Da li je anarhizam nasilje? Haos i nered? Borba za slobodu?
Anarhija i anarhizam je nasilje i terorizam koji izaziva haos i nered po ulicama po pisanju medija, ali anarhisti imaju drugo mišljenje. Veruju da su borci za slobodu, za društvenu utopiju u kojoj je sve dozvoljeno.
Poznati anarhistički pamflet pun zamena teza o anrhiji i anarhistima, o društvenoj kontroli i vlasti. Dajemo ga kao primer kako anarhisti usvajaju ideje anarhizma na vrlo naivnim premisama i iskrivljenim tezama. Utopističke ideje i svodjenje sveta na nasilje u ovom tekstu, mogu naivne ljude zavesti, pa zato pišemo ovaj uvod. Jer, crkva nikoga ne prisiljava da veruje, niti ga prisiljava da se plaši, strah Božji dolazi od unutrašnjeg poznanja Njegovog prisustva, kao što ni država nije nasilje, već dogovor gradjana sa institucijama da im one obeuzbede kolektivnu bezbednost.
Verovanje da je moguće napraviti slobodno društvo u kome će svako slobodno raditi šta hoće, je naivno i samo vodi u kameno doba i rat svih protiv svih, jer ne postoje društveni sigurnosni mehanizmi koji će slabije štititi od jačih i pohlepnijih.
Takodje, u ovom eseju je sporno veličanje ubistva kao opravdanog čina za rušenje despotija. Ubistvo je uvek nemoralan čin, kao što je i ovaj tekst nemoralan u celosti, jer sve pokušava da relativizuje, svodeći ceo život na hipi pogled na svet.
.
Da li je anarhizam nasilje?
Čuli ste kako anarhisti i anarhistkinje bacaju bombe, veruju u nasilje i da anarhija znači haos i nered.
Takvo mišljenje nije iznenađujuće. Mediji, elita i svako unutar vlasti vam time puni glavu. No, većina njih zna kako to nije tako, ali imaju razloga ne reći vam istinu. Vreme je da čujete tu istinu.
Želim vam ovo reći pošteno i otvoreno i možete mi verovati, jer ja sam jedan od tih anarhista koje nazivaju ljudima nasilja i destrukcije. Samo želim da znate, nemam šta skrivati.
„Dakle, znači li anarhizam uistinu nered i nasilje?“ pitate me.
Ne dragi moji prijatelji, kapitalizam i vlast su ti koji podržavaju nered i nasilje. Anarhizam je potpuna suprotnost – on označava red bez vlasti i mir bez nasilja.
„No, kako je to moguće?“ pitate me.
To je baš ono o čemu ću ovde govoriti. No, prvo neko želi saznati jesu li anarhisti i anarhistkinje ikada bacali bombe ili koristili nasilje.
Da, jesu, ponekad su se okretali nasilju i bacanju bombi.
„Eto, što sam vam rekao“, kažete mi.
No, ne žurimo sa zaključcima. Ukoliko je neko iz anarhističkog pokreta koristio nasilje, govori li to odmah kako anarhizam znači nasilje?
Zapitajte se to pitanje još jednom i pokušajte biti iskreni kod davanja odgovora.
Ukoliko neki državljanin obuče uniformu, vrlo je verojatno kako će morati koristiti nasilje i bacati bombe. Znači li to kako je državljanstvo jednako nasilje i bacanje bombi?
Ova usporedba će sigurno nekoga razljutiti. No, to jednostavno znači, reći ćete mi, kako u određenim okolnostima ljudi moraju posegnuti za nasiljem. Ti ljudi mogu biti demokratskih, monarhističkih, socijalističkih, boljševičkih ili anarhističkih uverenja.
Postaće vam jasno kako se to odnosi na sve ljude iz svih vremena.
Brut je ubio Cezara jer se bojao kako će njegov prijatelj izdati republiku i postati kralj. Nije stvar u tome da je Brut „volio Cezara manje, a Rim više“. Brut nije bio anarhist. On je bio lojalan republikanac.
William Tell, kako kaže narodna priča, je ubio vladara kako bi oslobodio svoju zemlju od tlačitelja. Tell nikada nije čuo za anarhizam.
Spomenuo sam ova dva primera kako bih pokazao činjenice koje govore o kraju tiranina koji su ubijeni od strane gnevnih ljubitelja slobode. Ti ljudi su se bunili protiv tiranije. Uglavnom su bili patrioti, demokrate ili republikanci, a tek ponekad socijalisti ili anarhisti. Njihova dela su bila individualni čin pobune protiv zločina i nepravde. To nije imalo nikakve veze s anarhizmom.
