LETTER TO PRESIDENT PUTIN – Pismo predsedniku Putinu

Pismo predsedniku Putinu srpskog profesora geopolitike iz Meksika oko Ukrajine – prevod sa engleskog

 

Neki od mojih najboljih studenata i prijatelja su me zamolili da im napišem šta bih savetovao predsedniku Putinu kada bi imao priliku da mu na ruke predam jedno pismo.

Evo šta mi dolazi na pamet…

 

Poštovani Predsedniče Putine,

Znam da nemate ni kronon vremena da ovo čitate u ovom dobu iskušenja.

Ipak, …

Pre svega, oprostite što ovo pišem-Sloven Slovenu-na engleskom, ali to je još jedan znak da ste neophodni da uzdignete ruski na zaslužen vrh na kojem se trenutno gordi jezik današnjih svetskih otimača.

A sada, moj prvi savet: Slušajte Sokrata! Rekao je: Najkraći i najusmereniji put do stvarnog uticaja je da čovek bude ono za šta želi da ga drugi smatraju. Većina ljudi na svetu (čak i vaši ”partneri”!) vas vidi kao najuticajnijeg svetskog vođu. Dakle, VODITE i PROMENITE svet!

Nema života bez dužnosti! Što nam je viši položaj, veća je i dužnost. Najveći blagoslov je kada se poseduje i mogućnost izbora kada i kako da se ta dužnost ispuni. Vi posedujete oba!

Ispunjavanjem dužnosti se dokazuje plemenitost ličnosti—zapostavljanjem, beda!

Uprkos samouništavačkim učenjima Zapada, ne živimo samo za sebe već i za rod i državu.

I da sprovodimo pravdu—a to je da se svakome odmeri onako kako zaslužuje. I ne samo onima koji nam donose dobro već i onima koji nam povredu nanose, i koji je nanose onima i onome za šta živimo! Tako stičemo ČOJSTVO—što je, kao što reče Platon, nešto najlepše, čemu bi se ceo svet, da oči smrtnika mogu da ga vide, s ljubavlju posvetio!

Kant je učio da je čovek najuzvišenije stvorenje na svetu, ali samo kada nije nasilnik i prostak već biće voljno i sposobno da stvori, sledi i sprovodi zakon i poredak—dela koja ga uzdižu ka stupnju anđela.

Veličina duše, bez koje nema nikakve druge veličine, je, kao što rekoše stoici, ”vrlina koja se bori za pravdu i poštenje.”

Nepravda se nanosi i nečinjenjem—kada vidimo da nam rodu nepravdu nanose i ništa ne činimo bivamo opoganjeni krivicom zbog koje ćemo jednog dana biti kažnjeni!

Dva su načina nanošenja povrede: silom i prevarom. Ipak, silom se nekada počini i plemenito, spasonosno delo, dok je pokvarenost iz potaje uvek odvratna i mora biti kažnjena jer uvek donosi zlo.

Stoga, i pravedno je i pošteno odmah zauzeti i držati Ukrajinu—da se zaustavi i predupredi vređanje rodstvenika, da se silom zavede poredak, i da se izbegne potajna prepredenost, koja bespovratno okalja i izruga.

Nedelanje bi samo buduću smrt i uništenje izazvalo, kada samoodbrana bude podrazumevala rat na ukrajinskoj, ruskoj zemlji protiv uvek nadolazećeg neprijatelja!

Zar nećete biti ruski Kenedi koji neće dozvoliti da se Ukrajina pretvori u američku Kubu?!

Upravo zato što ste zabrinuti za Ukrajince—koji su u većini Rusi—ne zaboravite da vođa čini smrtni greh kada, makar i za trenutak, stvori kod svojih sunarodnika utisak da neprijatelje pretpostavlja njima!

Pamtite: Oni koji nisu ispoštovali Sveti Mir tokom Olimpijade će prekršiti i opoganiti svaki dogovor među narodima! Ne uvideti to, i ne suprotstaviti se takvom bogohuljenju je još veći greh.

Oni se nisu čak ni pretvarali da poseduju duševnu plemenitost i milosrđe— predstavljeno im je sve što je najuzvišenije u Rusiji ali ih je njihova koprofilijalna sudbina navela da svetu obznane svaki skatološki potez iz toaleta u Sočiju. To su ljudi koji nisu prezali ni od iskorišćavanja privremene nevolje paraolimpičara zaglavljenog tokom nužde ne bi li u svojim ustima osetili sladak ukus mržnje svega ruskog.

