Kako voditi porodični život i duhovne pouke za porodicu – Arhimandrit Jovan (Krestjankin)
Veliku ruski duhovnik Arhimandrit Jovan (Krestjankin) je kroz pisma vernicima objašnjavao kako voditi porodični život i davao duhovne pouke za porodicu i dom
Arhimandrit Jovan Krestjankin je veliki ruski duhovnik koji je živeo u naše doba. Imao je mnogo poklonika koji su mu dolazili po duhovnu utehu i pouku, pomoć i molitvu. Veliki je bio molitvenik i verujemo i da se i danas na nebu moli za sve koje su mu sa dobrim namerama došli.
Dobijao je mnogo pisama svakog meseca sa molbama da pomogne savetom. Verujući ljudi i oni koji su ga poznavali su tvrdili da je prozorljiv (vidovit) i da je od Boga dobio blagodat Svetog Duha da svojim prozorljivim duhom ljudima pomaže.
Ovo je samo mali izbor iz niza pisama koje je uputio vernicima po pitanju kako voditi porodični život i kako sačuvati porodicu.
Vrelo vredne i dragocene pouke za sve verujuće. Žive reči utehe i mudrosti.
Pisma i odgovori Jovana Krestjankina vernicima kako voditi porodični život
Draga u Gospodu M.!
Za porodicu se treba boriti, jer nju ne čine samo Vaši odnosi sa suprugom. Tu je i život Vaše dece, razbijen još od rane mladosti.
Prvo, što bi trebalo stalno činiti, jeste da se molite za supruga i da se molite svetima Guriju, Samonu i Avivu za očuvanje porodice. Drugo, i to ne manje važno, jeste potreba da se zagledate u svoje srce i da pažljivo preispitate samu sebe* – ima li Vaše krivice u tome, što muž odlazi od kuće.
Moja molitva može samo da bude pomoć Vašoj. Deca ponavljaju greške svojih roditelja!
* * *
Dragi u Gospodu A.!
Čovekova sreća nije ni u čemu drugom do u sjedinjenju sa Bogom i u ispunjenju Njegovih spasonosnih zapovesti. I Vi, dakle, sa te pozicije rešavajte svoje životno važne probleme. Vi ste porodični čovek i Vaš brak je od Boga blagosloven, što znači da je za Vas najvažnije spasenje čitave Vaše porodice i njen život u Bogu. U obećanja koja ste dali Bogu ubraja se i materijalno obezbeđenje porodice.
Razmislite i molite se da to ostvarite na najbolji mogući način. Za to su nam od Boga dati sopstvena glava i um. Duhovnik može samo malo da koriguje odluke koje ste doneli ili Vaše planove.
Neka Vas Bog umudri!
* * *
T.!
Vi ste zreo čovek, i ono malo, što ste videli, nije Vas bez razloga uznemirilo. To malo će da preraste u veće, i Vaša deca će dobijati još manje Vaše pažnje nego što je dobijaju sad.
A upravo ćete Vi za njih odgovarati pred Bogom!
Sada sami odlučite.
Neka Vas Bog umudri!
* * *
M.!
Zar Vi, koji ste u temelj položili smrtni greh, očekujete sreću?
Vi sada ne možete da pristupite čaši života. Da ste samo svoje pitanje postavili onda, kad se pomisao tek pojavila!
Ko će sada biti saučesnik u Vašem grehu?
Svi misle o sebi, a o deci, za koju su odgovorni pred Bogom, niko ne misli.
Neka Vas Bog umudri!
* * *
Draga u Gospodu O.!
Ko u životu nije počinio grešku? Molite se Gospodu za svog supruga i svim mogućim silama težite ka ujedinjenju porodice. To je Vaš podvig i žrtva Bogu. Ako se pak D. pokaže kao gluv i slep i ako ogrezne u padu, u tome neće biti Vaše krivice i Gospod će Vas utešiti kao nedužno postradalu. Patnje nas uče da se molimo i da osećamo blizinu milosti Božije, i zbog toga – slava Bogu za sve.
Moliću se za Vas, predavajući vas volji Božijoj, da ne bude kako Vi hoćete nego kako hoće Sam Gospod!
* * *
Draga u Gospodu L.!