Svojevremeno je u staroj Grčkoj ubistvo despota bilo veliko delo. Moderni zakoni osuđuju takva dela, no ljudski osećaji su izgleda ostali potpuno isti po tom pitanju. Svet i njegova svest se ne bune protiv ubistva diktatora. Čak i ako ne postoji javno odobravanje tih dela, ljudi ih odobravaju i skriveno uživaju u njima. Nisu li u Americi tokom prvog svetskog rata postojale na hiljade mladića spremnih ubiti nemačkog cara, kojeg su smatrali odgovornim za početak tog rata? Nije li francuski sud nedavno oslobodio čoveka koji je ubio Petluru kako bi osvetio na hiljade muškaraca, žena i dece koji su ubijeni u Petlurinim progonima Jevreja južne Rusije?
U svakoj zemlji, u svim vremenima, postojali su ubice diktatora, tačnije, žene i muškarci koji su voleli svoju zemlju toliko da su bili spremni žrtvovati i svoj život za nju. Uglavnom je bila reč o osobama koje nisu bile deo neke političke ideje ili stranke, već su jednostavno bile osobe koje su mrzile diktaturu. Ponekad su to bili i religijski fanatici, kao predani katolik Kullman, koji je ubio Bizmarka ili entuzijastkinja Charlotte Corday koja je ubila Marata tokom francuske revolucije.
U SAD-u su tri predsednika ubijena na ovaj način. Lincolna je 1865. ubio John Wilkes Booth, koji je bio južnjački demokrata, Garfielda je 1888. ubio Charles Jules Guiteau, koji je bio republikanac, i McKinleya je 1901. ubio Leon Czolgosz. Od ove trojice, samo jedan je bio anarhist.
Zemlja u kojoj je ugnjetavanje jače, ima i najveći broj ljudi spremnih na ubistvo diktatora, što je sasvim prirodno. Uzmimo za primer Rusiju. Uz potpunu kontrolu govora i štampe pod vladavinom careva, nije bilo drugog načina za napad na despotski režim osim kroz „usađivanje straha“ u srce diktatora.
Ti osvetnici i osvetnice su bili uglavnom sinovi i kćeri najveće plemenitosti, koji su voleli slobodu i ljude. Kako su im svi ostali putevi bili zatvoreni, morali su se okrenuti oružju i dinamitu, a sve u nadi kako će time svoju zemlju rešiti bede. Bili su poznati kao nihilisti i nihilistkinje. Nisu bili anarhisti i anarhistkinje.
U modernim vremenima su individualna dela političkog nasilja bila čak i češća nego u prošlosti. Sufražetkinje u Engleskoj su često posezale za nasiljem kako bi propagirale i pokazale svoje zahteve za jednaka prava s muškarcima. U Nemačkoj, od rata (misli se na prvi svetski rat), osobe najkonzervativnijih političkih pogleda su koristile te metode kako bi vratile kraljevstvo. Monarhist je ubio Karla Erzberga, pruskog ministra finansija, a Walter Rathenau, tadašnji ministar spoljnih poslova je takođe ubijen od strane čoveka iz iste političke stranke.
Uzrok velikog rata, ili barem izgovor za njega je bilo ubistvo austrijskog prestolonaslednika, koje je počinio srpski patriot koji nikada nije čuo za anarhizam. U Nemačkoj, Mađarskoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Portugalu i svim ostalim evropskim zemljama su se ljudi okretali nasilnim delima, a da ne govorimo o organizovanom nasilju koje praktikuju organizovane skupine poput fašista u Italiji, Ku Klux Klana u Americi ili katoličke crkve u Meksiku.
Vidite, anarhisti i anarhistkinje nemaju monopol nad političkim nasiljem. Broj takvih dela počinjenih od strane osoba anarhističkog uverenja je zanemarljiv u odnosu na broj tih dela počinjenih od strane osoba drugih političkih uverenja.
Istina je da u svakoj zemlji, u svakom društvenom pokretu, nasilje ponekad postaje neizbežno. Čak je i Isus koristio nasilje kako bi izbacio ljude koji su menjali novac u hramu, iako je došao propovedati o miru.
Kao što sam već rekao, anarhizam nema monopol nad nasiljem. Zapravo je baš suprotno, jer anarhističko učenje govori o miru i blagostanju, nenapadanju, te svetosti života i slobode. No, anarhisti i anarhistkinje su ljudi, baš kao i ostatak sveta, pa možda čak i više nego drugi. Kod njih je osetljivost na nepravdu izraženija, brže reaguju na represiju i samim time ponekad koriste nasilje kao metod reakcije. No, to nasilje nije uzrokovano nekom određenom teorijom, već je odraz karaktera pojedinca ili pojedinke.
