CIKLUS CLANAKA: SRPSKA RUSIJA I RUSKA SRBIJA – (4)
Istorija Rusa u Srbiji
Možemo reći da istorija Rusa u Srbiji počinje od 1725 godine kada se otvara prva Rusko Slovenska škola u Sremskim Karlovcima. Kako su ruski emigranti stvorili Ruski Beograd
Pise: Milka Kresoja, Moskva
Kao sto smo vec pisali – klatno u odnosima Srbije i Rusije ide cas u jednu, cas u drugu stranu.
MASOVNA SELJENJA SRBA ZA RUSIJU I STVARANJE POSEBNIH USLOVA ZA NJIHOV ZIVOT I RAD JE BILO OPREDELJENO, NE ALTRUIZMOM, A GEOPOLITICKIM INTERESIMA VELIKE DRZAVE RUSIJE, CIJE JUZNE GRANICE SU CUVALI SRBI.
Za hiljade Srba, Rusija je postala druga domovina, a autonomne oblasti, kao Nova Srbija i SlavjanoSrbija, bile su planirane kao zacetak buduce SRPSKE DRZAVE na tlu danasnje Ukrajine (oblast Zaporozja) pod Ruskom imperijom.
ISTORIJA RUSA U SRBIJI
Istorija Rusa u Srbiji pocinje 1725 godine, kada, po ukazu Katarine I, dolazi u Srbiju ruski svestenik Maksim Suvorov. U Karlovcima (danas Sremski Karlovci), on otvara “Prvu rusko-slovensku skolu”, (kasnije ce mu se pridruziti i brat Petar), koja je dala prve srpske ucitelje, koji ce kasnije otvoriti nove skole rusko slovenskog pravca po svim vecim mestima u Srbiji. Te skole su istisnule stare vekovne spsko slovenske skole..
Sremski Kralovsci ce postati (od 1921-1944) sediste Vise crkvene uprave Ruske pravoslavne crkve u inostranstvu.
Bice to vreme unikalnih svetskih i duhovnih odnosa Srba i Rusa.
Iako Ruski imperator Aleksandar I, nije drzao Srbiju za svoj prioritet u spoljnoj politici, dolaskom cara Nikolaja I, Balkani postaju opet centar paznje ruske spoljne politike.
GENERAL CERNJAEV NA CELU SRPSKE ARMIJE U BORBI PROTIV TURAKA
Posle Prvog srpskog ustanka i njegovog ugusenja (1804-1813), zatim Drugog srpskog ustanka, Car Nikolaj I godine 1830 prima delegaciju iz Srbije punih 8 godina pre, nego sto ce se izmedju Srbije i Rusije uspostaviti diplomatski odnosi.
1876 godine Srbija objavljuje rat Turskoj (sto ruska zvanicna politika nije odobrila, jer Rusija u to vreme nije bila spremna za rat sa Turcima), ali se nije ni protivila hiljadama ruskih dobrovoljaca, koji su posli da pomognu braci Srbima, medju kojima je bilo 700 oficira. Slovenski komiteti su po celoj Rusiji skupljali priloge za Srbiju.
U Srbiju dolazi i cuveni Ruski general Mihail Cernjaev, vlasnik novina “Ruski mir”, koji POSTAJE GLAVNI KOMANDANT SRPSKE ARMIJE, kojoj su se pridruzili i Ruski oficiri. Spomenucemo i pukovnika Nikolaja Raevskog (koji je posluzio Lavu Tolstoju, kao uzor za lik grofa Vronskog iz romana “Ana Karenjina”), koji se pridruzio armiji Cernjaeva i poginuo 1876-e godine. Njegov prah je posle prenesen u Rusiju, a na mestu pogibije je podignuta “casovnja” (kapela).
Setimo se i kompozitora Cajkovskog, koji je svojim “Srpsko Ruskim Marsem” 1876 godine (o kojem smo takodje pisali) tako podigao patriotska osecanja u ruskom drustvu, da je na kraju imperator bio prinudjen da objavi rat Turskoj.
