Bosanci na barikadama ili zašto protestuje Bosna
Zapadni mediji su pre nekog vremena upozorili da će Bosanci biti na barikadama, da će Bosna biti bure baruta. Zašto protestuje Bosna. Uzroci protesta i nemira
Stvarno, zašto protestuje Bosna, koji im je šejtan zaigrao na vratima?
Kada mediji u Bosni kažu za narod na ulicama da su protestanti, meni odmah sine misao: „Ma kakvi prostestanti, to su Bosanci, što muslimani, što malo hrvati i poneki zalutali Srbin.“
Ova ironija koja cilja na verske različitosti prisutne u Bosni, hoće da kaže da Bosanci nisu mnogo šta dobili i naučili od protestanata sa zapada koji su bili nadležni za njih. Evropska unija koja Bosnu drži kao protektorat i egzotični planinski geto, stvarno nije ništa učinila da revitalizuje Bosnu, ali ih je vremenom naučila da protestuju. Protest – protestant – protestantizam.
Nego, da mi vidimo ko je u ovim protestima u Bosni glavni krivac, zašto su veseli Bosanci na barikadama iako im je fudbalska reprezentacija izborila odlazak na Svetsko prvenstvo. Ko je kriv zašto protestuje Bosna?
Medju optuženima za uzroke nemira u Bosni su bosanski narod, bosanski političari, Evropska unija, susedne zemlja. Pa da vidimo ko se može od tih optužbi odbraniti a ko ne.
Narod je kriv za bosansko proleće kada mu vreme nije
U svakom slučaju narod je izazvao dešavanje, narod protestuje i pravi belaj. Znači, narod je kriv. Mislim, ne može se biti prav a da istovremeno šenlučiš i pališ državne institucije. Neko će reći, da to nije narod, nego mangupi u narodu, oni sitni kriminalci koji koriste priliku za pljačku i štetu. Ajvani i šejtani. I to je tačno, ali je i tačno da je narod kada je izlazio na ulice, mogao da pretpostavi da medju njima ima huligana i palikuća. A mogao je i da ih na vreme zaustavi, da je bio hrabar i da je hteo. Ali narodna je pamet uvek retrogradna, narod se uvek kasno doseti, pa se naknadno kaje, godinama i decenijama natenane.
Narod je kriv. Ali ima olakšavajuća okolnost za krivično delo, ta krivica ima opravdanje. Olakšavajuća okolonost za narod je da je on osiromašio, da je bedan, ubijen u pojam, da nema perspektivu i da su ga svi zajahali. Tako da je gnev naroda pravedan. Ipak, ne u potpunosti, jer je narod do sada imao prilike da vidi sa kim ima posla i da te sa kojima ima posla, na vreme potera i otera. Medjutim, on to nije uradio. Narod je pravio dilove sa tim likovima protiv kojih sada protestuje, dao im je mandat na izborima, više od 15 godina ih gleda i sluša. I ćuti. A ćutanje je odobravanje.
Narod iako se oseća prevarenim, ne može da se žali, jer je sve radjeno po zakonu, kako kažu političari. A pitanje je koliko je narod prevaren a koliko je svesno birao te i takve da mu budu lideri, jer političke partije nisu same sebe izabrale, već neki glasači iz tog istog naroda.
Bosanski političari su krivci za bosance na barikadama
Da, političari bosanski su svakako grešni, krivi su. Nesumnjivo su krivi. I sami to priznaju, kažu da je narod u pravu, da su oni grešni i da će da odu, ako narod to baš hoće. Ako ne može drugačije. Ali će i da se vrate, da ne brinemo, samo da frka prodje, to možete pročitati izmedju redova onoga što govore.
Inače, bosanski političari su posebna sorta, svojstvena Bosni. Jer, kod njih se radi o porodičnim partijama. Zadnjih par vekova su porodice vladale Bosnom, i taj manir se nastavlja i dalje. Ti skriveni begovi su bili odlučujuća sila i za vreme komunista, a i sada kada je u Bosni stvoreno od države nešto što se i ne zna šta je, nazvao bih to demokratski fundamentalizam porodičnih klanova.
Problem bosanaca koji imaju sa svim tim vladajućim porodicama je što ih te porodice i njihovi politički lideri stalno plaše i zamajavaju da će neko da ih porobi, ojadi i opljačka, a da ih samo oni čuvaju od svih, pa i od samih sebe. I narod veruje, pa glasa za porodične firme koje se bave politikom i vladaju Bosnom.
Bosanski političari nemaju nikakve olakšavajuće okolnosti u ovom slučaju. Krivi su skroz.
Da li je Evropska Unija zakuvala i organizovala proteste i dogadjanja u Bosni
Jeste. Kriva je Evropska unija. Kriva je time što ništa nije preduzela a ni uradila da Bosna postane bolja zemlja za život a bosanci srećniji ljudi. Kriva je što nije pomogla bosancima da stvore civilno društvo.