Možete se zapitati ne znači li negovanje revolucionarnih ideja to kako je okretanje nasilju sasvim prirodna stvar. Mislim da nije tako, jer videli smo kako su nasilne metode jednako korišćene i od strane ljudi koji neguju krajnje konzervativne vrednosti. Ukoliko osoba potpuno različitih političkih uverenja počini slično delo, sasvim je nerazumno tvrditi kako su ta uverenja razlog za takvo delo.
Slični rezultati imaju slične uzroke, međutim, smatram kako ih ne treba tražiti u političkim uverenjima. Mislim kako ih treba tražiti u karakteru pojedine osobe i opštem stavu prema nasilju.
„Možda ste u pravu kada govorite o karakteru,“ kažete mi. „Iz ovoga vidim kako revolucionarne ideje nisu uzrok političkom nasilju, jer bi u suprotnom svako ko deli ta uverenja činio slična dela. No, zar takav stav ne opravdava ta dela do određene mjere?“
To se možda čini tako na prvi pogled. No, ako malo promislimo o tome, postaće jasno kako je to potpuno kriva ideja. Najbolji dokaz tome je činjenica kako anarhisti i anarhistkinje imaju potpuno isto mišljenje o vlasti i tome kako je nužno njeno ukidanje, ali se često u potpunosti ne slažu po pitanju nasilja. Tako recimo tolstojevski anarhisti i anarhistkinje, kao i oni koji veruju u individualizam u potpunosti osuđuju političko nasilje, dok ga ostali podržavaju ili barem nalaze određena opravdanja za njega.
S druge strane, mnogo je onih koji su verovali u nasilje kao način propagande, no kasnije se to mišljenje menjalo i te metode više nisu korišćene. Tokom kraćeg razdoblja se anarhistički pokret okrenuo individualnom nasilju, poznatom kao „propaganda delom“. Niko nije smatrao kako će se tim delima vlast i kapitalizam promeniti u anarhizam, niti je iko smatrao kako će ubistvo despota uništiti despotizam. Terorizam je smatran načinom osvete zbog nanesene nepravde, načinom izazivanja straha kod neprijatelja, kao i načinom skretanja pažnje na zlo protiv kojeg je taj čin terora bio usmeren. No, danas većina anarhista i anarhistkinja ne veruje u „propagandu delom“, te ne odobrava dela takve prirode.
Iskustvo ih je podučilo kako su takve metode možda i bile opravdane i korisne u prošlosti, no moderni uveti života ih čine nepotrebnima, pa čak i štetnima za širenje njihovih ideja. Ipak, njihove ideje su ostale iste, što znači kako nije anarhizam taj koji je odgovoran za njihova nasilna dela. To dokazuje kako nije stvar u određenim idejama ili „izmima“ kada govorimo o nasilju, već je uzrok negde drugde.
Dakle, moramo pogledati drugde kako bi smo pronašli pravo objašnjenje.
Kao što smo već videli, političko nasilje ne koriste samo osobe anarhističkih, socijalističkih ili revolucionarnih uverenja, već i patriotskih i nacionalističkih uverenja, demokratskih i republikanskih, konzervativnih i reakcionarnih, monarhističkih i rojalističkih, pa čak i religioznih.
Sada znamo kako ta dela nije potaknula neka određena ideja ili „izam“, jer ista dela su počinjena od strane osoba različitih ideja ili „izama“. Kao glavni razlog tim delima sam naveo karakter i opšti stav prema nasilju.
Tu se nalazi bit pitanja nasilja. Kakav je opšti stav prema nasilju? Ako na to možemo tačno odgovoriti, cela stvar će biti potpuno jasna.
Ako iskreno govorimo, moramo priznati kako svako od nas veruje u nasilje, koliko kod ga osuđivali kod drugih. Zapravo, sve institucije koje podržavamo, kao i celi život u današnjem društvu su bazirani na nasilju.
Što je to što zovemo vlast? Da li je to organizovano nasilje? Zakoni nam govore da činimo ovo, a ne činimo ono i ako se ne pokorimo tome, vlast će koristiti nasilje. U ovom trenutku ne želim ulaziti u diskusiju da li je to ispravno ili ne, treba li biti tako ili ne. U ovom je trenutku bitna činjenica da je to tako – da svaka vlast, svaki zakon i autoritet počivaju na sili i nasilju, kazni i strahu od kažnjavanja.
