.

Starac Porfirije i hipici i glasna muzika – krugovi blagodeti

Grčki molitvenik starac Porfirije i njegovi doživljaji sa ljudima i samim životom u kojem se Bog projavljuje na čudne načine. Dve priče o starcu iz knjige koja je skupila priče i svedočanja o životu blaženog starca.

 

Poseta hipika

 

Pričao mi je Starac Porfirije:

Posetio me je jednom prilikom neki hipik. Bio je obučen u nekakvo raznobojno, čudnovato odelo; nosio je kojekakve amajlije i nakit; zatražio je, dakle, da me vidi. Monahinje se uznemiriše, te dođoše da me pitaju šta da čine; ja rekoh da ga puste da uđe. Čim je seo preda me, videh njegovu dušu. Bio je dobre duše, ali ranjene – zato je bio buntovan.

Govorio sam mu s ljubavlju, i to ga veoma ganu.

„Starče“, veli mi on, „niko mi dosad nije tako govorio“.

Ja ga oslovih po imenu, a on se veoma začudi kako sam to mogao znati.

„Znaš“, rekoh, „Bog mi je otkrio tvoje ime. No, otkrio mi je i to da si putovao u Indiju, da si tamo upoznao gurue i da si ih sledio.“

On se još više začudi. Rekoh mu i druge stvari o njemu, i on otide veoma zadovoljan.

Sledeće nedelje, evo ga opet on sa grupom hipika. Uđoše svi zajedno u moju keliju i posedaše oko mene. Sa njima je bila i jedna devojka. Sažalih se na njih. Bili su dobre duše, ali ranjene. Nisam im govorio o Hristu jer sam video da nisu bili spremni da slušaju. O stvarima koje ih zanimaju, govorio sam im njihovim jezikom. Kad smo završili razgovor i kad su ustali da pođu, rekoše mi: „Starče, učini nam po volji: dopusti da ti celivamo noge“.

Ja se postideh; no, šta da radim, dopustih im. Nakon svega, pokloniše mi jedno ćebe. Posle nekog vremena, ona hipi devojka koja je bila sa njima, dođe mi sama u posetu. Zvala se Marija. Uočio sam da je u duhovnom smislu Marija ispred svojih prijatelja, pa sam joj po prvi put govorio o Hristu. Prihvatila je moje reči. Dolazila je više puta; pošla je dobrim putem.

Svojim prijateljima je rekla: „Bre, nevaljalci, nisam ni sanjala da ću, družeći se sa hipicima, upoznati Hrista“.

 

 

Starac Porfirije i glasna muzika – krugovi blagodati

Sledeća Starčeva priča predstavlja odgovor na pitanje koje smo mu postavili, a koje zaokuplja većinu hrišćana našeg vremena: kako možemo sresti Boga mi koji živimo u svetu, usred nemira i shizofrenije savremenog načina života?

Starac nam je, dakle, ispričao sledeću priču koju mi ovde iznosimo samo ukratko:

Prvih dana kad je postavljen za paroha u hramu Svetog Gerasima u Atinskoj poliklinici, pokraj trga Omonije, imao je veliki problem u vreme svete Liturgije: upravo preko puta bila je prodavnica gramofona i gramofonskih ploča. Da bi privukao kupce, vlasnik prodavnice je puštao muziku sa ploča. No, puštao ju je toliko glasno da starac Porfirije to nije mogao da podnese. Čak je pomišljao i na to da se povuče sa tog mesta, koje je inače toliko želeo.

Ni u ovom slučaju, kao ni tokom čitavog svog života, starac Porfirije nije sledio svoju volju, nego je smireno i sa mnogo molitve tražio od Boga da mu pokaže šta je Njegova volja u ovoj stvari.

I tako, posle tri dana posta i molitve, u jednom uglu crkve on nađe neku ostavljenu svesku koja je pripadala sinu jednog od članova Crkvenog odbora, a koji je bio student. Bila je to sveska sa beleškama iz fizike, koja je – Gospode, divimo se Tvojim delima – starcu Porfiriju ponudila rešenje njegovog problema.

Naime, listajući svesku, naišao je na neke beleške u vezi sa zvučnim talasima. Izučavajući ih, Starac se doseti sledeće: kad u neko jezero baciš kamičak, voda se nabira i obrazuju se krugovi. No, ako na drugo mesto u jezeru baciš malo veći kamen, stvoriće se novi, veći krugovi, koji će poništiti one prve.

To je bio odgovor koji je starac Porfirije očekivao od Boga. Sledećeg dana trudio se da sve svoje duhovne i duševne snage usredsredi na molitve i činove svete Liturgije. I tako su krugovi koje je – po uzoru na talase na površini jezera – sam obrazovao u svom umu i u svom srcu, neutralisali one krugove koje su obrazovali gramofoni i ploče, te ga oni više nisu uznemiravali niti su mu odvlačili pažnju od svete Liturgije.