Kako bih mogao da Vam pomognem? Grudva greha, koja je začeta neposlušnošću roditeljskoj reči, rasla je, rasla i narasla. I kao što sin nije obratio ni najmanju pažnju na majčine reči, tako niko, ni mama ni tata, ne gledaju na patnju dečjeg srdašca. Ne postoji razumevanje da je život krsni podvig, u kojem čovek svagda sebe mora da prinosi na žrtvu zbog nekoga. Životni put će biti na spasenje samo ako je za Boga, radi Boga i u slavu Božiju. Kod mladih je sve ili lična žudnja i ambicija ili pak život koji ne vodi u život.
Molite se za sina i za snahu, jer postoji i roditeljska krivica što su oni takvi, kakvi su.
Neka vam Gospod pomogne. Molite se da sin, zbog svoje dece, do kraja iznese svoj životni krst.
* * *
Draga u Gospodu G.!
Vaše hrišćansko trpljenje i smirenje će postepeno i u svoje vreme učiniti svoje delo, i Vaš muž, Vaša druga polovina, oživeće duhom. Da biste to postigli, počnite da radite na sebi. Ako on pada, nemojte padati i Vi. Shvatite da je njemu teže nego Vama: on ne zna za Boga i neprijatelj ga vodi kud god poželi.
Počnite da se molite za njega neprestano i sa osećanjem žaljenja. Setite se da je njemu još od detinjstva bilo teško, baš kao i Vama. Sve ostalo je delo Božije. Pročitajte 7. glavu 1. poslanice Korinćanima. Vi bolujete zajedno sa mužem, jer ste vas dvoje* – jedno telo.
Dobro je to, što se molite potajno od njega. Tako obavezno treba činiti, da ne biste izazvali njegovo bogohuljenje. Doći će vreme kad će se i tajno moći činiti javno.
Neka Vas Bog blagoslovi!
* * *
Draga A.!
Vi na rečima navodno blagodarite Gospodu na svemu, a na delu biste s neobičnom lakoćom odsekli i udaljili od sebe bol. Međutim, ono što biste u tom slučaju odsekli jesu obećanja, koja ste dali Bogu.
Vaš suprug je bolestan, ali bi sutra i Vi mogli da se razbolite. Tada se možete oprostiti sa svim obećanjima! Isto se odnosi i na Vašu kćerku.
Prilikom venčanja, supružnici piju iz zajedničke čaše: vino, pomešano sa vodom, ispijaju do dna. Vino predstavlja radost zajedničkog života, a voda (koje ima više) zajedničke nevolje, nedaće i patnje. Međutim, čašu smo ispili, ali životom ne želimo da potvrdimo obećanje, koje smo dali Bogu. Eto, Vi se borite za dušu svoje kćeri, ali bi trebalo da se borite i za muževljevu dušu, utoliko pre što se on i sam moli, mada je neprijatelj nadmoćniji. A šta je Fotinija učinila da bi pomogla mužu?
Eto, draga moja A.! Zapoveđeno nam je samo trpljenje i nošenje krsta, a mi stalno bežimo od krsta koji nam je dao Bog, težimo ka samovolji i zajedno s njom propadamo.
Neka Vas Bog umudri!
* * *
Draga E.!
Neka Vas Bog blagoslovi zbog ljubavi i trpljenja! Bilo je nekad i takvo vreme kad je Gospod isceljivao naše slabosti zbog molitava naših bližnjih, i kada je duša dozrevala, nevidljivo za nas, dok se u jednom trenutku nije i sama odazvala na ljubav i trpljenje drugih. Vi žalite zbog bliskog čoveka, zbog svog supruga, i ta žalost će pojačati Vašu molitvu.
Suprugu, međutim, nemojte pokazivati svoj trud i napor, i živite s njim u istoj zaprezi, ne trčeći daleko ispred u svojoj religioznoj revnosti i sve vreme osećajući da ste blizu svog S. Što se tiče M., njoj bi prepodobni Serafim Sarovski stavio ruku na usta! Roditelji su za decu neprikosnoveni, čak i ako stradaju. Ako postoji ljubav, ona daje i razumevanje i saosećajnost prema očevom stanju.
Ponekad je potrebno i da otputujete sa suprugom, kako se u njegovom životu ne bi pojavio nedopustiv rascep izmedju samačkog i porodičnog života. Ne pretičite dogadjaje* – ka venčanju treba ići svesno i odgovorno, jer je to Sveta Tajna koja obavezuje na mnogo toga. Ako ne postoji takvo poimanje ovog tajinstva, onda ga ne treba ni prihvatati.