Čak i duhovna vlast, autoritet crkve i boga počiva na sili i nasilju, jer strah od božanskog besa i osvete predstavlja moć nad vama, tera nas na poslušnost, pa čak i da verujemo unatoč svojim ličnim interesima.
Gde god pogledate videćete kako je naš celi život baziran na nasilju ili strahu od nasilja. Od najranijeg detinjstva smo izloženi nasilju roditelja i starijih osoba. Kod kuće, u školi, na poslu, u fabrici, na polju, u trgovini, uvek postoji nečiji autoritet koji nas tera na poslušnost i tera nas na izvršavanje volje tog autoriteta.
Pravo na to da nas prisiljavaju raditi nešto se zove autoritet. Strah od kazne je pretvoren u obavezu i naziva se poslušnost.
Svi odrastamo u ovoj atmosferi prisile i nasilja, autoriteta i poslušnosti, obaveza i straha od kazne, živimo to kroz celi svoj život. Toliko smo duboko ušli u taj duh nasilja da nikada ne stanemo i zapitamo se da li je nasilje dobro ili loše. Jedino pitanje koje postavljamo je da li je nasilje legalno i da li ga zakon dozvoljava. Ne propituje se pravo vlasti na ubistvo, oduzimanje ili zatvaranje. Ukoliko je neka osoba proglašena krivom za sve ono što vlast stalno radi, proglasiće je ubicom, lopovom ili prevarantom. No, dokle god je počinjeno nasilje „zakonito“, vi ga odobravate i pokoravate mu se. Dakle, nije nasilje ono čemu se protivite, već ljudi koji koriste nasilje „nezakonito“.
To zakonito nasilje i strah od njega dominira našim celim postojanjem, individualnim i kolektivnim. Autoritet kontroliše naš život od rođenja do smrti – autoritet roditelja, božanstva, politike, ekonomije, društva i morala. No, o kojem god obliku autoriteta bila reč, uvek je tu moć koja vas drži u pokornosti zbog straha od ovog ili onog oblika kazne. Bojite se boga i djavola, sveštenika i komšije, poslodavca i šefa, političara i policajca, suda i tamničara, zakona i vlasti. Celi vaš život je dugačak niz strahova – strahova koji vam ozljeđuju telo i sputavaju duh. Na svim tim strahovima je baziran autoritet boga, crkve, roditelja, kapitalista i vladara.
Zavirite u svoje srce i vidite govorim li istinu. Čak i među decom desetogodišnji Johnny šefuje svom mlađem bratu ili sestri na osnovu autoriteta svoje veće fizičke snage, na isti način na koji Johnnyju šefuje njegov otac na osnovu svoje veće fizičke snage i Johnnyjeve finansijske ovisnosti o ocu. Dajete autoritet svešteniku i propovedniku jer mislite kako oni mogu na vas sručiti „božji bes“. Pokoravate se dominaciji šefa, suda i vlasti zbog njihove moći da vas otpuste s radnog mesta, unište vam posao, strpaju vas u zatvor – a tu moć ste, da ne zaboravim to reći, vi njima dali u ruke.
Dakle, autoritet vlada celim vašim životom, autoritet prošlosti i sadašnjosti, mrtvih i živih, a vaše postojanje je stalno napadanje i nepriznavanje vas samih, stalno podvrgavanje drugima i izvršavanje tuđe volje.
Kako vas stalno napadaju i ne priznaju, vi se podsvesno svetite onima nad kojima vi imate autoritet na potpuno jednak način. Tako je celi život postao začarani krug autoriteta, dominacije i prisile, naredbi i poslušnosti, nametanja, vladara i podanika, nasilja i sile u hiljadu i jednom obliku.
Možete se zapitati kako to da čak i idealisti i idealistkinje još uvijek održavaju taj duh autoriteta i nasilja, te često pod uticajem okoline i svojih osećanja koriste takva dela, unatoč svim svojim različitim idealima?