Lično se sećam javnih izliva zadovoljstva najviših zapadnih aparatčika dok su, blaženi, zasipali neopisivo prostačkim bljuvotinama bedne ukrajinske i ruske predstavnike u međunarodnim organizacijama tokom jeljcinovskog Vavilonskog ropstva.

Čak i na skupovima po samoproglašenim ”progresivnim” vašingtonskim institutima nije bilo retko čuti zapadnjačku glasnu mudrost da se ”zna da dolaze Sloveni po smradu koji im prethodi.”

Nije dan prošao a da nisam bio potsećan da reč za roba u engleskom dolazi od reči Sloven!

Ljudi takvog umnog ustrojenja ne mogu više da prihvate ni očiglednu istinu da je zaista bilo moguće da je jedan od njih bio zao. Gospođa Hitleri Klinton nam je upravo saopštila da ste vi ponovno otelotvorenje najvećeg zla dvadesetog veka. Uskoro, kao što je to urađeno sa bivšom Jugoslavijom, preobratiće istoriju kako bi mogli da opravdaju svoje ukrajinske nacističke prijatelje kada napadnu Istinskog Đavola u Kremlju, baš kao što je to bio uradio i Hitler. Pazite: Hrvatska nije združena u EU i NATO slučajnošću. Svaka ptica…

Samo su dva pravila koja Zapad sledi:

1. Šta god da oni rade, dok ga rade, je dobro.

2. Šta god da označe da je protiv njihove trenutne koristi je zlo.

Oni su u sebe tako dubinski ugradili licemerstvo da im je nemoguće da primete njegovo postojanje u njihovim bićima.

Čak i nagoveštaj buđenja savesti u svome biću moraju da potisnu, a onoga ko ju je probudio moraju ukloniti. Ružni iskreno mrze ogledala!

Čini mi se da je Ciceron sve ovo najbolje opisao: Mrze vas ”onom nezajažljivom mržnjom kojom” ”zla, voljom za moć vođena, i sposobna” stvorenja mrze ”protivnika koji je uzvišeniji od njih svojim sposobnostima, omiljenošću i ličnošću.”

Ciceron neka vas potseti i na to da pravo prijateljstvo može da postoji samo među dobrim ljudima, a da će najveća privlačnost—a time i najiskrenije prijateljstvo—biti dobra dobru.

Oni su tako puni sopstvene uzvišenosti da su nesposobni da razumeju uzajamno popuštanje i saradnju—u njihovoj dogmatskoj ideologiji oba su samo priznanje i prihvatanje pokornosti i niže vrednost.

Ne udeljujte svoju velikodušnost svojim neprijateljima očekujući njihovu naklonost, već je koristite da ih podelite—vaši saveznici će ostati sa vama jer nam je danas neprijatelj zajednički.

Nekada je neophodno da se ne odstupi da bi se zakoračilo ka pobedi!

Iako oni na američkom kontinentu propagiraju iluziju modernog Rima, znamo da je Moskva njegova naslednica—Treći Rim.

Stoga, ogrnite se plaštom vojskovođe—paludamentijumom—i povedite nas, sve do trenutka kada i vi, kao što to jednostavno objavi konzul Ciceron, budete mogli da kažete: Življahu!, da bismo svi mi konačno mogli da živimo u miru i bezbednosti, samo sa ružnim sećanjima na današnje Katiline.

Izgleda da je Milton, u svom Izgubljenom raju, najbolje opisao današnje ”lidere” Zapada:

”Ne spoznajuć’ sebe same, a Boga još manje,

uzaludno, neprestano, o [demokratiji] reč drže;

vrlinama u samima sebi traže poznanje;

Bogu ništa, a sebi svu slavu pripišu najbrže.”

A budete li neodlučni makar na trenutak, setite se zdravog razuma Doktora Semjuela Džonsona: ”Napad je odgovor. Nikad ne smatram da sam jako udario ako mi se ruka ne odbije.”

Kao moju pretposlednju poruku, potsećam vas na Priče iz Mileta lorda Litona, i na reči Sizifove kada mu je upućen prekor: ”Sada znam da si mi prijatelj; Niko sem pravog druga ne bira tako neprijatne reči.”

Na koncu, znajte da je sav ”razum” Zapada podivljao protiv vas, ali da ljudski rod smireno veruje u vas!

Kao što je Fjodor Tjutčev napisao o zemlji koju vodite:

”Umom Rusiju spoznat’ ćeš manje,

Merom običnom se nikad ne meruje,

Njeno je osobeno, posebno stanje,

U Rusiju može samo da se veruje.”

Iskreno,

dr. Višeslav Simić

profesor geopolitike, strategije i političke analitike

Teknolohiko de Monterej

Meksiko

9. mart 2014