Morate se potruditi i umoliti Gospoda da podari veru. Mati Svetog Grigorija Bogoslova bila je verujuća a otac paganin (mnogobožac). Mislim da u početku nisu ni pomišljali na venčanje. Međutim, konac delo krasi. Mati je decu odgajila kao pravoslavne, a otac je okončao život kao pravoslavni arhijerej. Telesna ljubav je jedan od sastavnih delova braka. Ona je blagoslovena u tajinstvu Braka, i grešan je onaj koji se usudi da naškodi braku. Bog je blagoslovio dva puta ka spasenju* – brak i monaštvo; i jedan i drugi put je krsni put. Vi ste svoj izbor već načinili, i neophodno je da svoj krst s ljubavlju i voljom iznesete do kraja. Kako znate da nećete spasti i svog supruga, koji se osvećuje svojom verujućom ženom? Pročitajte 7 glavu 1. poslanice Korinćanima. Tamo ćete naći odgovor.
Za S. se molim, i neka Vam Bog podari snagu i delikatnu mudrost, kako biste sina udaljili od štetnih uticaja (posebno od savremene muzike, koja i zdravima razara psihu a ne samo bolesnima).
Draga E., blagodarim Vam na svemu, i oprostite mi na smelosti! Odavno se molim za Vašu porodicu. Upoznao sam se sa M., i vreme je da M. bude ako ne središte (jer je to očevo mesto), a ono Vaša podrška. Ona je već dovoljno odrasla.
* * *
Draga u Gospodu V.!
Ko će moći da pomogne A., ako se on sam ne obrati Bogu? Molite se za njega svojom materinskom molitvom. Sasvim je izvesno da je Vaša krivica što u duši Vašeg sina ne postoje predstave o životnim istinama i istinskim vrednostima. Prilažem Vam molitvu, kojom ćete se svakodnevno obraćati Gospodu zbog sina. To, što su Vaša deca krštena, s jedne strane je dobro. Međutim, da li su se Vaša deca pričešćivala, da li imaju predstavu o Bogu i o Svetim Tajnama Crkve? Naravno da nemaju.
Upravo iz toga i proizilaze nepopravljive nesreće. Moja molitva za sina samo će pomoći Vašoj, materinskoj.
Neka Vas Gospod umudri i ukrepi u borbi za dušu Vašeg sina!
* * *
Draga u Gospodu N.!
Ispuniću Vašu prozbu za molitvu. Hvala Bogu što se sve dobro rešilo i za radost zbog rođenja sina.
Pred vama su trud i briga, i samo će Vam molitva i neprestano staranje o duhovnom stanju vašeg sina, počev od prvih dana njegovog dolaska na svet, podariti ono, o čemu me pitate. Vaspitavanje sina je najvažnije delo u čitavom Vašem životu.
Neka Bog blagoslovi Vas i Vašeg sina.
* * *
Draga u Gospodu N.!
Živi u domu sa roditeljima i počni u svemu da im pomažeš. Brižljivo ih nadziri, jer im je sada već veoma potrebna tvoja kćerinska nežnost i toplina. Čim to shvatiš i osetiš, prestaćeš da budeš usamljena. Gospod će raširiti tvoje srce i samim tim će ti biti bolje.
Ne traži oslonac u ljudima nego u Bogu i Gospod će ti poslati pouzdane prijatelje po duhu. Gospod neka je s tobom!
* * *
Dragi u Gospodu A.!
Izvinite, ali ne narušavam ja Vaš bračni savez. Sva odgovornost pred Bogom za to leži upravo na Vama.
Ako je čovek prihvatio na sebe obećanje i breme da bude glava porodice i ako za tri godine porodičnog života nije našao vremena da zaradi za život ne samo svoje porodice nego i samoga sebe, onda će dalje postojanje takve porodice zapretiti i fizičkom i duhovnom životu one, koja je održava. Sve je veoma jednostavno. Hrišćanska ideja koja se izražava samo rečima dok se životom odriče, prestaje da bude živa. Eto zbog čega se raspada Vaša porodica.
Sačuvao sam Vaše prvo pismo, u kojem mi pišete da izdržavanje porodice i traženje svetovnog zanimanja za Vas znači poništavanje čitavog Vašeg života, koji je predan Crkvi.
