Srpski svadbeni običaji

Koji su tradicionalni narodni srpski svadbeni običaji i šta se sve dešava na svadbama u Srbiji

.

Oduvek se u našoj zemlji itekako vodilo računa o običajima, a ponajviše čini se o svadbenim. U različitim krajevima naše zemlje prisutni su i različiti običaji, ali se ne razlikuju bitno. Nažalost ili na sreću, danas mali broj mladih ljudi poznaje svadbene običaje naše zemlje. A neki od njih su vrlo zanimljivi i imaju izuzetno lepu simboliku…

Pretpostavljam da su mnogi čuli za bukliju? Za one koji ne znaju šta je to, buklijom se u Srbiji naziva lepo okićena flaša u kojoj se nalazi domaća rakija ili vino, a koju nosi momak obično sa mladoženjine strane, obilazeći kuće svih onih koji su pozvani u svatove. Domaćin koji se poziva na venčanje, uzima bukliju, prekrsti se, otpije tri gutljaja iz nje i izgovara zdravicu budućim mladencima.

Najvažniji gosti na svakom venčanju u Srbiji nekada su bili kum i stari svat i njima je bila posvećivana posebna pažnja, kako mladenaca, tako i njihovih roditelja. Zato se njima uz bukliju nosila i jabuka, u koju je trebalo da i kum i stari svat utisnu dukat ili metalni novčić. Kako se u stara vremena poštovalo takozvano staro kumstvo, obično je kum na venčanju bio mlađi član porodice sa kojom je okuljena mladoženjina kuća. Što se, pak starog svata tiče, u Šumadiji je to uvek bio mladoženjin ujak. Ukoliko mladoženja nije imao rođenog ujaka, uzimao se najbliži brat njegove majke. U gotovo svim slučajevima, kum i stari svat nisu odbijali poziv, jer se to smatralo velikom čašću.

Pored kuma i starog svata, vrlo važan gosti na venčanju su bili i vojvoda i dever. Za vojvodu je u mnogim krajevima uziman mladoženjin zet, a za devera mladoženjin brat. Da ne bude zabune, nekada je u Srbiji itekako poštovana muška figura, pa ne čudi što su najvažnije zvanice na svakom venčanju bile upravo osobe sa mladoženjine strane.

Pripreme za venčanje su vršene i u mladinoj i u mladoženjinoj kući, s tim što je veselje nakon ceremonije venčanja uvek održavano u mladoženjinoj kući. U mladinoj su obavljane pripreme devojke, a kapija i kuća su bile kićene cvećem. Takođe, obično su mladine sestre brale ruzmarin, čije su grančice vezivale tračicama srpske trobojke i njime kitile svatove. Isto to se odvijalo i u mladoženjinoj kući, a svatovi su davali novac devojkama koje ih kite ruzmarinom. Danas, međutim ruzmarin više nije u modi. Često se susrećemo sa raznim novotarijama na savremenim venčanjima, pa čak i sa bedževima na kojima su šaljivi natpisi.

Na dan venčanja, svatovi iz mladoženjine kuće kreću u mladinu kuću, poštujući brojne običaje, a u zavisnosti od kraja do kraja. Negde je mladoženja morao da pogodi jabuku koja je stajala na krovu kuće, pucajući iz puške ukoliko želi da dobije mladu, a negde je bila postavljena prepreka mladoženji, koju je morao da savlada ako želi da dobije mladu. Bili su to lepi običaji, puni simbolike…

Danas se mnogo od njih izgubilo. Postalo je samo važno zakupiti što bolju salu, pozvati što više ljudi, staviti što pre fotografije sa venčanja na društvene mreže… A prava simbolika venčanja je nestala. To sjedinjenje dvoje ljudi, njihovo pristajanje da dele i dobro i loše kroz život, da se trude da održe brak i porodicu kao svetinju….gotovo da niko ne misli o tome više.

Izvor slike: fotografisanje.co.rs