JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ – NA GLASANJU !
Jovan Jovanović Zmaj – kakva divna ličnost, tako obdarena, a mnogostruko, ponos srpske kulture!…
Velibor Mihić
Jedna (moja) bizarna „godišnjica“ u koju sam drsko umešan bez krivice… Događaj koji nije vredan spomena, ali ja ne mogu da ga zaboravim: i sad kiptim od besa!… od tuđe bahatosti!… uprkos godinama koje su prošle!… od uobražene nadobudnosti!… primitivizma, nekulture jednog… jednog… kako da ga nazovem… kog bi, recimo, smelo, a ironično, mogao „krstiti“ kao g. Lako Ćemo…
A zašto je „to“ (u)radio, ne znam, ne mogu da otkrijem motiv, razlog, odgovor…
Kad pomislim na srpskog pesnika Zmaja, automatski pomislim i na nenadmašnog stvaraoca za decu! Svakom je jasno da je to tako, ali… eto, našao se „čova“ da ga „stavi na probu“, da ga da „na glasanje“… a za protivkandidata mu je postavio Duška Radovića, takođe velikog pesnika za decu!…
… Dakle, učinio je, to, detinjasto, neprimereno, i onda i sad mi to „glasanje“ liči na ono dečje: ko će više, dalje, duže, „koju ćeš ruku“, i sl.
I otkud, on, tu, za tim ogromni stolom, u kom svojstvu, da Zmaja i Radovića „izlaže izbornoj trci“, ne znam… ili ne znam ili nisam pametan!…
Desilo se, „to“, pre nekoliko godina, u jednom gradu, u Srbiji, prisutne su bile mnoge umne glave pa, makar, svoju i ne računao među njih…
Svi smo, jedan po jedan, po njegovoj prozivci, morali glasati, nikom nije dao da se izvuče, hteo je tačan rezultat glasanja, nema uzdržanih, ili si za Zmaja ili si za Radovića – a pitanje: KO JE BOLJI PESNIK ZA DECU? (!)…
I?
Zmajev rukopis (autograf), pesma „Komendija za groš“… i prvi stih: „Gledali ste majmuna kome nema para…“
Kako su prošli izbori, posle kojih je ON bio veoma zadovoljan ishodom?
Zmaj je izgubio od Radovića – za jedan glas!!!
A zašto je likovala „materina maza“ – e, to, ne znam… Napravio je igračku, malo se poigrao njom, nas izmanipulisao… i to je to!… što bi rekli nepismeni…
Otišao sam, odatle, kao po… po… završite, vi… „Ko s đecom liježe, mokar ustaje!“ kaže Vuk…
oOOo