Dragi moj, o tome je trebalo da razmišljate pre nego što ste odlučili da stvorite porodicu. Pitanje da li će Vaša porodica postojati ili neće morate rešiti Vi sami. Međutim, Vi i samo Vi i pred ljudima i pred Bogom dajete M. pravo na razvod.
Ja zaista ničim drugim, osim bolešću, ne mogu da objasnim vaše ponašanje u porodici (o kojem je govorila M.), jer bih inače o Vama morao da posumnjam nešto još strašnije.
Mislim da čoveka vređa, i više nego vređa, ako odluči da sa dvoje dece živi bez oslonca u supruzi.
Meni gotovo ništa ne znači to, kako ćete o meni suditi Vi ili drugi ljudi. Ni ja sam ne sudim o sebi, jer o nama može da sudi jedino Gospod. Jedino što je vredno jeste vernost svom Gospodu.
Neka Vas Bog umudri!
Ako poželite da sačuvate porodicu, to osećanje će Vam pokazati put ka M. srcu. Ja sada ničim ne mogu da Vam pomognem, jer je sa onim A., o kojem je govorila M., nemoguće produžiti porodični život.
Vi stalno govorite o Crkvi, iako za tri godine niste ni počeli da je gradite – svoju domaću Crkvu.
* * *
Dragi V.!
Ako ste čitali moj odgovor na pismo upućeno 3., morali ste razumeti da sam ja predložio 3. i njenoj mami da taj, za njih važan problem, rešavaju same ali sa rasuđivanjem. Naravno, skrenuo sam im pažnju na to da je potrebno veoma ozbiljno razmišljanje.
Sada, pak, kad sam se upoznao i sa Vama posredstvom pisma koje ste mi uputili, i Vama i 3. mogu da kažem da ne bih mogao da blagoslovim vaš brak. Veoma mi je lako da objasnim ovakvu moju odluku. Vaš brak neće biti hrišćanski, vi nećete stvarati domaću crkvu, niti ćete težiti da svoje odnose izgradite onako, kako zahteva Crkva. Prema Vašem priznanju, Vi ste neverujući čovek. Upravo to i jeste onaj „plug“ koji će preći preko 3. života i preorati ga. Ja ne znam kako će ona moći to da prihvati i da preživi. Jedino sa sigurnošću mogu da kažem da će njeno hrišćansko osećanje sveta biti u opasnosti.
Ja nisam prozorljivac. Ja sam jednostavno čovek, koji je dugo živeo i, kao sveštenik, a naročito kao duhovnik, mnogo toga video u životu. Vi se, kao suprug, ne možete pomiriti sa drugačijim mišljenjem svoje supruge, jer imate pravo da od nje u svemu zahtevate razumevanje i saosećanje.
Zbog toga ću još jednom reći da takve brakove nisam blagoslovio ni ranije i da to neću učiniti ni sada.
Ma kako da ste Vi, dragi V., po svojim duševnim svojstvima dobar čovek, odsustvo hrišćanskog stožera u pogledu na svet neće mi dozvoliti da podignem ruku za blagoslov, jer on Vama nije ni potreban.
Nikada i nikoga nisam svezivao svojom rečju. Gospod je svakome dao potpunu slobodu – On priziva, ali svaki čovek sam odlučuje hoće li se odazvati na Njegov priziv ili neće. Tako ste i Vi i 3. slobodni da odlučite o svom daljem životu. Meni nije dato da sudim kakva je sada domaća crkva 3., i ko i kakav krst nosi u njoj. Od krsta ne možemo da pobegnemo. Međutim, postoji krst na spasenje, koji se nosi uz pomoć Gospoda i uz Njegov blagoslov, kao i krst koji čovek svojeručno načini i pod kojim često pada, jer nema pomoći sa nebesa. Taj krst ne teši čoveka nadom u spasenje. Usuđujem se da mislim da bi za 3. udaja značila upravo takav, svojeručno načinjen krst…
Dragi moj V., Vi i ja govorimo različitim jezicima i ne znam da li ste me razumeli. Međutim, silno bih želeo da me razumete. Želim Vam svako dobro!
* * *
Draga N.!
Sa suprugom ste proživeli dvadeset godina. U tom životu je bilo i radosti i tuge. Sada prolazite kroz zonu patnji; Međutim, kako mislite da pobegnete od njih, kad prilikom bračnog sjedinjenja (venčanja) supružnici do dna ispijaju čašu životnih radosti i patnji? Ne bi trebalo razmišljati onako, kako to Vi sada činite.
