Kako se prave biljne kapi od lekovitog bilja

 

KAKO SE PRAVE TINKTURE

Neke tajne i znanja kako se prave biljne kapi od lekovitog bilja a da budu kvalitetne i delotvorne kao tinkture

 

Biljne kapi od lekovitog bilja ili tinkture se jednostavno i lako prave. Uzme se osušena biljka u vidu čaja i potopi u alkoholni rastvor ili rakiju, votku, pa se pusti da odstoji nedelju ili više dana u rastvoru, procedi i sipa u tamnu staklenu bocu.

Medjutim, tako prost metod pravljenja biljnih kapi ima i neke specifičnosti, jer na tržištu ima puno različitih biljnih kapi i proizvodjača a malo kvaliteta i dejstva. Krenimo stoga redom, šta sve treba znati o tinkturama i kako se prave biljne kapi od lekovitog bilja.

Prvo, postoje industrijske biljne kapi i ručno radjene. Postoje takodje i biljne kapi od svežeg i sušenog lekovitog bilja. Izmedju njih je velika razlika, rekli bi i suštinska.

U ovom kratkom članku ćemo se baviti samo biljnim kapima koje se prave od sušenog lekovitog bilja.

 

Kako se prave industrijske biljne kapi i kako deluju

Industrijske biljne kapi lekovitog bilja su alkoholno vodeni ekstrakti lekovitog bilja koji su standardizovani na neku materiju iz biljke, tako da u njoj postoji garantovana količina tražene aktivne materije. Prednost industrijskih biljnih kapi je u tome što ćete u njima sigurno dobiti količinu aktivne materije koja je specifična za neku biljku. Uzećemo na primer Kantarion, koji se standardizuje na učešće hipericina. Farmaceuti kada prave biljne kapi u labaratoriji ili u manufakturnoj proizvodnji, gledaju da u alkoholnom ekstraktu bude tražena količina hipericina, i dok to ne postignu, biljne kapi nisu gotove. To je prednost kada imate suvo bilje lošeg kvaliteta, jer onda dodavanjem dodatnog bilja ojačavate kvalitet biljnih kapi.

Ako vam je za pravljenje ručno radjenih biljnih kapi loš kvalitet čaja lekovite biljke, ne možete nikako dobiti dobre biljne tinkture, što je pak moguće kod industrijskih tinktura. Zato je farmacija standardizovala biljne tinkture, da bi se uvek dobio traženi kvalitet. To znači u praksi, da kada god kupite tinkturu Kantariona, uvek ćete u njoj dobiti zadatu količinu hipericina. To je prednost industrijskih biljnih kapi ali i najveća mana. Jer, ne čini hipericin suštinu jedne lekovite biljke, koja ima preko 200 aktivnih materija izbalansiranih u samoj biljci.

Uz sve to, industrijske biljne kapi su manjeg spektra lekovitosti od ručno radjenih kapi, daleko kraće traju, deluju drugačije na organizam, imaju jak i nekada i neprijatan ukus, boja im je tamnija i zagasita, koncentrovanije su i usmerene ka dejstvu jedne aktivne materije, sve to u odnosu na ručno radjene biljne kapi. Industrijske biljne kapi se naprave za par sati i u samom procesu stvaranja dodatno preradjuju biljku, za razliku od domaće proizvodnje. To je razlog zašto mi uvek pre preporučujemo ručno radjene kapi od industrijskih tinktura.

Kako se prave ručno radjene domaće biljne kapi

Domaće biljne kapi su blažeg ukusa, lepšeg mirisa, prozirnije boje, lekovitije su i čuvaju u sebi prirodan balans lekovitih materija biljke i imaju širi opseg dejstva. Domaće biljne kapi ako su kvalitetno napravljene i dobro isfiltrirane, ako se čuvaju na tamnom mestu u adekvatnoj staklenoj ambalaži, mogu da traju godinama, neće izgubiti svoja lekovita svojstva.

