KOMESAR I VOJNIK

Razgovaraju politički komesar i vojnik o budućnosti

.

Čika Vlada je bio u ratu pomoćnik lekara, političkog komesara prve armije, čoveka od kojeg su strepili. Nikada nije pouzdano društvo s moćnim. Protiv njih niko nije dovoljno siguran.

Krajem rata komesar ga upita šta misli o životu u novoj državi.

Ponovio sam ono što je on govorio na skupovima i sastancima. O slobodi, pravdi, ljudskoj sreći i blagostanju.

– Vojniče, mislio sam da si mudar, da sumnjaš. To je politika, veština da se laže u pravi čas! Neće naše duže od pedeset godina! A posle pola veka, eto promene! Nema poslednje. Promene su beskrajne!

Prijavio bih komesara; čovek u ratu daje svoju naklonost, ali nikada svoje poverenje. Ali je znao da sve izjave o njemu dolaze pravo u njegove ruke.

Pomislio je na vrhovnog komandanta.

– Boga ti, druže, pola stoljeća. Zar je to malo? – rekao bi Tito. Zato je odustao.

Tako je pričao naš komšija gledajući one kojima je rat mio, koji ga nikada iskusili nisu. Drhteći, kao što će drhtati onaj ko doživi i dočeka da dođu, pričajući priče slične pričama komesara, o promenama. Oni koji ih pokreću i oni koji se njima okoriste.

.

Milorad Šuković

Izvor: Hilandar – Najlepša ostvarenja sa XII konkursa za najkraću kratku priču (priredio Djordje Otašević)