Feljton Josip Broz Tito i kult ličnosti: Udvorička književnost – 15

Udvorička književnost koja je uzdizala Tita i njegov kult ličnosti nastavila je svoj život i posle Titove epohe

Priredio: Velibor Mihić

Mi smo Titovi – Tito je naš!

☼ TITO – SUNCE NAD PLANETOM! Ili: Kako smo VOLELI Tita i stvarali Titov kult ličnosti

UDVORIČKA KNJIŽEVNOST… DA NIJE SRPSKIH PISACA, BRŽE BI U EVROPI IZUMRLA UDVORIČKA KNJIŽEVNOST!…

Sava Dautović: Političke odadžije!

„Udvorička književnost, kao stari književni žanr, u novije vreme bi u Evropi brže izumrla da nije srpskih pisaca i intelektualaca. U dve poslednje decenije 20. veka, oni su je preporodili i udahnuli joj nov vitalizam.

Začeta u ratu, kanonizovana i usavršena za vreme Brozovog totalitarizma, nastavljena je i izražajno obogaćena pod Miloševićem.

No, zašto se danas baviti njom ako znamo da je vreme takvih laudacija državnicima i političarima iza nas već čitavu deceniju?! Pa, najprostiji odgovor je, valjda, u činjenici da nije i zaboravljeno! I da, ako i izbledi u narodnom pamćenju, političko odadžisanje, stihoklepačko ili neko drugo, nikad neće prestati da zanima književnu arheologiju, odnosno, zašto ne, i političku istoriju. Svedočenje o njemu postaje utoliko svrsishodnije ukoliko neke notorne udvorice i apologete obuzima potpuna amnezija kad govore o svom sopstvenom književnom udelu u stvaranju i opevavanju Brozovog ili Miloševićevog kulta ličnosti, kao što se, to, nedavno, desilo i jednom istaknutom pesniku i proznom piscu pri političkoj rekapitulaciji njegovog odnosa prema Titu. Ispade, odjednom, da im je disidenstvo bilo, maltene, u genima i da su paradigme moralnosti, iako su bile pristalice komunističke dogme i pisali ode Titu u vremenu kad se poredak cementirao!

Specifičnost balkanskog ulizičkog sindroma, pre sveg, srpskog, na koji se i fokusiramo, mada ćemo delimično dotaći i hrvatski, dodatno se aktuelizuje jer, iako su objekti obožavanja fizički nestali (Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman), neki njihovi stari himnopevci još su živahni i delatni, samo što odanost svojim idolima ne iskazuju danas prevaziđenim poetskim ekstazama već nekim drugim, jednako bljutavim formama političke odanosti. Da se ne bi osećali kao napušteni i kao siročad, naruku im ide to što ni današnji vlastodršci i stranački lideri nisu imuni od duhu vremena primerenih oblika podilaženja i laskanja…“

I dalje:

„Dve od knjiga na koje misli, objavljene su u Srbiji, treća u Sloveniji. No, nasuprot deficitu takvih zbirki, u Srbiji je, upravo, istih osamdesetih, nastao suficit, odnosno prava inflacija knjiga u kojima se Tito uznosi u poetskim i proznim sočinjenijima. Da se podsetimo, samo, na neke. Najmonumentalnija je „Tito, čovek, i drug, i vođa (Beograd, 1977), koju su priredili Vladimir Jovičić i Blagoje Jastrebić, u likovnoj opremi Eda Murtića. U predgovoru pod naslovom „Tito – tvorac revolucije i nepresušno vrelo nadahnuća“, Tome Momirovski, posle razmatranja i visoke ocene odabranih priloga, konstatuje da je o Titu „pisano mnogo i u svim formama“, postavlja pitanje da li može da se napiše i roman, pa, dajući potvrdan odgovor, zadužuje svoju i nove književne generacije da nastave tragati za novim inspirativnim vrelima u Titovoj biografiji.

Spisak zastupljenih autora je, zaista, impresivan. Između stotinak imena, tu su: Jure Kaštelan, Slavko Janevski, Vladimir Nazor, Miroslav Krleža, Milan Bogdanović, Branko Ćopić, Dušan Matić, Oskar Davičo, Erih Koš, Mihailo Lalić, Josip Vidmar, Oton Župančič, Slobodan Novak, Marko Ristić, Aco Šopov, Veljko Petrović, Aleksandar Vučo, Miodrag Bulatović, Slobodan Marković, Dušan Radović i Branko Miljković.

Izlivi ljubavi, pohvala i priznanja, treba li reći, prelaze svaku meru, bilo u poetskoj, bilo u proznoj formi. Od izuzetno uspelih, u predgovoru se izdvaja pesma „Želja devojčice“ Dušana Radovića: „Procvetalo u Titovoj bašti / belo, žuto i rumeno cveće. / Zapevala senica na grani, / Kraj Titova krova i prozora. / – Volela bih da sam i ja ptica / da sam ptica ili ljubičica. / Kad se Tito od rada umori, / da ga moja pesma razgovori; / Da ga moja topla ljubav sretne / kad pogleda na bokore cvetne.“

Da su autori priloga pažljivo odabirani, tj., da su izdavači i finansijeri vodili računa o podobnosti autora, svedoči i podatak da u knjizi nema nijednog teksta ove vrste Milovana Ðilasa, Dobrice Ćosića i Milovana Danojlića, a da je, recimo, propusnica data Radovanu Zogoviću i njegovoj čuvenoj „Pjesmi o biografiji druga“.

