Mali Isus Hrist ulazi u hram u Jerusalimu na Sretenje sa Gospodom

Glava broj 2 iz Jevandjelja Svetog Luke o obrezivanju i prvom Hristovom ulasku u hram u Jerusalimu gde ga susreće pravedni Simeun

U to vreme pak iziđe zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet.

Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.

I pođoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.

Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,

Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.

I kad onamo behu, dođe vreme da ona rodi.

I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.

I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog.

I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.

I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.

Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.

I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama.

I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći:

Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.

I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.

I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.

A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.

I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.

A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom.

I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano.

I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.

I kad dođe vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,

(Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)

I da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića.

I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.

I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.

I kaza mu Duh te dođe u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju,

I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče:

Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj;

Jer videše oči moje spasenje Tvoje,

Koje si ugotovio pred licem svih naroda,

Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.

I Josif i mati Njegova čuđahu se tome što se govoraše za Njega.

I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti

(A i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.

I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,

I udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama.

I ona u taj čas dođe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu.

I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.

A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.

…