Svim smo mi još uvek varvari koji se okreću nasilju kako bi rešili svoje dugove, poteškoće ili probleme. Nasilje je metoda uzrokovana neznanjem, oružje slabih. Osobe sa snagom u srcu i mozgu ne trebaju nasilje, jer su nepobedive u svojoj svesnosti koliko su u pravu. Sve većim prosvetljivanjem ljudi, manja je upotreba prisile i nametanja. Što se više odmičemo od primitivizma i kamenog doba, to ćemo imati manje vere u silu i nasilje. Ustat ćemo iz pepela i stajati uspravno: nećemo se klanjati caru ni na nebu ni na zemlji. Postaćemo u potpunosti ljudi kada odbijemo vladati i odbijemo da nad nama neko vlada. Biti ćemo uistinu slobodni tek kad ne bude više gospodara. Anarhizam je ideal takvog stanja, društva bez sile i prisiljavanja, gde su svi ravnopravni i gde će svi živeti u slobodi, miru i blagostanju. Reč anarhija dolazi iz starogrčkog i znači bez prisile, bez nasilja i vlasti, jer vlast predstavlja nasilje, otuđivanje i prisilu.
Anarhija, dakle, ne znači nered i haos, kao što ste pre mislili. Naprotiv, upravo je suprotno – znači nepostojanje vlasti, što znači slobodu. Nered je dete autoriteta i prisile. Sloboda je majka reda.
„Prekrasna ideja,“ kažete mi, „ali samo anđeli su spremni za nju.“
Onda idemo videti možemo li izgraditi krila za jedno takvo idealno društvo.
Alexander Berkman – ABC Anarhizma
Ah Petkana, zaista nema ljutnje. Ja se samo smijem :) Kada razgovaram s Vama zaboravim da ste sektaš kako kažete. Mogu razumjeti vaše razmišljanje (samo tu ne stavljam reinkarnaciju) u smislu svih mogućih religija traženja Boga. I vidjeti u tome neku dobrohotnost i ljubav bez granica. Ja se mogu diviti pripadniku islama kako obdržava molitvu i sa kojim se žarom moli Bogu ali se isto tako od istoga mogu uvrijediti kada kaže da Isus nije Bog nego samo neki prorok, pa bez obzira na to mogu isto tako nemati granica i ljubiti čovjeka kako je Isus rekao. Mislim da čovjek treba za sebe naći istinu i biti vjeran u tome a ne može biti razbacan na još deset „istina “ i reći da je sve to jedna istina. NIJE. Što se tiče granica i djeci se postavljaju granice da bi ih se dobro odgojilo. Ok, mičem se pa nasatavite, kao da me nije ni bilo. Ali ne može se ne spomenuti Milenkost zar ne? Postoje ljudi sa granicama ali postoje i oni koji ruše granice i gaze drugoga u ime đavlije religije. U svakom slučaju, portalu je vračeno dostojanstvo.
:) Iskreno, samo se smijem.
Pa i nema se šta više dodati..tema mi je zanimljiva od kad znam za sebe,pa se eto nisam mogla uzdržati.Milenku se moglo zameriti jedino na ophođenju,koje je često bivalo vrlo neprimereno,ali mu se mora priznati genijalnost.
Reinkarnacija? Ko to zna..Lično se ne bih volela ponovo roditi..ali svedočenja mnogih govore o tome,i mogu na njih da gledam sa dozom rezerve ali i pitanja: šta ako je zaista istina?Da,poznat mi je stav crkve,i to je ok,ali crkva je kroz vekove imala mnoga poprečna mišljenja(od toga da žena nije biće sa dušom do..da ne počinjemo).
Dakle,istina je tu da je spoznamo,a sistem nam u tome baš pomaže,evo nam interneta,svih dostupnih informacija,a mi nikada mlitaviji i apatičniji..baš čudno. :)
Kada smo u samom srcu dogadjaja, kada nas lično pogadja svaka sreća i svaka bol, onda je teško biti objektivan i sagledati celovitu priču svih dogadjanja. Medjutim, ako se izvučemo iz zbivanja i posmatramo ih iz jedne perspektive onda priča bude drugačija a sama slika dobija puni i pravi smisao.
Svest jedne osobe je svetinja i nemamo prava ikoga zaustavljati ili nasilno vući u promenu. Sama promena svesti je ujedno promena sistema verovanja a u suštini to je promena poimanja sveta i našeg pogleda.
Pa ipak, ovo shvatimo samo kao prijateljsko ćaskanje.
Globalno i uopšteno gledano, svaka faza i svi dogadjaji imaju svoje mesto i vreme. Naravno, nikada nisam za nanošenje bola i patnje drugim ljudima ili bilo kakvog nasilnog rešavamnja stvari i odnosa. Ali, ne možemo zažmuriti i ne sagledatio da su rušilački periodi prisutni i ne možemo zatvoriti oči da uvidimo da i oni imaju svoju neminovnost u sveukupnom procesu ekspanzije svesti ljudske vrste.
Tačnije, tako je bilo bar do sada.
Šta tp znači ekspanzija svesti?
