Evropa vlada svetom. Evropska unija je najveća svetska imperija danas, ne Amerika

Onoga trenutka kada je Evropa postala Evropska unija nastala je najveća svetska imperija danas. To više nije Amerika, Evropa vlada svetom

 

Postoji globalna zabluda da je Amerika najveća svetska imperija danas. To više nije tačno u zadnjih skoro dve decenije. Evropska unija vlada svetom a Sjedinjene Američke Države su samo instrument te vlasti. To vam možda na prvi pogled izgleda čudno i neverovatno, ali malo dublja analiza će oslikati sasvim drugu sliku sveta.

Moć jedne imperije čine nekoliko stvari: teritorija, ljudi, vojna moć, bogatstvo, infrastruktura, kultura, savezništva. Danas se svima čini da je Amerika najača imperija sveta jer ima najaču ekonomiju i najaču vojnu silu, veliku teritoriju i niz saveznika – država satelita po svetu koji podržavaju njene imperijalne napore. Evropa, odnosno Evropska unija se doživljava kao desna ruka SAD, kao potrčko koji prati Ameriku u njenom osvajanju sveta.

Ko tako misli, ne zna ništa o diplomatskoj mudrosti i skorijoj istoriji sveta.   

Zato ćemo malo obrazložiti tezu zašto je Evropska unija najveća svetska imperija danas, a Amerika samo instrument njene spoljne politike, i onaj loš policajac koji odradjuje poslove za Evropu, tu staru prefriganu i lukavu damu svetske politike.  

Američka hegemonija i svetska dominacija je bazirana na snazi vojne moći i agresivne pretnje zemljama saveznicama, svojevrsnim reketiranjem. U toj igri, Amerika ima mnogo saveznika ali nije omiljena, dok je Evropa tihi pratilac koji sa svima ima dobre i prijateljske odnose. Primer je Japan, koji samo čeka kako da se osveti Americi za poniženje u Drugom Svetskom ratu ali zato u Evropi vidi velikog prijatelja. Slično je i sa Turskom, koja će se sa Nemcima dogovoriti u par minuta, a amerikance mrze zbog ugnjetavanja muslimanskog sveta po Bliskom istoku. Ceo koncept je „nek Amerika odradi prljav posao, a mi Evropljani ćemo fin deo posla sa saveznicima“. Stoga Evropska unija ima jače saveznike nego Amerika.

Uz to, ključni igrači u globalnom rasporedu snaga koji su sigurnosni ventil Evrope, Australija i Kanada, engleski su dominioni, odnosno Evropski a ne Američki saveznici. Oni su deo Nato pakta i formalno saveznici sa amerikancima, ali su tešnje povezani sa englezima i Evropom nego sa Amerikom. U tu savezničku alijansu treba uračunati i Tursku, Indiju, Kinu, sigurno i Japan, pa i Rusiju, da ne govorimo za Južnu Afriku, koji su svi bliži Evropi nego Americi. Sjedinjene Američke Države su u savezu sa nelojalnim partnerima, čije partnerstvo održavaju silom a ne milom kao Evropska unija.

Evropska unija ima 500 miliona stanovnika naspram 300 miliona amerikanaca, uz to evropljani su obrazovaniji i homogeniji nego amerikanci. Ljudski kapital Evropske unije je mnogo veći nego američki.Dodamo li tome prirodne saveznike i suštinske delove Evrope, Kanadu i Australiju, i pod uslovom i da Amerika pogne glavu pod Evropom, u tom slučaju je Evropska unija ljudskom silom dostigla čak i jednu Kinu.

Industrija Evropske unije je blizu američke, ali ono što Evropa ima a Amerika nema su finansijske poluge. Centar svetskih finansija je u Evropi, u Londonu, ne u Americi, iako se Wall Street doživljava kao finansijski centar sveta. To govorim stoga što iza velike većine gigantskih američkih kompanija stoji evropski kapital i evropske banke i fondovi, uz to Evropa ima zdraviju valutu od američke. Američki dolar svakog trena uz par akcija londonskih bankara može da se sunovrati i izazove nesagledivu ekonomsku krizu u Americi, što je Amerikancima teže da urade sa evropljanima.

Tehnologija Evropske unije je na visokom nivou, ne tako napredna kao američka, posebno u domenu vojne industrije, ali Sjedinjene Američke Države su i projektovane od strane evropskih vladara iz senke da budu svetski policajac, kauboj koji će zavoditi red u divljem svetu za interes Evropske unije.

Zato je Amerika tako čudna zemlja u kojoj se odigravaju najfascinantniji socijalni eksperimenti sa ljudima i tehnologijama, sve po cenu da se cela zemlja raspadne, dok je Evropa ostala konzervativna, kulturna, smirena. Amerika je kao napaljeni tinejdžer žrtvovana od strane Novog Svetskog Poretka da odradi prljav posao za gospodare sveta koji su iza stvaranja Evropske unije. Kada Amerika odradi svoj deo posla i iscrpe svoje resurse da bude globalna imperija, a njen pad je počeo kada je počela da gubi moralni kodeks i kompas, SAD će biti preuzete od Kanade, koja mudro stražari nad velikim i nestašnim bratom koji divlja po svetu.

Evropska unija je najveća svetska imperija danas ali mudro ćuti i čeka da osvajanje svetskih resursa za nju odradi slavoljubiva Amerika. Prepredene diplomate Evropske unije rade sve ono što Amerika ne radi, stvaraju savezništva i mirno jačaju, uvećavaju teritorije i ljudstvo, i sistematski preuzimaju teritorije koje snagom sile okupiraju amerikanci.

Lukavost vladara Evrope se vidi u njihovom diskretnom vladanju iz potaje. Deluje kao da Evropa služi Americi ali u stvari SAD služi Evropi, koja je sve jača i jača, ali to ne ističe i ne nameće, dok se Amerika upinje da bude najača i najveća, dok joj jednog dana evropljani ne saseku krila, što je krajnje jednostavno. Budu li ugroženi, evropljani na svojoj strani u startu imaju Australiju, Kanadu, Tursku, Južnu Afriku, Japan, sve zemlje sa velikim potencijalima, kao i lakši dogovor sa Kinom i Rusijom, nego što bi to mogla da napravi danas u svetu omrznuta Amerika.

Evropska unija je najveća svetska imperija danas, ali to vi ne treba da znate, jer u holivudskim filmovima o super herojima, to je uglavnom usamljeni pojedinac, super heroj, u našem slučaju Amerika. Sjedinjene Američke Države su super heroj i glavni junak akcionog filma osvajanja sveta, ali one su samo glumac, mnogo je bitnije da su režiser i producenti filma iz Evrope.  

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.