Kritički osvrt na intenzivni program detoksikacije dece. Deca i pravilna ishrana 

Pravilna i nepravilna dečija ishrana, brzi metodi čišćenja jetre i program detoksikacije dece. Kako vratiti deci zdravlje dobrom ishranom

Pojam detoksikacije koji nudi brze metode čišćenja jeste pre svega marketinški veoma prijemčljiv za sve lakoverne koji žele na brzinu da promene sistem svog organizma. Najčešće se ne sinhronizuju procesi disanja i prerade hrane. Tako da se i dalje osećaju nelagodnosti koji se manifestuju stalnom potrebom za hranom, gasovima, stalnom žeđi i nestabilnošću u ponašanju.

Što se tiče dece ona previše unose slatkiše sa veštačkim aromama, bojama, stabilizatorima, koji pored zavisnosti izazivaju totalni poremećaj metabolizma. Deca koja uz slatkiše konzumiraju dosta proteina, pre svega mesa su hiperaktivna. Međutim, ako je nivo proteina u ishrani dece nizak, a toj deci se daje dosta slatkiša, ona će postati mirna, bez dovoljno energije, bleda, uvek umorna i sklona kijavicama. Kod takve dece mala anemija može da bude prvi stadijum ozbiljne bolesti kao što je tuberkuloza. Anemija se rešava pre regeneracijom sluzokože želuca i sistemom jačanja želudačne kiseline nego li konzumiranjem preparata na bazi gvožđa. Čak i male količine slatkiša tokom dugog perioda konzumiranja mogu stvoriti nevolje koje ne moraju da se manifestuju kao simptomi bolesti duže vremena. Problemi nastaju kada te nevolje naglo eskaliraju. Važno je znati da šećer nije u stanju da neutrališe kiseline koje nastaju usled prejedanja proteinske hrane, pre svega mesa.

Deca previše koriste testenine, keks, zaslađene sokove, previše mlečnih proizvoda i što je najbitnije u periodima dana kada je to najpogubnije za metabolizam. Obično se sokovi i slatkiši, često puta i voće koriste neposredno posle obroka. Tada se hrana u želucu kvari i tako pokvarena putuje dalje još oko 20 sati kroz organizam opterećujući kako sistem digestije tako i mentalni sklop, jer je potrebno slati hormone, koji aktiviraju enzime za loše pripremljenu-digestiranu hranu u želucu.

Tada se u crevnoj flori previše razmnože neprijateljske snage koje su stalno gladne i žedne i deca non stop jedu i piju po nešto, čas slatko čas slano. To iscrpljuje imunološki sistem. Infekcije tada brže osvajaju dečiji organizam. Na neke infekcije se reaguje antibioticima. Ako deca u vreme primanja antibiotika koriste slatkiše i više ugljenohidratne hrane (pice, peciva, pite i dr.) tada postoji velika verovatnoća da se Candida albikans razvije u neželjenom broju i obliku.

Moramo naglasiti da poremećeni digestivni trakt ne može preraditi hranu u energiju. Tada oragnizam koristi bajpas metodu i hrli za slakišima koji veoma brzo dolaze do mozga, ali zato jetra posustaje sa radom. Mozak troši oko 20 posto unešenog kiseonika i oko 20 do 30 posto ukupne energije na bazi glukoze. Previše šećera može negativno delovati na razvoj dečjeg mozga. Moramo istovremeno sa promenom hrane raditi na uspostavljanju normalne crevne flore.

Često se stalno vrtimo u krug sa infekcijama grla, nosa, ušiju, tako da po dva do tri meseca deca koriste antibiotike ili antimikotike. Nabubrežne žezde su stalno opterećene. Kada se poremeti crevna flora, debelo crevo ne obavlja svoju funkciju (energizacija donjeg dela trbušne duplje, stvaranje nekoliko aminokiselina i kompleksa B vitamina). Ako ne radi debelo crevo i jetra ne stvara energiju. Tada pribegavamo prevari konzumiranju slakiša, radi bržeg snabdevanja mozga energijom. Slatkiši za svoju preradu troše kompleks B vitamina i još više nas vode u mentalnu krizu. B kompleks je zadužen za stabilnost nervnog sistema.

Dečiji organizam nije razvijen pogotovu njegov imunološki sistem. Zato je on sklon stalnim disfunkcijama, kada poremetimo proces prerade hrane.

Detoksikacija dečjeg organizma treba pored elemenata čišćenja da uvrsti element oporavka digestivnog i respirativnog trekta. Tako se stvaraju uslovi za kvalitetan ulazak u jetru. Uspostavljanjem ravnoteže – sinhronovanog rada svih šest regija jetre stvaraju se uslovi za jačanje oslabljenog imuniteta deteta. Da bi se pristupilo sinhronizaciji sistema disanja iz hrane treba izbaciti ili znatno smanjiti sve mlečne proizvode, slatkiše i testenine jer one stvaraju sluz i otežavaju sistem disanja. S druge strane treba izbegavati proizvode na bazi pekarskog kvasca, previše majoneza, suhomesnatih proizvoda, sirće, kako bi smo kvalitetnije ušli u jetru preko vene porte iz tankog creva. Posle obroka obavezno praviti pauzu sat do dva kada ništa ne treba konzumirati. Veoma je značajno da se ne spava neposredno posle obroka. Iz ishrane isključiti ekstremno hladne napitke i hranu kao i ekstremno tople napitke i hranu.

Slane grickalice koje pored viška soli često sadrže i mononatrijum glutamat E620 koji smanjuje imunitet kod dece.

Bolje je deci napraviti neki slatkiš poput palačinki sa domaćim pekmezom nego li koristiti bilo koje industrijske slakiše.

Ne zaboravimo da su oboljenja mentalnog karaktera, besnilo, zatim sifilis, sida, tuberkuloza bili učestaliju posle uvođenja belog šećera i slatkiša.

Veći deo hrane koju koriste deca ima hormone rasta (mesni, mlečni proizvodi ribe i jaja), zato deca naglo rastu. Nagli rast ne može da prati koštani sistem, pre svega kičma što izaziva mnošto posledica.

Šta nam je činiti.

Privremeno u kuću ne unositi industrijske slakiše i slane grickalice. Na stolu stavite voće, semenke, orašaste i koštunjave plodove. Pecite jabuke, dunje, bundevu i konzumirajte ih sa orasima i drugim koštunjavim ili orašastim plodovima. Terajte decu da se kupaju u kadi potapanjem u trajanju do 30 minuta sa morskom solju pre nego što će se tuširati svakog dana. Nemojte stalno izlagati decu hlornim jedinjenjima (filtrirajte pitku vodu i izbegavajte bazene sa hlorom). Izvedite dete pre u prirodu nego što ćete voditi rasprave. Menjajte sebe da bi se deca menjala u skladu sa porodičnim pozitivnim navikama. Poštujte jedni druge.

U svojoj dvadesetogodišnjoj praksi sa Intenzivnim programom detoksikacije i oporavka organizma imali smo veliki broj dece sa candidom albicans, prevelikom težinom, noćnim mokrenjem, autizmom, dijabetesom, mnogim dermatološkim problemima (naročito bebe) i dr. Samo celovit sistemski pristup organizmu deteta kroz filozofiju kulture življenja koja uključuje latentno menjanje navika u porodici stvaraju se uslovi za rešenje ili ublažavanje mnogih disfunkcija dečjeg organizma.

Autor: Prof. dr Staniša Stojiljković

Preuzeto sa www.organskiproizvodi.com