Živa dobrota – poštujte svoju dobrotu i svoju pravu prirodu

Ako osećate da u vama ipak živi dobrota, bez obzira na svu pometenost i nepravdu u ovome svetu, istrajte u tome da budete dobri i budite samouvereni zbog toga što znate da u vama živi dobrota.

 

Prvi deo ovog teksta nosi naslov: Prestanite toliko da razmišljate! – Stalno razmišljanje, da ili ne?

Drugi deo ovog teksta nosi naslov: Prestanite toliko da razmišljate! – Korist od razmišljanja

 

Poštujte svoju dobrotu i svoju pravu prirodu!

Da, ponoviću. Poštujte svoju dobrotu i svoju pravu prirodu iz koje ona izvire. Nikada to nije bio lak zadatak, a danas to mnogima deluje kao nemoguća misija ako ste namerili da opstanete i nešto postignete u ovom vremenu i svetu u kome živimo. Ipak, pokušajte. Nemojte svoje vrline da doživljavate kao svoje mane, jer nam ovo vreme nameće mnogo pseudovrednosti i ljude koji ih plasiraju, a koji su u stvari karikature ne samo ovog, već bilo kog vremena, podneblja i društva. Ostanite dobri, pošteni, vredni, vedri, sa verom u bolje sutra, sa verom u bolje danas, koliko god vam ovo delovalo kao utopija i „prazna priča“.

Pomozite slabijima od sebe ako se nađete u takvoj poziciji, osećaćete se zaista dobro, jer će vaša unutrašnja snaga da raste. Ne saplićite druge da biste ostvarili svoj cilj. Vi niste takvi. Ne osvrćite se na one koji lažu, koji spletkare, obmanjuju, loše glumataju, poltronišu preko svake mere. Oni misle i veruju da nemaju druga sredsta kako bi postigli neki svoj cilj. Nisu oni u prednosti u odnosu na vas. Nikada to neće biti. Pustite ih s mirom. Poštujte svoju dobrotu. I zato nemojte da se priklanjate takvim ljudima i da pokušavate da igrate njihove igre ako osećate da niste takvi. Ako osećate da u vama ipak živi dobrota, da u vama žive prave vrednosti, bez obzira na svu pometenost i nepravdu u ovome svetu, istrajte u tome da budete dobri i budite samouvereni zbog toga što znate da u vama živi dobrta i što ste puni vrlina, bez obzira koliko podsmeha i podmetanja doživljavali od „namazanih“, „isfoliranih“ i koristoljubivih ljudi oko sebe. Pustite ih s mirom. Ne zaboravite: u vama živi dobrota i snaga koja proizilazi iz nje. Vi znate da istinska dobrota duše nikome nije naškodila, samo je decenijama i vekovima mnogima pomagala. Zbog svega toga što sada znate (a možda ste znali i ranije, ali se niste usuđivali da na to tako gledate), stvarajte čvste i zdrave veze sa ljudima sličnima sebi, sa dobrim ljudima, sa onima koje prepoznajete da imaju dobar karakter i osobine vredne poštovanja, sa onima koji iskreno žive dobrotu svakoga dana kao što to i vi činite. Tako ćete olakšati sebi, i ako već morate da razmišljate, sadržaj vaših misli će biti daleko kvalitetniji i za vas zdraviji. Tako ćete moći da stvarate i umnožavate i svoju sreću, bar kada su međuljudski odnosi u pitanju. A priznaćete, to nije malo za jedan ljudski život.

Svi mi želimo da se osetimo živima

Zbog opšteg stanja prilične duhovne, emocionalne i mentalne hipnotisanosti, koja je više nego očigledna, a često i zbog osećaja da smo kao pod dejstvom anestezije, jer nas malo toga u suštini može dotaći, ljudi se često zatvaraju u svoje svetove bez želje za istinskim kontaktom. Mnogi prihvataju svoju otupelost kao neophodnost da se preživi. Ne čudim se. Priznajem, i meni se to dešavalo. Na šta hoću da vam skrenem pažnju? Setite se samo koliko puta ste mirno odgledali vesti na televiziji sa svim strahotama koje su prikazane: cunamiji, ratovi, nesreće, tragedije, bezbroj lažnih obećanja poznatih političkih lica itd. Da li ste se uznemirili? Ne bih rekla. Već ste odavno imuni na sve to. Možda ste čak u to vreme i večerali. Ne znam koliko vam je večera prijala. I pored svega toga, većina i dalje guta sve to što se servira i potpuno nesvena svoje pasivne uloge razmišlja o svemu tome, čak se trudite da imate određena mišljenja, jer time pokazujete da imate stav o svemu. Čestitam! Samo ne znam koliko vam to sreće donosi. I gde se u toj priči nalazi dobrota? Da li dobrote negde uopšte ima? Kakav je to život u kome nema dobrote? Ili je ima toliko malo da postaje neprimetna.