Hirurška operacija je uvek poslednje sredstvo prilikom lečenja teških bolesti a Vi se još uvek niste potrudili da pomognete stradalnom suprugu: o njemu bi trebalo da mislite, za njega bi trebalo da se molite Bogu i svima svetima. Čitajte Akatist Presvetoj Bogorodici „Čaša koja se ne ispija“, molite se Svetom mučeniku Vonifatiju i trpeljivo nosite svoj krst. Najvažnije je da razmotrite namere svoga srca. Supružnici su dva tela u jednom. Čim strada jedno, neminovno je bolesno i drugo. Međutim, što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja.
Trpljenjem vašim spasavajte duše vaše. Lako je pobeći sa krsta, ali je tada spasenje pod velikim znakom pitanja.
* * *
Draga u Gospodu G.!
To što se događa sa A. jeste duhovna a ne fizička borba. Iako ste i Vi i on kršteni, na tome se sve završilo. Međutim, bez Boga se nikako ne može živeti. Tamo gde nema Boga nastanjuje se neprijatelj (đavo). Dobri A. nije bio ograđen blagodaću Božijom od neprijateljskog dejstvovanja, i zato su rezultati tako žalosni.
Hoćete li i Vi i on znati da se tako obratite Gospodu, sa tako živom i nesumnjivom verom, da će mračna sila biti primorana da se povuče?
Po veri vašoj neka vam bude. Čoveku je to nemoguće, ali je Bogu sve moguće. Molite se za sina svojom materinskom molitvom, jer ne postoji sredstvo koje bi bilo snažnije od nje. I Vi i on ispovedite ceo svoj život i primite miropomazanje. Pijte ulje od miropomazanja i njime se svakodnevno pomazujte, kao što to činite u vreme Sv. Tajne Miropomazanja.
Po mogućnosti, pričešćujte se svake nedelje ili na praznike. Neizostavno pozovite sveštenika da Vam osvešta stan, i neka se u Vašem domu nađe sv. Evanđelje. Takođe, svakoga dana obavezno čitajte po jedno poglavlje iz Evanđelja.
U početku će se mračne sile aktivirati i plašiće Vas. Međutim, kada vide postojanost u obraćanju Bogu, dejstvovanjem božanstvene blagodati biće prnnuđene da se povuku.
Neka Vam Gospod pomogne, a ja ću se moliti za Vas i za Vašeg sina.
* * *
M.!
Vaše strepnje i strahovanja u odnosu na vaspitanje sina i na očev uticaj na njega nisu uzaludni. Sve to, čime je ispunjen Vaš stan, mora uticati na sve koji žive u njemu. I Vi ćete biti odgovorni za ono što se dešava sa Vama i u Vašoj porodici, iako ste izabrali poziciju nekoga ko to posmatra sa strane.
Neka Vas Bog umudri!
Za sada i Vi i Vaša porodica živite bez Boga. Sada su strašna vremena i svi moraju da izaberu: ili – ili.
* * *
Dragi u Gospodu A. i L.!
Neka je slava Bogu što se u vašim srcima rodio Bogomladenac Hristos. Radosno vam čestitam veliki praznik Roždestva Hristovog.
Da bi On u vama i uzrastao, potrebno je da sada u vašim srcima naraste i ljubav prema Gospodu, da počnete da živite u Bogu, ispunjavajući zapovesti Božije i obećanja koja ste već prihvatili na sebe prilikom krštenja i venčanja. Supružnička obećanja morate nositi do kraja svojih dana, umesto da sami izmišljate životne puteve koji su nepoznati i jednom i drugom. Vi ste, naime, dragi moji, pred Bogom odgovorni i za svoju decu, koju niste vaspitali u Bogu, kao i za svoje unuke, koji takođe ne dobijaju ništa duhovno, budući da njihovi deda i baba neće da ispune svoju dužnost prema njima.
Živite kod kuće, u svojoj porodici, i ne menjajte ništa u svom životu. Ako Vam je teško da održite veliko domaćinstvo, onda ga donekle smanjite.
Na manastir i ne pomišljajte, to nije vaš udeo. Potrebno je da i jedno i drugo postanete istinski hrišćani a za to su potrebni i vreme i trud.
Neka vas Bog umudri!
* * *
Dragi u Gospodu P.!
