Taoizam i politika – taoistički spisi o politici

Šta kažu taoistički spisi o politici i kako taoizam i politika idu zajedno

 

Taoizam i politika su spojivi samo kroz taoističku filosofiju i poštovanje Tao-a. Taoista nije drugačije video politički život, ni vlast ni rad Cara ili ponašanje naroda i podanika, do kao praćenje vanvremenskog Tao-a koji sve u svoj vreme radi i dovršava. Zato su taoistički mislioci imali uzvišen odnos prema politici, smatrajući je za sredstvo duhovnog uzdizanja i kultivacije osobe.

‘Tao“ se prevodi kao „put“ ili „put univerzuma“ Onaj ko sebe kultivira prema Tao principima je taoistički kultivator.

Kada se govori o taoističkim spisima Laoce-a, ljudi prvo pomisle na Tao. Tao je „izuzetno misteriozan i teško ga je razumeti“ a ipak su to „vrata do svih čuda“

Lao Ce kaže na početku svih njegovih spisa : „Tao se može objasniti – ali ne na uobičajen način na koji govorimo o tome“.

Dakle, šta je „Tao“?

Prema shvatanjima Laoce-a, Tao je u svim stvarima. Svet se razvija prirodno u skladu sa razvojem Tao-a. Ljudsko ponašanje treba da je „u harmoniji sa prirodom“. Car treba da „sledi Tao, služi narodu i u skladu je sa nebeskim principima“. Drugim rečima: on treba da bude siguran da se ne povredi Tao i ne radi ništa, šta je protiv prirode.

Što se tiče upravljanja zemljom i narodom Laoce predlaže: „da se postignu stvari ne delovanjem aktivno, obrazovati ne govoreći ništa“ i „okrenuti se Tao prirodi pri upravljanju narodom.“

Prema Laoceovim stavovima društvo se razvija prirodno. Jedan car treba da zna da: “najveća vrlina je ne delovanje, a sve raditi“ (poglavlje 38). To znači da se radi na poboljšanju sopstvenog morala, a ne silom iznuđivati nešto. To je način da se ostvari sve ono što bi trebalo da bude dobro urađeno.

U taoističkih spisima je naglašeno „Upravljanje pasivnošću“ Prema Laoce-u savršeni car treba da bude:“ spokojan i neaktivan, on treba da sledi Tao i misli na narod. „Za narod treba da važi: „koliko je za mene važna carska moć?“ Za cara: „ako se ne umešam, ljudi će se sami civilizovati, ako se mirno ponašam, ljudi će sami postati pravedni. Ako se ja ne mešam, ljudi će na prirodan način postati bogati i neće više biti prohtevni¸ narod će postati skroman.” (poglavlje 57)

To je u skladu sa taoističkim spisima savršeno stanje po pitanju vladanja zemljom.

Ako pogledamo u istoriju, očigledno je da je vlada Zapadne Han dinastije vladala strategijom i idejama „upravljanja putem nečinjenja“ Na početku dinastije Han socijalna i ekonomska situacija je bila teška, pored toga bilo je značajnih finansijskih problema. Liu Bang, osnivač dinastije Han i njeni carevi sledili su savet ne delovanja i dopustili ljudima da se slobodno razviju i rehabilituju. Posle vladavine od 70 godina, oni su završili čuveni period „Vendžing vladavine – kraljevska kultura upravljanja“

Car Tang dinastije Tang Taicong, je tokom svoje vladavine bio usmeren Laoceovoj ideji „mira i nedelovanje“ Insistirao je „da zadovolji ljude mirom“ On je stvorio „Veliki procvat Tang perioda“, koji se takođe naziva „Džen Guang vladavina (prava vladavina)“

Površno gledano se taoistički spisi odnose na carevo ponašanje i vođenje zemlje ali, ustvari to je knjiga sa uputstvima za kultivaciju. Kultivatori na različitim nivoima razumeju drugačije taoističke spise. Drugim rečima, principi taoizma na običnom ljudskom nivou čine se kao vodič caru za vladanje zemljom. Zapravo, to je vodič za kultiviranje (usavršavanje)

Laoce knjigu nije napisao kao vodič za običnog čoveka kako da „funkcioniše kao poltičar“

Tako postaje jasno da: onoliko koliko kultivator razume knjigu, toliko visoko se i može uzdići iznad domena našeg svakodnevnog društva. Zato kultivator nije privezan za moć i politiku u ljudskom društvu.

Preneseno sa sajta: http://www.biserdobisera.net/