Srpski parlamentarizam – istorija srpskog parlamenta

Istorija srpskog parlamenta i parlamentarizma kroz istorijske angdote. Kako je počeo srpski parlamentarizam

 

 

DA LI STE ZNALI O SRBSKOM PARLAMENTARIZMU

+++

Ustavom iz 1869 godine na skupštini u Kragujevcu započeo je prvi parlamentarizam, jer su narodne skupštine sve do tog Ustava, imale saborni karakter.

Prva odrednica za pravo glasa za svakog Srbina  …”koji je punoletan i plaća danak”, a bilo je i određeno da …” za poslanike narodne ne mogu biti birani činovnici i oni koji u činovnički red spadaju, kao pensioneri, ili oni koji primaju izdržavanje iz državne kase ”… a ni vojnici… “ bilo kog čina”.

+++

Najkraći poslanički mandat: “Pavle Grković, grka mu sudba, ubijen tri sata pošto je za poslanika izabrat”.

+++

Prva opstrukcija parlamenta: pošto su dugo raspravljali da li da raspravljaju, pa glasali da li da glasaju, parlamentarci napustili salu uzvikujući – “Živeo Knjaz što nas je raspustio!”

+++

Dušanov zakonik usvojen je aklamacijom 21. maja 1349 g. na Skupštini Dušanove carevine.

Dopunu Zakona – Dušan Silni  izveo je preuzimanjem pojedinih odredaba iz vizantijskog zakonodavstva.

+++

Odlukom Berlinskog kongresa 1878. godine Kneževina Srbija dobija nezavisnost. Tim povodom knez Milan Obrenović obznanio je narodu rezultat borbe vođene za vreme drugog rata sa Turcima.

Osmansko Carstvo, posle Hercegovačkog ustanka 1875. i rata vođenog protiv Srbije , Crne Gore i Rusije 1876-1878. potpisala je Sanstefanski ugovor 1878., dopunjen iste godine na Berlinskom kongresu. Osmanska Carevina je priznala nezavisnost i teritorijalna proširenja Srbije, Crne Gore i Rumunije, kao i osnivanje Bugarske i Istočne Rumelije.

Morala je pristati i na austrougarsku okupaciju Bosne i Hercegovine, koju je do tada držala pod svojom okupacijom. Ta “nova“ okupacija trajala je četrdeset godina sve do pobede srbske i savezničke vojske u Prvom svetskom ratu 1918. godine.

Iako je kneževom Proklamacijom Srbija zvanično proglašena nezavisnom 10. avgusta 1878, Skupština je odlučila da se Dan nezavisnosti obeležava 20. juna, onoga dana kad je Srbija ušla u srbsko-turske ratove .

+++

Na “Dušanovom zakoniku”, mnogi su doktorirali ali niko nije spominjao da to nije Krivični zakonik, jer pravnički gledano, mnogo više ima Ustavnih elemenata. TO JE USTAV SRBSKOG CARA DUŠANA !!!

Dokazana tvrdnja – direktno je stavljanje prsta u oko svim zastupnicima nordijsko-germanske škole, jer kako priznati da su prvi Ustav na svetu – napisali Srbi ???

+++

Skupština izabrana 3. avgusta leta Gospodnjeg 1875 donela je Zakon o opštinskoj samoupravi, za koji su se zalagali sledbenici Svetozara Markovića.

Srbi nisu bili zainteresovani za samoupravu.

U Beogradu je od 4.000 birača glasalo jedva 200, a u Ćupriji, gde se u Opštinski odbor biralo 15 odbornika, na izbore je izašlo – 14 glasača.

+++

Kako je nastalo :”Dva Srbina – tri partije!”

Zvanično višestranačje u Srbiji započinje leta Gospodnjeg 1881 kada se u januaru formira “Napredna stranka”, u septembru “Liberali” Jovana Ristića, a “Narodna radikalna stranka” – godinu dana kasnije, na Ilijinim vodama , kraj Kragujevca.

U prvom broju radikalske “Samouprave” – štampan je program “Narodne radikalne stranke”. Potpisali su ga poslanici – radikali. Dva dana kasnije, Naprednjačka stranka objavljuje svoj program, a Pašić (u strahu da naprednjačku vladu ponovo ne zamene Ristićevi liberali ) zahteva od svojih poslanika da odmah potpišu – i naprednjački program. U istoriji svetskog parlamentarizma, svašta je zabeleženo, ali se ne pamti – da isti poslanici potpisuju dva politička programa i pristupaju dvema strankama.

+++

Sejmeni su bili turska konjica koja je krstarila kroz narod,  globeći sirotinju, i čineći grdne zulume.

Ali i Srbi su imali “svoje sejmene”.

“Čuvari za javnu bezbednost” osnovani su 22. jula leta Gospodnjeg 1882 prema posebnom zakonu. Čuvari javne bezbednosti bili su leteća konjička žandarmerija, koja je krstarila po celoj zemlji. Naprednjačka vlada (koja ih je i osnovala), tvrdila je kako su ti konjički žandari potrebni radi reda i bezbednosti a naročito radi “ćeranja hajduka“.

Pera Todorović, jedan od osnivača Radikalne stranke, odmah im je nadenuo ime – “sejmeni”.

+++

Sve dok nije srušena 1901 g. u Beogradsku kafanu “Dardaneli”, odsedali su: Đura Jakšić, Milovan Glišić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav Ilić, Radoje Domanović, Simo Matavulj, Stevan Mokranjac, …

Na starom mestu kafane “Kod prestolonaslednika” podignut je hotel “Grand” gde su se okupljali članovi Naprednjačke stranke.

Stevan Sremac, vatreni pristalica Liberalne stranke koja je imala najizrazitiji nacionalni program, nije voleo Naprednjake (konzervativnu, dvorsku stranku vlasti) a Radikale je prezirao.

Svraćajući u jednu kafanu – cigani počeše pesmu: ”Mili Bože, šta se ono beli na Avali, na visokoj jeli ?” prijatelji mu savetovaše da napusti kafanu jer su znali nastavak pesme. Sremcu se pesma svidela a kada je čuo nastavak: ”Mili Bože na svemu ti hvala, u Srbiji nesta liberala..” pobesneo je i odmah je smislio odgovor: ”Zapali “Grand” hotel, pa si zapalio sve Srbske naprednjake !”

+++

Parlamentarizmu je nužna glupost; bez gluposti nema parlamentarizma ….. ima pitanja za koja treba broj, i ima pitanja za koja treba pamet. Pamet često može da zameni broj, ali broj ne može nikada da zameni pamet.

+++

Ako bi se “Zakon blagovjernago cara Stefana“ (car Dušan – u originalu “… car Srbljem i Grkom”) u potpunosti primenio u današnjim uslovima onda bi: zajedno sa kriminalcima bili hapšeni i predsednici kućnog saveta zgrade u kojoj kriminalac stanuje, predsednik mesne zajednise u kojoj se zgrada nalazi i predsednik opštine kojoj ta masna zajednica pripada, a oštećeni građani bi svu štetu koju su im kriminalci naneli naplaćivali sa ličnog žiro računa komandira najbliže stanice milicije.

+++

NASTAVIĆE SE ….

Sočinjenije: Hadži Milan Arsenović