Oživite u svom sećanju i u svojoj svesti ona obećanja koja ste preuzeli na sebe stupajući u Svetu Tajnu braka. Vi ste glava porodice, i Vi ste odgovorni za njeno duhovno i materijalno dobro. Dužni ste da neprestano mislite i delate u tom pravcu, jer pasivan odnos ni pustinjaci nikada nisu imali.
Neka Vas Bog umudri!
Razmislite da li je ispravno što se za Vas trude Vaši rođaci, umorniji od života nego što ste Vi? Zar to nije greh?
* * *
Dragi u Gospodu K.!
Počni odatle što ćeš pokušati da vaspostaviš porodicu, jer si ti odgovoran za svog sina, pa i za svoju suprugu. Vaš brak nije rastrojen bez tvoje krivice.
Trebalo je da privoliš ženu i da je postepeno vaspitavaš u veri. Ti se, Međutim, nisi dozvao pameti niti si želeo da sačuvaš porodicu. Odrastanje bez oca bilo je tragično za tvog sina.
Veoma je dobro, dragi K., što se trudiš u manastirima, ali to je za tebe* – ljudsko, dok bi po Božijem trebalo da živiš u kući i da činiš sve što od tebe zavisi da bi vratio i ženu i sina.
Neka te Gospod umudri!
* * *
Dragi u Gospodu G.!
Gospod raznim putevima nalazi pristup ka čovečijem srcu, i nailaze trenuci kad se čovek odaziva na priziv Božiji. Tako se dogodilo i sa tobom. Posredstvom smrti tvog brata ti si poznao Boga i uzaludnost svih naših životnih težnji. Međutim, dragi moj, sav taj život koji si proživeo pre tvog obraćanja Bogu bio je obuhvaćen tokom promisla Božijeg o tebi. To znači da su i žena i kćer tvoje i ničije više.
Upravo kroz tebe* – jer si ti glava porodice – u tvoj dom treba da uđe Gospod, Koji je tebe već dotakao. Ti si, međutim, kako kaže Evanđelje, pronašao skupoceni biser, a zatim si ga sakrio i želiš da se samo ti obogatiš. Ne može tako. Ti ćeš možda i stati sam pred Gospoda, ali On će te upitati: „A gde su tvoji krvni srodnici?„
Naime, muž i žena nisu dvoje nego jedno telo. A tvoje čedo, za koje ćeš u potpunosti odgovarati, kakvo će odrasti? Šta ćeš odgovoriti? Hoćeš li reći da si ih usput izgubio i da to nisi primetio?
Kad ste stvarali porodicu, oboje ste bili neverujući i niste ni pomišljali na Boga, a Bog je prevashodno ljubav. O ljubavi u Bogu prema svojim bližnjima ti i ne razmišljaš. Žena neće da živi s tobom – drugačijim, čudnim i njoj nepoznatim. Da li si nešto učinio da ona s tobom podeli radost zbog pronađenog blaga? Da, ona je svetovna osoba, ali ni ti još uvek nisi duhovan i samo lebdiš duhom, u mašti se uspinjući na nebo umesto da naučiš da na zemlji živiš kao hrišćanin.
Šta možeš da učiniš?
Da se pomoliš i da uložiš sve napore kako ne bi došlo do razvoda.
Ne bi trebalo da u porodici počneš da živiš kao monah nego kao porodičan čovek, koji će do određenog vremena deliti sa suprugom njene nemoćne želje. U duši se svagda moli za nju, prizivajući Božiju pomoć za njeno preobraćanje. Tada ćeš, makar to bilo i malo, moći nešto da učiniš i za kćer.
Za tebe nema puta u manastir, a utoliko pre ni puta u usamljeništvo. U manastir ne možeš da odeš pre punoletstva tvoje kćeri. U manastir ne primaju s nalogom za zaplenu. Uostalom, ni savest ne dopušta da se napusti dete koje je bez materijalne i duhovne podrške.
Usamljeništvo za tebe znači put ka prelesti i duhovnoj bolesti.
Ponavljam ono što sam ti već rekao, odnosno da je potrebno da hrišćanin postaneš svojim životom a ne teoretski.
Prema tome, ostani u svetu, vaspitavaj i odgajaj svoju kćer, pri čemu ćeš i sam uzrastati duhom.
Neka te Gospod umudri!
* * *
Draga u Gospodu N.!
Očuvanje porodice je ženin zadatak, a prvo sredstvo za to je molitva. Ne dopustite zbunjujuće pomisli o tome da li da se molite za supruga ili ne.