Razmotrimo šta je to u stvari Evropska unija radila, odnosno nije uradila u Bosni.
Pa, pre svega Evropska unija nije ništa suštinski uradila za Bosnu, osim što ju je proglasila za svoj protektorat i čeka da vreme prodje, ne bi li je aneksirala, baš kao ono Austrijanci pre 100 godina. Evropljani su u Bosni poslali trećerazredne političare da upravljaju Bosnom kako znaju i umeju i kupuju vreme. Tim trećepozivcima evropske diplomatije nisu dali nikakve resurse a ni infrastrukturu, nisi uložili nikakve ozbiljne ni pare a ni namere da podignu industriju u Bosni, i zaposle ljude da normalno žive, nego su samo poslali neke emisare i life coach konsultante da preko nevladinih organizacija bosancima objašnjavaju superiornost evropskog života, skrining dojke i vladavinu ljudskih prava, a da bosanci ono osnovno pravo da dostojanstveno žive od svog rada nemaju.I neće ga ni imati skoro.
Evropska Unija je svesno ostavila Bosnu da bude tamni vilajet. To se vidi i po tome da su na vlasti nakon gradjanskog rata ostavili sve aktuelne predratne političare, trgovce oružjem, ratne zločince, komunističke policajce i plaćene ubice, mudžahedine i mračne bezbednjake. Bosna nikada nije prošla kroz čišćenje svojih redova od kukolja. I to je uradjeno namerno, da bi stalno bila bure baruta, koje će se aktivirati neposredno pred ulazak mirovnih snaga Evropske unije, koje treba da donesu taj dugo čekani trajni mir i prosperitet bosancima. I da se pokaže bosancima da oni nisu sposobni da žive samostalno i uspešno, jer nisu pravi i istinski protestanti, već verski zatucani balkanci.
Eto zašto protestuje Bosna, izmedju ostalog, zbog toga jer su prevareni i ostavljeni od EU pokrovitelja, protestanata sa zapada.
Susedne zemlje su krive za nemire i bunt u Bosni
Okolne zemlje nisu krive. Ne. Definitivno nisu krive u ovom slučaju, jer su očigledno zatečene dogadjajima i u panici da im se bosanska kasna zima i rano proleće ne prelije na njihove političke prćije.
Srbija i srbijanci su zaokupljeni svojim istorijskim i neponovljivim izborima za velikog i bezgrešnog vodju, i sada ih uopšte ne interesuje Bosna. Dali su srpske vodje u medjuvremenu obećanje i besu Evropljanima i Kosovarima da će da odrade domaći zadatak kod kuće i na Kosovu, pa i ne gledaju kod komšija preko plota u Bosnu, što iznenadjuje, ali se i to desilo. Čudno je to da se Bosna komeša bez Srba, ali kakve su klimatske, polne, ideološke i sve ostale promene prisutne u svetu, ni ovo nije za čudjenje.
S Zapada, Hrvati su postali zvanično istočni zapadnjaci, to jest europljani, pa se opijaju slavom i ushićenjem što su deo Europske zajednice naroda. Malo se doduše opijaju lokalnim aferama i mržnjom prema ćirilici, koja im iz raznoraznih razloga smeta, ali to ne rade u Bosni, nego kod kuće, čisto da bi promenili raspored unutrašnjih političkih snaga. Mada, ovi protesti u Bosni braći hrvatima pogoduju, jer pokazuju i dokazuju da hrvatski narod ne može da živi u federaciji u kojoj su bosanski begovi na vlasti, i da bi bilo dobro da se hrvati u Bosni presele u lijepu našu, sa sve bosanskom zemljom i teritorijom na kojoj su vijekovima, dakako. Ili da pak braća Hrvati iz matice sidju malo dole u Bosnu, da u ime protestanata sa severa i pape sa juga Evrope aneksiraju ponosnu i tvrdoglavu Bosnu.
Zaključak zašto protestuje Bosna
Kao zaključak cele priče je poruka da nije lako Bosancima a neće im ni biti lako u budućnosti. Tamni bosanski vilajet i bosanski lonac se neće promeniti dok se u toj zemlji ne počne da radi i proizvodi, dok ljudi ne počnu da žive dostojno, dok se ne izgradi gradjansko društvo, dok se ne smanji ogromna korupcija i nepotizam, dok sudstvo i policija ne počnu da funkcionišu po zakonu a ne po partijskom ključu.
Šejtan je izašao iz bosanske boce boze i kabeze, neće otići daleko, jer će se svi potruditi da ga vrate u bocu. Pa narodu ostaje samo da promeni sebe ako ne može da promeni njih na vlasti.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.