Izolovano pleme urodjenika na Papui prvi put sreće belce i civilizaciju – dokumentarni film
Na Papui je zabeleženo kako se susreću izolovano pleme urodjenika i belgijski antropolog. Slika susreta i kako se ponašaju indijanci u prvom kontaktu
Žan-Pjer Dutilleuk: „Ako su Toulambisi glumili, trebalo bi im dati nagradu Cesar.“
Izolovano pleme Toulambisi sa Papua Nova Gvineja
U XX veku tim Žan Pjer Dutilleauka istraživač i etnografa je imao privilegiju da kontaktira u 1976-oj godini posle mnogo prepreka sa Toulambis plemenom urodjenika koje nikada nije videla belca, niti su bili u kontaktu sa spoljnim svetom. Oni su bili izolovano pleme koje je živelo životom kamenog doba u Papua Nova Gvineji.
Snimio je dokumentarni film o tom susretu koji je postao svetski poznat. Slava tog filma traje i dan danas, kao primer jedne zanimljive sinteze i zajedničke akcije urodjenika i belaca.
Žan-Pjer Dutilleuk je rođen u Malmedi, Belgija, po profesiji je reditelj, antropolog, istraživač i branilac indijanskih prava.
U 1973 godini je napravio svoj prvi kontakt sa neprijateljskim plemenom Tkuccaramaes (oni koji udaraju palicama) iz regije Kajapo, usred Matto Grosso šume, gde je skoro izgubio život u rukama plemena. Spasio ga je poglavica plemena Raoni.
Od tada, Žan Pjer je posvećen spašavanju teritorije ovog plemena od vlade te zemlje, i krenuo je na svetsku turneju po svetu sa poglavicom Raoni, gde su primili razni svetski visoki rukovodioci, plemići, čak i pape Jovana Pavle II.
Poglavica Raoni je svuda saopštavao svoju poruku koja je glasila: „Moje ime je Raoni, ja sam poglavica Kajapo plemena. Ljudi uništavaju šume, teraju i istrebljuju divlje životinje, to je smrtna rana za moj narod, ubijajući Zemlju. Pomozite mi pre nego što bude prekasno.“
Dutellieuk je posetio najudaljenijih mesta sveta u potrazi za primitivnim plemenima , kao što su Toulambisi koji još žive u kamenom dobu i koji su desetkovani sečom njihovih šuma, kao i bolestima poput malarije.
.
Izolovano pleme prvi put susreće belce
httpv://www.youtube.com/watch?v=xd0I1xAICOc
.
Neočekivan zaključak filma
Francuski antropolog Pjer Lemonnier je podigao buru oko ovog filma kada je utvrdio da je film lažan i isceniran. S obzirom da je on poznavao taj predeo i bio tamo, prepoznao je jezik plemena i samu lokaciju. Potvrdio je da se zaista radi o tom plemenu, ali ne i da je to prvi susret sa belim ljudima. On je uz pomoć istorijskih zabeleški pokazao da je narod Toulambisi već nekoliko decenija u kontaktu sa spoljnim svetom, belcima i metalom.
Najmanje 6 australijskih vladinih ekspedicija je od 1929 godine posetilo pleme – 1929 Middleton; 1950 Chester, 1951 Mathieson; 1965 O’Brien; 1967 Police patrols; 1972 Meikle. Pleme je 40 godina unazad poznavalo i koristilo metal, i na kraju krajeva, sami urodjenici su posećivali obližnji administrativni centar.
Takodje, ukazao je na nelogičnosti u samom filmu oko scenografije i ponašanja urodjenika. Pretpostavka je da su urodjenici bili plaćeni da odglume susret sa belcem.
Kao odbranu svog filma, kreativni režiser Žan-Pjer Dutilleuk je izjavio: „Ako su Toulambisi glumili, trebalo bi im dati nagradu Cesar.“