Pročitajte 7. glavu 1. poslanice Korinćanima i rukovodite se onim, što je tamo napisano.
Što se tiče S, trebalo bi pažljivo saslušati preporuke lekara. Neka se pričešćuje što češće. Bilo bi dobro da se i Vi sami miropomažete i da uljem miropomazanja ujutro i uveče pomazujete kćer. Ljudi se sada spasavaju samo patnjama i bolestima. Zbog toga ne negodujte, nego nosite svoj krst sećajući se Boga. Molitvom pomažite svojim krvnim srodnicima da nađu put ka Bogu, jer je to jedino važno delo živih.
* * *
Dragi u Gospodu A.!
Nije po Bogu Vaša misao da napustite porodicu, i to onu u kojoj postoji duhovni razdor, gde svako živi sam za sebe i veruje na neki svoj način, ali ne na spasenje.
Sada Gospod posredstvom jednog čoveka ulazi u dom. On to sada češće čini kroz decu i potrebno je da onaj, kojeg je Gospod probudio za život, podnese napore i patnje za spasenje svojih bližnjih.
Potrebno je mnogo trpljenja a još više ljubavi. I Vama želim da živite u svom domu i da u zadruzi radite za svoju porodicu, a da u crkvi pomažete koliko možete i da se molite za suprugu i decu. Gospod će Vas umudriti kako da živite na način koji će omogućiti da i oni poznaju radost života u Bogu.
* * *
Sluge Božije, M. i M.!
Stvarajući svoju porodicu Vi ste dali obećanje, i ono predstavlja dopunu onom obećanju, koje ste dali prilikom krštenja. Oboje ćete odgovarati za održavanje porodice. Niko i ni na koji način neće moći da nasrne na ono, što je od Boga blagosloveno.
Duhovnik ne sme da zaklanja ni Hrista ni Crkvu, a vi upravo o tome pišete u svom pismu.
Zašto marite za pretnje i zastrašivanja? Naš život je u ruci Božijoj i ako čovek nasrne na slobodu, od Boga darovanu čoveku, onda je to greh i u tome ne može da bude pravde.
Ja bih vam postavio jedno pitanje: Da li ste u Crkvu došli kod Boga ili kod čoveka? Razmislite o tome.
* * *
Draga u Gospodu N. N.!
Primio sam Vaše pismo i ispuniću Vašu prozbu da se pomolim za Vas.
Vi ste 12 godina čekali na preobražaj duše svoga muža. Sa decom bi bilo lakše da ona u svojim težnjama nisu bila prepuštena sama sebi. Sve se može imati: i televizor, i magnetofon, ali sve mora biti na svom mestu, i ništa od toga ne bi smelo da poseduje nas. Danas stvari počinju da vladaju ljudskim dušama. Eto na kakav lažni sjaj neprijatelj ljudskog roda lovi duše!
Vaspitanje dece ne prepuštajte stihiji, televizoru i ulici. To je greh, i to veliki. Molite se i, koliko god možete, utičite na njihov izbor u životu. Ne nasiljem, razume se, nego savetovanjem i svešću o pogubnosti savremenog, spolja nametnutog pogleda na svet.
Za N. ćemo se udvostručeno pomoliti. Da li ste ju miropomazali? To je Sv. Tajna od koje počinje iscelenje svake ozbiljne bolesti. Ulje miropomazanja bi trebalo da pije i da se svakodnevno njime pomazuje. Isto tako, trebalo bi da se češće pričešćuje. Pozovite sveštenika u svoj dom, ako joj je teško da stoji tokom službe. Pitanje postavite malo drugačije: ne „zašto“ nego „zbog čega?“
Zbog toga da bismo poznali Boga i nadali se Njegovoj sili i pomoći. Na svoje pitanje: „Zašto neki žive dugo i teško a neki umiru u ranoj mladosti, i pre nego što počnu da žive, zašto su jedni bogati a drugi siromašni“, Sveti Antonije Veliki je od Boga dobio sledeći odgovor:
„Antonije, pazi na sebe i ne pokušavaj da ispitaš odluke Božije. To ti neće koristiti.“
Trebalo bi da u tome i Vi pronađete Božiji odgovor za sebe. Na nama je da pretrpimo sve, što nas susretne na životnom putu i da sa tim uđemo u počinak večnosti.
Neka Vas Gospod ukrepi i umudri!