To znači da možemo sveobuhvatnije razmeti sebe i procese u sebi ali i život u celini čiji smo majušni deo. Istovremeno to znači da u nama ujedno ekspandira i ljubav i da pristupamo rešavanju odnosa i problema u mikro i makro planu sa pozicije ljubavi. Jer, ljubav je neophodna u ovom svetu i bez nje bi ovaj svet odavna bio urušen.
Piatjmo se jednu stvar; Zašto postoje škole?
Postoje da bismo u njimastekli odredjena znanja i otišli u svet odraslih da ponesemo život na svojim plećima a da ne zavisimo od drugih.
Slično tome život na ovoj planeti i u celom univerzumu postoji sa ciljem da mi kao Duše učimo u ovoj jedinstvenoj školi; Da ekspandiramo svest, ljubav i stepen odgovornosti kako bismo jednoga dana „diplomirali“ i otišli iz ovog sveta upravo tamo odakle smo i došli, Da ponesemo punu odgovornost, sa visokim stanjem svesti i ljubavi. To znači da u ovaj svet mi kao Duše dolazimo da duhovno sebe dogradimo i izgradimo ostvarujući božanstvene kvalitete i tada se vraćamo tamo odakle smo i došli.
Taj završni čin u celom ovom procesu Hrišćanstvo naziva spasenjem a to je praktičnop realizacija božanstvenih kvaliteta u nama samima.
Dakle, ovaj svet je samo škola i u njemu je bilo, ima i uvek će biti previranja koja su uvek bolna i redovno su popmešana i sa radostima i ushićenjima.
Bog nas nemerljivo voli a mi smo besmrtni i zato On ne brine mnogo o našoj igri ovde. On zna da sve moramo poravnati dok ne naučimo ljubav. Jer, ljubav je koren, ljubav je suština života i ljubav je nosioc života.
Za mnoge je reinkarnacija neprihvatljiva iako mnogi ljudi od nauke izvode hipnoterapije i neizbežno otkrivaju realnost reinkarnacije. Intermnet je prepun takvih izveštaja i sve veći broj ljudi ima uvida, na jedan ili drugi način, u svoje prošle živote. Na kraju, čak je i nauka već jednom nogom počela preskakati taj prag. Vrei pogledati ovaj napis:
http://xposethereal.com/scientists-claim-that-quantum-theory-proves-consciousness-moves-to-another-universe-at-death.html
Otuda, kada pogledamo duhovne zakone koji su stalno na snazi u svim svetovima Boga niže kreacije, shvatamo da nepravde u Njegovim svetovima nikako nema. Nevolja je što čovek vidi samo jedan kraći period vremena koji je zanemarljivo mali.
Tek kada prodjemo teške periode otkrivamo njihovižu korist po naš lični duhovni razvitak jer nas životna težina nauči da više i bolje cenimo ljubav i da pristupamo toj najispravnijoj opciji.
Priča oko indigo i kristalne dece je nerealno naduvana. Tačno je da danas dolaze deca sa novim pristupom životu i sa većim stepenom duhovne slobode (napomenimo da veći stepen slobode uvek nosi i veći stepen odgovornosti), ali, svako od nas ko dodje u ovaj svet uvek dodje sa jedinstvenim ciljem: Da u sebe ugradi višu svest i veći ljubav. Na sreću to je moguće samo ako što više otvaramo srce prema ljubavi Boga koju nam on pruža preko ljubavi sveprisutnog Svetog Duha koji je Reč Boga. Dakle, naučimo od sebe davati životu sa ljubavlju Bog će nama davati istovetnom merom. Naglasimo da to ima svoj način a ne onako kako to čovek vidi i očekuje. Ta ljubav nam uvek dolazi kao ekspanzija svesti….
Ne govorim ovo da anuliram bilo čije verovanje i pogled na svet ili da atakujem, jer ovaj svet ima mesta za sva naša stanja svesti i sva naša verovanja, ali sam u ovom svetu i raduje me da podelim svoje poimanje sveta i života sa ljuzdima koji su mi dragi nezavisno što oni imaju svoja verovanja.
Da li je reinkarnacija realnost? Za druge ljude može biti besmislica i na takvo vidjenje imaju pravo, medjutim, sa pozicije saznanja mnogih ljudi danas reinkarnacija je glavna magistrala oko koje se vrte život u nižim svetovima.
Ko kako prihvati ljubav kao osnovu života tako će sa njome živeti. Pre toga svako će činiti onako kako čini a nakon toga duhovni zakoni lagano svakog od nas školuju.