NIKOLAJ II I SRBIJA
Period od 1903-1917, za vreme vladavine kralja Petra I (unuka Karadjordja) je period punog uzajamnog razumevanja Srbije i Rusije. Nikolj II, ruski car, kao i njegov otac su otvoreno podrzavali Srbiju, dok je Nikola Pasic, srpski premijer ministar bio orijentisan na Rusiju. (Nasi novi politicari bi trebali blize da upoznaju istoriju srpsko ruskih odnosa). Za vreme srpsko austrijskog carinskog rata (1906-1911), za vreme Balkanskih ratova (1912-1914), Rusija je na svetskoj sceni predstavljala interese Srbije (mozda bi i danas trebali tako da radimo?! I da smo Rusiji dali pregovaracku ulogu po pitanju Kosova?). Naravno, uvek treba imati u vidu da je Rusija velika drzava, velika sila, koja ima svoje strateske prioritete i da su odnosi sa Srbijom bili dobri, jer je Srbija na Balkanu vodila politiku objektivno povoljnu za Rusiju.
POSLE OKTOBARSKE REVOLUCIJE 1917 GODINE SRBIJA PRIMA SKORO 100 000 EMIGRANATA IZ RUSIJE !!.
RUSKI BEOGRAD
Ne smemo zaboraviti da je Rusija usla nespremna u Prvi svetski rat, zbog Srbije, da je njena uloga bila kljucna u prebacivanju nasih vojnika iz Albanije na ostrvo Krf, kada je saveznicima Engleskoj i Francuskoj zapretila, da ukoliko ne posalju brodove i ne prevezu nasih 100 000 iscrpljenih, od povlacenja preko Albanije, vojnika, Rusija ce izaci iz rata.
Isto tako, posle revolucije u Rusiji, preko 100 000 ruskih emigranata je naslo svoje utociste u Srbiji, najveci deo njih u Beogradu. Bio je to “cvet” ruske inteligencije, medju njima general Petar Vrangel, koji se, sa roditeljima, nastanio u Sremskim Karlovcima (1922-1927), Mihail Rodzianka, predsednik drzavne Dume, celokupni Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve u rasejanju sa mitropolitom Antonijem, cuveni ruski arh Nikolaj Krasov i mnogi drugi ruski naucnici, umetnici, lekari, inzenjeri, oficiri, koji su taj svoj status zadrzali i u ‘novoj domovini’.
Ruski lekari su dobijali mesta lekara, naucnici mesta u laboratorijama, arhitekte su Beogradu i drugim mestima dale, i danas prepoznatljive, HILJADE gradjevine, u vreme dok su ruski emigranti u Parizu i u drugim zemljama, radili kao taksisti, kuriri, cistaci ulica.
Ruska emigracija je doprinela znacajnom razvoju srpske (jugoslovenske) nauke, kulture, umetnosti i razvijanju same drzave.
Pomenucemo Olgu Jancevecku, pevacicu ruskih romansi, Aleksandra Ignjatovskog, osnivaca hirurske klinike, Georgija Ostrogorskog poznatog vizantistu, Ninu Kirsanovu balerinu, pozorisnog rezisera Jurija Rakitina, slikara Stepana Kolesnikova, kazaciji hor. U Srbiji je sahranjeno 30 clanova drzavne Dume i njenog poslednjeg predsednika Mihaila Radzianka, generala Mihaila Alekseeva, vrhovnog komandanta Ruske armije, glavnog komandata ruske “bele” armije Petra Vrangela.
U Jugoslaviji su ziveli direktni potomci: Suvorova, Puskina, Ljermontova, Lava Tolstoja, rodjeni brat Mihaila Bulgakova, rodjaka Konstantina Stanislavskog – balerina Marija Olenina, libretista opera Rimski Korsakova – Vladimir Beljski, unuk poznatog slikara Ajvazovskog, i drugi.
U Rusiji se sve vise knjiga objavljuje o secanjima ruskih emigranata o vremenu prozivljenom u Srbiji.
Prema Rusima, Srbi imaju neki poseban odnos, kao i Rusi prema Srbima.
I to traje tako vec osam vekova.
Naravno zbog gospode i bogatih vojnici su napustili brod i ostavljeni na milost i nemillost…Drago mi je zbog te skolovane gospode koju spominjete a nigde nemate ni jedno jedino ime obicnog vojnika kao sto je moj deda STEPAN ARSENTIJEVIC GOLOVINSKI koji je dosavsi u srbiju bio sluga nasim domacim bogatasima ne videvsi nikad svoju porodicu u Rusiji a mi njegovi potomci ne znamo za svoje pretke koji su tamo ostali
@golovinski. Неразумем твоје кукање. И данднас је већина народа слуга.
Која два града су били центри руске емиграције у Краљевини Југославији између два светска рата ?