* * *
Draga u Gospodu N.!
Pitanje o vaspostavljanju porodice morate rešavati Vi sami. U tome se mogu pojaviti one nijanse, koje ćete samo Vi moći da osetite.
Jedno je nesumnjivo: drugu porodicu ne možete da stvarate sve dotle, dok je živ otac Vašeg A. To nije po Bogu. Zbog toga Vam preostaje samo jedno: ili da se sjedinite sa svojim suprugom ili da ostanete sami. Druga varijanta za Vas ne postoji.
Za sina ćete se moliti i, naravno, dobro se potruditi za njegovo služenje u pravoslavnoj sredini. Neka Bog blagoslovi.
A šta da kažem o Vašem radu u crkvi? Već ste mnogo toga preživeli, mnogo je onoga čega ste postali svesni, i ne osvrćite se za sobom. Učite se da blagodarite Bogu za sve; duševne patnje su korisnije nego utehe. Neka Vam Bog podari da to shvatite ne samo umom nego i srcem. Tada će Vam biti lako i radosno da živite.
Neka Vas Gospod umudri!
* * *
Draga u Gospodu L.!
Prema crkvenim kanonima, Vi možete da stvorite drugu porodicu i da se ponovo venčate. U tome za Vas nema greha, tj. Crkva uvek uzima u zaštitu uvređenoga. Vi niste bili inicijator raspada Vaše prve porodice i zbog toga se pravilo, koje Vam je dao sveštenik, odnosi na Vašeg bivšeg muža a ne na Vas. Vi sada imate jedno gorko iskustvo. Međutim, to iskustvo je i dragoceno, jer je ono Vaše nasleđe, da ne biste ponovo pogrešili. Budite zajedno, družite se, upoznajte jedno drugo. Kad uvidite da je njegova duša bliska hrišćanstvu, učinite odlučujući korak.
Do tog vremena, molite se za njega. Osim toga, ne zaboravite da na zemlji ne postoji ništa idealno. Budite strožiji prema sebi i popustljiviji prema drugima.
Neka vam Gospod pomogne!
* * *
Draga u Gospodu N.!
Dobio sam Vaše pismo. U Vašim rasuđivanjima i željama postoji neka nedobronamernost, koja se naziva „sebičnjaštvo„. Međutim, spasenje nije u njemu (sebičnjaštvu) nego u ispunjenju volje Božije.
Volja Božija je upravo Vas odredila da budete majka četvorice vitezova koje ste Vi a ne neko drugi dužni da pripremite za samostalan život: da im stvorite predstavu o njegovom cilju i o putevima koji vode ka tom cilju. I ako nam je Gospod odredio da živimo u „kompjuterskom“ vremenu, možemo li onda da ogradimo našu decu od onoga, u čemu žive oni kojima su okruženi?
Međutim, pogledajte to ovako: jedan na kompjuteru priprema i izdaje bogoslužbene knjige a drugi nešto nepotrebno. Zar onda treba suditi kompjuteru? Naravno da ne treba. Radi se, N., o složenom zadatku. I Vama samoj tek predstoji da shvatite i da postanete svesni da Bog ne može i ne treba da stoji između Vas i Vaše dece. Koliko Vam je uma, ljubavi i takta potrebno da ne biste izgubili sinove i da biste ih priveli Bogu! Vreme je da i sami sednete za kompjuter, kako biste o Bogu govorili na jeziku i nivou razumevanja Vaše dece. Ni kompjuter nije izmišljen bez dopuštenja Božijeg. Zar nam nije poznata molitva: Bez Mene nemožete činiti ništa?
Molite se za svoju decu, pokazujući im u životu tragove promisla Božijeg, koji stvara život. Ono, što ste Vi shvatili kao zrela osoba, oni moraju da sagledaju i da shvate još u mladosti. Trebalo bi, međutim, da se plašite da svoju decu nekontrolisano prepustite televizoru i ulici. Sada im nemojte govoriti o Bogu nego o životu, koji može biti sa Bogom i bez Boga.
Neka Vas Bog umudri.
Blagosiljam sve vas.
* * *
Arhimandrit Jovan (Krestjankin)
Izvor: Pravoslavie.ru
[…] i privlače djavole a ništa ne čine da to spreče. Misle da će sve ići dobro samo od sebe. Za porodicu se treba boriti a to kreće prvo od borbe sa samim sobom. Primera grehova ima puno, evo nekoliko […]