Glasam za ljubav i to onu božanstvenu, onu koja ume dati prostora i slobodu svima nama.
Da je reinkarnacija istina, a vi vjerujete u Isusa, onda bi to bilo i u Bibliji. Nema smisla, Isus je umro da imamo vječni život u slavi a ne život u drugom obliku na zemlji. Jednog dana će doći i kraj vremena i sve će nestati sa lica zemlje, naša tijela će uskrsnuti iz grobova i to je to. Nema nešto drugo. Isus je dao svoju krv da imamo život.I dao nam je dostojanstvo čovjeka a ne životinje. pričali smo o tome već.To je stav Crkve, ona temelji stav na Božjoj Riječi. Kojekakve srednjovjekovne stavove crkva će platiti na nebu i već plaća, ta svi su već umrli, spaljivanje vještica i inkvizicija, to nije po Božjemu. Zar mislite da u paklu nema svećenika? Moj vam je savjet, znam da imate Bibliju, čitajte ju. Otići će vam odmah te ideje o reinkarnaciji. Ne dajte se zavesti, sotonin posao je da zavodi. Ljubite ljude ali nadasve Krista, tu je istina. Dobronamjerno.
Ne dijelim s vama mišljenje o genijalnosti glede dotične osobe. Ljudi su ili dobri ili zli, sebični ili širokogrudni u dobrohotnosti. A vjerujem da je pakao pun genijalaca koji se nisu obratili na Krista. I Hitler je tamo, potvrđuju mnogi egzorcizmi gdje se zloduh javlja pod tim imenom. Genijalnost je opraštati i slijediti Krista. Palo mi je napamet u čemu je genijalan, takav vjetar najviše puše u Srbiji, da je više vjernika bilo bi više i ljubavi, ovako genijalni genijalno potiču na mržnju i šovinizam. Takav je moj doživljaj, ali nije važno. promašena tema, vjerojatno me nitko neće ozbiljno ni shvatiti. Genijalan ne znači i dobar.Možda je genijalno izražavati mržnju prema osobi slabijeg spola i vjerniku, genijalno se obrušiti na ženu. I prijetiti. Ne mogu ništa dobra reći. Osim HVALA Bogu da nema takve genijalnosti ovdje,ima takvih portala na obje strane VELIKO nekih…
Sve me više iznenađujete. Ne znam zašto ga se ima potrebe spominjati.Nedostaje vam? Vjerojatno je bilo lijepo gledati kako se iživljava na meni i još nekima, zabavno. Ne zaslužuje da ga se spominje. Kraj rasprave. Svatko ima svoje uzore, moj je Krist. Pa neka sam i fanatik. Laku noć.
Komentar na Petkanin,budući da je Louis komentirao, nije za njega.
Luis,
Gotovo svaki čovek na planeti(izuzev teško obolelih,psihopata)glasa za ljubav,i rećiće da je smisao njegovog života upravo ljubav..Bog=Ljubav..a svedoci smo upravo suprotnih zbivanja,da nigde ni traga od slobode i ljubavi.Do ljubavi vode sve religije sveta,i zato im se mora odati priznanje,pa iako je dobar deo čovečanstva religiozan,svet više liči na predsoblje pakla nego li na šarenu baštu. Razne su teorije i tumačenja u igri,zašto je to tako,ali neću se time sada baviti.
Zašto su me ova deca ohrabrila? Zato što je njihova moć ljubavi tolika da je u stanju menja svet oko sebe.Mislim na roditelje,i sve one koji su im bliski.Na njih se ne može uticati,jer dolaze sa izgrađenom svešću,i donose neverovatna saznanja o stvarima koje mi samo naslućujemo.
Neću više o tome,ispašće da propagiram ovo ili ono,a nemam takvih namera.U meni živi samo nada,i to je sve što sam htela da kažem.
Martina,za mene je reinkarnacija nepoznanica isto koliko i mogućnost uskrsnuća tela iz grobova.O tome svedoče neki ljudi,sve više ova deca,i ja to mogu samo da naslućujem. Znate već za moj stav o revidiranju hrišćanstva pa i same Biblije.A to opet nema nikakve veze sa verom u Hrista.
Za vaš i Milenkov odnos na ovom portalu zaslužni ste pomalo i vi,stajući na stranu nekih ljudi.Ono što je pokušao da vam kaže u vezi katoličanstva i samog Vatikana,niste nažalost želeli da čujete.No,nema to sada ni veze,Milenko ode,i useli se svakodnevnica,siva i dosadna kao i ovo vreme.
