Petlovi pojev

Toliko je lepa… ova kratka pesma… a tako dugo u vama odzvanja… kao da je, u malom, „Pesma nad pesmama“… srpska i balkanska „do koske“!…

PETLOVI POJEV

Pesma koju ćete – uporedo – čitati i slušati je jedna od onih koje, gotovo, neosetno „legnu na dušu“, pamtite ih, srcem i čudite se prefinjenom daru koji ju je osmislio… i u svet „pustio“…

I sve je lepša što je više puta čitate i slušate… raste joj „cena“ u vašem osećanju… A s tako malo „poetskih sredstava“… i reči… čudo!… Kad god je čujem, pomislim na jednu biser-pesmu Federika Garsije Lorke… samo, ona ju je dostojna!…

Uz prelepu pesmu “Petlovi pojev”, želimo vam prijatnu noć…

Petlovi, mori, pojev –

Morava dz’mni –

Puštaj me, zlato, moje,

da idem…

Al’ toj su, mori, petlovi,

petlovi l’žovi!…

Legaj mi, zlato moje,

kraj mene…