Možda više nego ikada možemo da razumemo jednu misao.

Džozef Kembl je jednom prilikom rekao: „Ne verujem da ljudi tragaju za smislom života, već koliko tragaju za iskustvom da se osete živima“.

Kada ste se vi poslednji put osetili zaista živima?! Kada ste poslednji put učini nešto istinski dobro zbog čega ste osetili da u vama živi i caruje veličanstvena dobrota?

Ako je sve tako naizgled besmisleno i apsurdno, sa čim to onda mi treba da se uhvatimo u koštac?

Besmisao i apsurd zaista postoji u mnogim aspektima života. Ne možemo da pobegnemo od činjenica i relevantne statistike. Sa čim onda treba da se uhvatimo u koštac ako je toliko besmisla i apsurda?

Sa pravim vrednostima koje dobar deo populacije ovde, kod nas, smatra potpuno neadekvatnim za vreme i prilike u kojima živimo. Da, razumem. Niko nije slep i svi mi vidimo šta „prolazi“ i ko „prolazi“ na lestvici zvanoj uspeh. A to svakako najčešće nije vezano za dobrotu kao ljudsku vrlinu. Ipak, ako se priklonite takvom sistemu nevrednosti, tačnije, odsustva pravih vrednosti i takvim pravilima igre, postajete deo onih koje možda u dubini duše nikako ne prihvatate i želeli biste da ne postoje. Kao što čovek može da oboli usred neadekvatnog načina života, tako i društvo može da oboli. Da li to zanči da oni malobrojni zdravi pojedinci tog i takvog društva treba isto da obole kako bi mogli da funkcionišu u društvu bolesnih, nezdravih? Ovo je naravno metafora. Odgovor svi znate. Dobro zdravlje se uvek smatralo najvećom čovekovom srećom. Ako ima snage u vama, poštujte svoju dobrotu! Pomozite bolesnima da ozdrave. Pomozite sebi da ostanete zdravi i dobri. I tako ćete posredno i neposredno pomoći bolesnima, nezdravima da uvide koliko su nezdravi. Možda će i sami poželeti da ozdrave. Nema svrhe da toliko razmišljate i da pokušate da doskočite besmislu, apsurdu i gubitku svih pravih ljudskih vrednosti. Što se više upinjete i opirete tome, to će ono protiv čega se borite sve više rasti i jačati. I tu nema kraja. Ne morate da pokušate da nađete smisao ako ste okruženi morem besmislica i besmisla. Samo ostanite zdravi u svakom smislu te reči. I poštujte svoju dobrotu kao veliku vrednost koju imate i sa kojom živite. Ostanite zdravi u umu, u razumu, ostanite zdravi u krepkom i vedrom duhu, ostanite zdravi u duši i budite verni njenoj dobroti, ostanite zdravi u telu i u svemu što činite. I delujte u skladu sa svojim sveukupnim zdravljem i svojom istinskom dobrotom, i time ćete učiniti najviše što možete. I za sebe i za druge. I za celo posrnulo i nezdravo društvo. Svojom dobrotom, snagom i zdravljem budite svetionici u tami. Možda ovo zvuči suviše pompezno i patetično, ali neophodno je i to reći, bez želje da zvučim pompezno i patetično.

I ne zaboravite, put do sreće uvek počinje u nama, i gde god da nas odvede, tu se i završava.

I ne zaboravite, svako ko je u duši istinski dobar, čak i kada zaluta, on zna da se vrati sebi, on uvek ostaje dobar. I to je ogromna snaga koja čuda može učiniti u svojoj doslednosti. Ako radite stvari koje nisu u skladu sa vašom pravom prirodom, sa vašom dobrotom, vi ste ti koji najviše trpite. Želite li to za sebe?

Ili ćete ipak odabrati da razumete suštinu sledećih poruka:

„Dobrota je daljnovida i vidi najdalje uzroke.“ Sv. vladika Nikolaj Velimirović

„Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih.“  Dušan Radović

Srećno dragi i dobri ljudi!

 

Prvi deo ovog teksta nosi naslov: Prestanite toliko da razmišljate! – Stalno razmišljanje, da ili ne?

Drugi deo ovog teksta nosi naslov: Prestanite toliko da razmišljate! – Korist od razmišljanja

Mr Aleksandra Kosmajac