Dosadno bez Milenka? Pa dobro da ste rekli da ste se zabavljali mojim bolima s njim tu. Lijepo za nekoga tko vjeruje u Boga. Ne osjećam se za ništa krivom i mene za ništa ne peče savjest. Kako se usuđujete spominjati mi Vatikan i moju vjeru a do svoje ne držite. Može te biti sramota Petkana, izbjegavat ću svaki dijalog sa tobom.Nije vrijedno. Znam ja što tebe drži s dotičnim, nije to vjera nego četnikovanje. Prikriveno, srami se. Jer dotični je samo po tome gonio. A ti da to podržavaš, sram te bilo. Znam ima blogova takvih i ustaških i četničkih, ja nisam odabrala ni jedan nego Baštu Balkana. Stajući na stranu nekih ljudi? Nekih? Ja sam neka jer nisam „tvoja“? Dobro je znati da ima kopija milenkica. Jadno i žalosno da ti je bez milenka dosadno na portallu, pa što onda ovdje uopće nalaziš ako ne nalaziš milenka? Napade na Zlatka? Ja kažem objektivno nepristrano nikome i pri tome ostajem potpuno svoja i ničega se ne sramim, ni svoje vjere ni svog identiteta. A ti se Petkana možeš sramiti jer se zoveš pravoslavkom a ništa od toga nisi. Ne znaš kome pripadaš, kojemu Bogu, kao ljubiš sve ljude a slaviš milenka. Jasno je tko je tvoj Bog. Kako si prikrivena cijelo vrijeme. Nema napretka u tvojoj zemlji sa ljudima kao ti. Dok me dotični napadao trljala si ruke i smješkala se, branio je tvoje ideje. Jesi ti bila u ratu možda?
Ajde vozi od mene, ne zaslužuješ moje poštovanje ovdje, ovo je moj zadnji komentar ovako direktno s tobom u dijalogu. Vozi.Da ja malo krenem na uljuđeniji način kao tvoj uzor. Sad ćeš pokazati zube, vrlo si uvredljiva osoba a kad hoćeš počastiš na svoj način.
Nikome ne vjerujem ovdje osim istinskim vjernicima. Ja znam koji su to. Vuk dlaku mijenja a ćud nikad i to stoji, a oni koji se utječu Bogu služe njemu i njegovim zakonima ljubavi,a ne optužbama i trljanjima ruku jer se još vodi jedan rat Srbin Hrvat. Ma dosta mi je toga više. čitam te ko knjigu, razotrkivaš se sve više. Ne može onaj koji služi zlu ostati nerazotkriven. Kad tad se sam otkrije. Ja nikada nisam napadala srpsku crkvu i patrijarhe niti bilo koga prozivala, moja je savjest čista pred Bogom. A ti daj zube, znamo tko to radi, tj. ne znaš, ne čitaš ni Bibliju. Ako ti je dosadno to je zato što si prazna posuda.
Sve si ovo zaslužila jer svojim riječima tako povrjeđuješ, glumiš neku finu a nisi ti to.
previše sam ti redova posvetila ali zaslužila si to. Samo se nemoj praviti pravoslavkom jer ti to nisi.Možda samo na papiru.
Petkana i još nešto, kako bi se ti osjećala da ti se obraćam sa „šargarepo“ ili još pokoji pridjev uz to? Osoba kojoj se klanjaš pridavala mi je sve moguće pridjeve vrijeđanja. Tako te učio tvoj neki Bog? Ti si jedna zla osoba, ja ti to kažem. New age pokvarena šargarepa. I gore od toga ali neću napisati. Neću kvariti blog. Vjerujem da ti sad nije bilo dosadno.
Na ovom blogu sam došla naivno, sam dvoje ljude zaslužuje moje poštovanje. Dvoje.
http://www.dnevno.hr/vjera/duhovnost/119767-indigo-i-kristalna-djeca-ma-sve-su-to-najobicnije-gluposti-i-lazi-sotone.html
O Bože..vama treba stručna pomoć,potražite je dok je vreme.To vam je moj najiskreniji savet,zaista.Jer ako ovako reaguju oni koji su do sada već uveliko trebali „zaslužiti“ Božiju milost,kroz revnost vere,onda ne čude sva zla koja seju oni koje je zaposeo sam Sotona :)
Bog sa vama Martina,dobićete neku bolest nastavite li sa svakim na portalu toliko se žestiti.Malo više mrkve,ne bi vam škodilo,vitamin A je blagotvoran za zdravlje i nervnu stabilnost :) (moram se smejati iako je odavno prestalo biti smešno..)