Pesnik revolucije…

Šta je cenzurisano od bivšeg člana Agitpropa CK Srbije i jednog od Titovih saputnika na velikom putovanju „Galebom“ koje će Danilo Kiš parodirati u svojoj posthumno objavljenoj poemi „Pesnik revolucije na predsedničkom brodu“? Pa, jedan od tekstova koji bi se mogao uvrstiti u bisere udvoričke proze – predgovor koji je Ćosić napisao za knjigu Josipa Broza Tita „Četrdeset prva“, objavljenu u plavom kolu SKZ 1961: „Titova i naša knjiga. Oslobodilačka knjiga o oslobodilačkom borenju; izuzetna knjiga od izuzetnog tvorca… Biti Titov sledbenik, znači imati titovski stav prema životu, titovski misliti, titovski se boriti u svom vremenu, u svojoj sadašnjosti, uvek.“ Ne svedoče li ovi redovi da je Ćosić, zaista, uvek bio „Čovek u svom vremenu“, kako je kasnije knjigu razgovora s njim naslovio Slavoljub Ðukić.

Nedostignuta umetnička vrednost tekstova ili, pak, nedovoljna vrelina emocija, verovatno nisu bili razlozi što u ovu antologijsku knjigu o Titu nije uvršten nijedan od dva Danojlićeva teksta. I tu je, sigurno, bila prisutna cenzorska ruka.

Prvi je dugačka pesma/poema od osamdesetak stihova, s naslovom „Kongresu Omladine“, objavljena u NIN-u 1. januara 1958. Ako se izuzme indikativan naslov, čitalac nikad ne bi mogao ni da nasluti ko će se pojaviti u njenoj završnici:

„Znam jednu biljku

u neprestanom vetru

Harmoniku sunca

i svih registara srca

Ono što traje kroz

život ispred smrti

Kao dan, kao moja

ruka u tvojoj ruci

I dozvolite mi da najzad

kažem to što sam

dugo ćutao, Tito.“

Pesma je potpisana s Mića Danojlić, kao i njegov drugi tekst o Titu pod naslovom „Kad se stadion isprazni“, objavljen u NIN-u 26. maja 1963, povodom Dana mladosti. Zato autor i klikće: „Evo nas ponovo u maju, evo nas gde koristimo kratak predah, pun zamišljenosti i poverenja, da se pozdravimo s Titom…“

JOŠ IH IMA… KOJIMA NEDOSTAJE KULT!…

Sremska TV: I danas postoje ljudi koji su obožavali Tita i njegov kult ličnosti.

„Danas je Dan Republike 29. novembar, datum koji se, već, 9 godina ne obeležava, a slavio se 60 godina u svim gradovima širom bivše SFRJ.

Iako je zvanično ukunut 2002. i dan-danas mnogi se s nostalgijom sećaju Titovih vremena I najpoznatijeg datuma u godini za sve narode bivše Jugoslavije. Titovi pioniri, praznik, veliko slavlje i ne radi se, a deca ne idu u školu. Cela Republika slavi. Sve ovo asocira nas na 29 novembar. Mnogi kažu da je Titovo vreme bilo vreme bezbrižnosti kad si s pasošem mogao kud god želiš. Vreme kad se bez bojazni spavalo na klupi u parku. Tako kažu oni koji se sećaju ovih vremena. I danas postoje ljudi koji su obožavali Tita i njegov kult ličnosti. Jedna bakica se s nastalgijom seća Broza. „To je čovek što ga nema više u Jugoslaviji, mislim Srbiji, ja zovem još Jugoslavija. Nema takvog čoveka, niti će biti. Ja njega, nikad, zaboraviti, neću”, priseća se Jagoda Urošević.

Dan Republike se, zvanično, više ne obeležava u državama nastalim raspadom SFRJ, a poslednji put ga je kao neradan dan obeležila Srbija 2001. Odlukom Veća građana Savezne skupštine Jugoslavije od 14. novembra 2002, Dan Republike, ukinut je kao državni praznik. Ali je u narodu ostao 29. novembar kao dan sećanja na državu koje više nema.“

TITO, NAŠE IME PONOSITO!…

Lepa Brena: Živela Jugoslavija

Pesmu je otpevala Lepa Brena. Ključni stihovi: „Tu je rođen maršal Tito, naše ime ponosito, k’o heroja, ceo svet ga zna, blago zemlji što ga ima, pamtiće se vekovima, živela Jugoslavija!“

Lepa Brena

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/384007/Sutra-je-Dan-mladosti-Top-10-pesama-o-Titu

IZLOŽBA…

Posle pola veka: Tito i Jovanka

Na izložbi o Titu i Jovanki Broz i slike skrivane pola veka.

httpv://www.youtube.com/watch?v=-e3XOk4L9aI

ALBUM, ZLATNI…

Brozovi: 1952 – 1968.

httpv://www.youtube.com/watch?v=SuJ-LGxs5BM

TITO BEZ MASKE…

Dokumentaran film: Otac Hrvat, majka Slovenka…

httpv://www.youtube.com/watch?v=M9MIUM3xi34