Šta treba znati i o čemu treba voditi računa kada se prave domaće biljne kapi, daćemo u nekoliko korisnih teza i iskustava nekoga ko se tim bavi. Osnovni saveti za izradu domaćih biljnih kapi su:

1. Najbitniji sastojak biljnih kapi koji odredjuje njihov kvalitet je kvalitet same droge – kvalitetno sušeno lekovito bilje. Ako je ono sveže ubrano, dobro osušeno i pravilno sačuvano, ako ima u sebi aktivne materije, ako je ubrano sa zdravog tla, bez parazita i bolesti na listovima, biće i dobra tinktura. Ako nemate dobro lekovito bilje ili ako je ono staro, od pre dve, tri godine, od kvalitetne tinkture nema ništa.

2. Drugi bitan ali ne tako presudan satojak je kvalitetan alkohol, odnosno sredstvo ekstrakcije: rakija, votka, razblažen alkohol. Koristi se alkoholni rastvor jačine 45 do 50% alkohola. Najbolji je žitni alkohol te jačine, ali se često koristi i votka. Alkohol mora biti za ljudsku upotrebu. Za neke biljke, od kojih se stabljika ili koren koristi za dobijanje biljnih kapi, koristi se jači alkohol, do 60%.

Koristi se i rakija, loza ili komovica, ali te tinkture imaju specifičan ukus, pogotovo ako se koristi šljivovica.

3. Treći bitan sastojak u receptu kako se prave biljne kapi od lekovitog bilja je vreme ekstrakcije. Ne potapa se u alkohol svaka biljka i ne ostavlja da isto vreme odstoji. Korenje, rizomi, stabljike i kora stoje u alkoholu duže od dve nedelje, nekada i po više od mesec dana. Na primer, koren koprive, cikorije, kora oraha, rizom idjirota. Biljke cvetnice koje imaju puno etarskog ulja u sebi – žalfija, majkina dušica, rtanjski čaj, nana, lavanda, matičnjak, ne drže se duže od 7 do 8 dana u tinkturi. Korovske lekovite biljke, kao kopriva, maslačak, neven, drže se 10-14 dana u alkoholnom rastvoru.

Svaka biljka ima svoje vreme ekstrakcije zbog njenog izgleda, sastava i lekovite materije koja treba da se izvuče. Nekada neke biljke držite duže u alkoholu, ako želite neku posebnost da izvučete iz nje. Na primer, mi za jedan preparat BioColon biljne kapi za nervozna creva, koristimo lavandu koju čak 20 dana držimo u tinkturi, jer želimo da iz nje izvučemo gorke materije koje u tom preparatu trebaju da deluju lekovito, a uobičajeno biljne kapi lavande se prave za 7 dana, jer njena najveća vrednost su eterična ulja. S druge strane za BioMind kapi za depresiju koristimo samo biljne kapi mediteranskog bilja koje smo kratko držali u rastvoru, jer u preparatu je glavno dejstvo bazirano na eteričnim uljima lekovitog bilja.

Iz tih razloga treba poznavati svaku lekovitu biljku ponaosob i znati šta iz nje želite da dobije. To je i razlog zašto se biljne kapi nikada ne prave od mešavine čaja, već se prave pojedinačne tinkture od svake biljke ponaosob, pa se posle biljne kapi medjusobno mešaju. Zato je, na primer, teško prebaciti jednu postojeću čajnu mešavinu u tinkturu, jer se biljke ponašaju drugačije u čaju gde je vruća voda rastvarač, nego u tinkturi gde je alkohol rastvarač. Voda ne rastvara neke materije u biljci koje pak ekstrahuje alkohol. To je na primer slučaj kod čaja za psorijazu, koji ne može da se jednostavno prevede u BioPsorijaza biljne kapi za psorijazu, jer u njemu ima biljaka koje u alkoholu kratko stoje i onih koje dugo stoje, dok u ključaloj vodi sve one stoje podjednako dugo, pa treba znati kako koja pojedinačna biljka deluje u kom rastvaraču i napraviti balans izmedju njih. Primer je Odoljen (Valerijana) koja u čajnim mešavinama uvek ide duplo više nego u istim tim mešavinama kao tinktura, jer je ekstrakcija lekovitih materija iz korena odoljena u čaju manja nego u alkoholu i biljnim kapima.

Zato su biljne kapi često jačeg i drugačijeg delovanja od čaja.

http://prirodanadar.rs/