Kosova i Metohije. To je zaista bila Sveta zemlja. Ali, krajem četrdesetih godina tu su se nastanili tuđini, pleme koje se razraslo i podsticano zlim silama kojih je mnogo u ovom svetu, počeli su da istiskuju pravoslavne Srbe.

Vi znate za tragediju koja se tamo desila i dešava se sada. Ali, duboko verujem da će Gospod tamo očuvati pravoslavlje i da će se pravda, mir, istina i vera na tom malenom tlu pravoslavne zemlje, ponovo zacariti. Ali, bez ljudskih napora do toga neće doći. I evo, sada u toj muslimanskoj enklavi u Evropi, na Kosovu i Metohiji i dalje ostaju da žive pravoslavni ljudi. U nekoliko gradova bukvalno po nekolika čoveka. Oni su izgnanici na svojoj sopstvenoj zemlji, i njih same, njihovu rodbinu, njihove prijatelje su isterali sa njihovih sopstvenih ognjišta. Njihovi hramovi su razrušeni, mnogi su zapaljeni, ali hrabri ljudi, pravoslavni hrišćani održavaju tamo Sveću pravoslavlja.

U nekoliko manastira i hramova i dalje se služi. Monasi koji žive u tim drevnim manastirima ne mogu čak izaći van zidova svoje obitelji. Preti im smrt i nasilje. Da bi kupili ono što im je bukvalno najnužnije za život, da bi ispekli hleb, oni moraju pod konvojem Međunarodnih vojnih snaga da putuju u Srbiju. Međutim, oni nastavljaju da žive tamo iako bi im bilo mnogo udobnije i sigurnije da ostave ta mesta i odu u Srbiju, gde će biti bezbedni. Ali, oni ostaju tamo, gde ih je Gospod postavio. Mnoga njihova braća monasi i sestre monahinje žive bolji život. A oni su novomučenici, isti kao oni novomučenici čiji spomen mi danas praznujemo.

Na Kosovu je nedavno otvorena bogoslovija. To je pravi podvig srpskoga naroda. Poslali su ono najdraže što imaju, svoju decu, dečake od petnaest- šesnaest godina u malo utvrđenje, bogosloviju, koja se nalazi unutar muslimanskog sveta. I nažalost, Albanci koji žive tamo, prema njima se odnose krajnje surovo. Ti dečaci čak ne mogu da izađu van prostora svoje školske ustanove. Oni ceo semestar žive na tom prostoru. Sve neophodno im donose, ali oni odvažno ostaju tamo. To su deca. Njihova bogoslovija i ostale zgrade, sve je zapaljeno. Uspeli su da remontuju samo jednu prostoriju u kojoj borave i uče, i u kojoj se odvija nastavni proces.

Sve to nam je vrlo blisko. Mi smo ovde svojim rukama preporađali razrušene hramove i manastire Ruske crkve. Nama je to dobro poznato. Kako smo po blagoslovu našeg Patrijarha, prije nekoliko godina sakupljali pomoć za Čečeniju, za našu braće i sestre u Groznom, tako da krenemo sakupljati pomoć za bogosloviju u Prizrenu i za manastire i hramove na Kosovu.

Bratija Sretenjskog manastira će priložiti deo manastirskih sredstava, naše izdavačke kuće, našeg domaćinstva, i vas takođe pozivamo da učestvujete u ovom delu, da pomognemo ovim pravoslavnim hrišćanima koji hrabro čuvaju pravoslavlje u svojoj zemlji. Sredstva će otići na remont zdanja bogoslovije na Kosovu i za pomoć predavačima i samim učenicima.

Uz Božju pomoć treba da pomognemo i manastirima na Kosovu, koji su takođe u teškoj situaciji, prostim ljudima koji žive na Kosovu, Srbima koji ne napuštaju svoju zemlju, iako je veliki deo Srba, njih 250 hiljada već napustio Kosovo. Ljudi koji tamo ostaju su pravoslavci, verujući, i na prvom mestu znaju da su oni dužni da tamo sačuvaju pravoslavlje, u krajnje neprijateljskom okruženju. A šta su oni molili od nas? Da otvorimo za njih nekoliko narodnih kuhinja gde se mogu hraniti, jer oni nemaju nikakve druge mogućnosti da dobiju hranu.

Mi ćemo sabirati sredstva preko manastira. Pružićemo svu pomoć koju mogu da daju naši parohijani. U hramu smo postavili kutiju sa natpisom „Za priloge manastirima i hramovima na Kosovu i Metohiji“.

I posle Velikog posta, daće Bog, naša bratija i bogoslovci otići ćemo na Kosovo, po blagoslovu Njegove svetosti Patrijarha Kirila, da priložimo sve što smo sabrali, ne samo da bi oni tamo nešto remontovali, nego da osete da se i mi u Rusiji, koji smo takođe preživeli progone, ne samo molimo za njih, nego da im zaista pomažemo.

Da bi Gospod dao, da i mi svojom malom leptom duhovno podržimo naše braću i sestre i ne dozvolimo da se ugasi sveća pravoslavlja na kosovskoj zemlji.

4. Februar 2012, Sretenski manastir, Moskva, Rusija
Arhimandrit Tihon (Ševkunov)