Bio vrtlarstvo i poljoprivreda – napravimo bašte kao nekad

Knjiga Bašte kao nekad monahinje Atanasije Rašić daje obimno uputstvo kako da se stvori i održava tradicionalno bio vrtlarstvo i organska poljoprivreda, kada i šta sejati, kako sačuvati biljke bez hemije. Zdrava hrana i zemlja

 

Bio vrtlarstvo (biofarming), osim drugih koristi, donosi i znatno fizičko olakšanje. Ubuduće više nije potreban najteži posao – okopavanje, podizanje i okretanje teške zemlje. Više umnog – ali zato manje teškog fizičkog rada.

Metod gajenja povrća za kuhinjskim stolom dobro se stapa s prirodnim načinom života. Deca se igraju ispod voćaka u dvorištu. Svinje jedu otpatke iz kuhinje i riju uokolo po tlu. Psi laju i igraju se, a seljak seje seme u bogatu zemlju. Crvi i insekti rastu zajedno s povrćem, kokoši ih kljucaju i nose jaja, koja deca jedu.

U želji da se proizvede što više hrane, povećava se zavisnost od primene hemijskih aditiva, a sve to prouzrokuje smanjenje biljnih vrsta i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te aditive. Poslednja manifestacija toga, jeste genetski modifikovana hrana, koja predstavlja suprotan proces od organskog gajenja.

Bašte kao nekad – pripremanje komposta

Obratimo pažnju kako se priroda sama brine o obnavljanju humusa. Kao primer može da nam posluži šuma. Na šumskom tlu leže suve i trule grane i grančice, šišarke i opalo lišće.

Ako se taj gornji sloj biljnih otpadaka ukloni, ispod njega leži rastresita zemlja prijatnog mirisa. Ona sadrži najbolje sas­tojke kojima se hrani drveće u razvoju. Taj plodni humus proizvod je brojnih mikroorganizama, crva, insekata i drugih stanovnika zemlje, koji stalno vare i prerađuju šumske otpatke. Tlo u šumi je uvek pokriveno, što znači da je i zaštićeno, tako da kiše ne mogu da ga sabiju u tvrdu koru, a vetar i suša ne mogu da ga isuše. Bez okretanja zemlje i đubrenja ljudskom rukom, u šumi se sloj humusanečujno i nevidljivo obnavlja bez prestan­ka. Ovaj sloj je u stanju da hranom snabdeva i najvišlje drveće. Prirodno obnavljanje zemlje u šumi odvija se, naravno, veoma sporo.

Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ili su mekše od njihovih hibridnih zamena, a mnoge imaju duži period berbe. Ako se godinama proizvode na jednom mestu, mogu da se prilagode klimi i zemljištu te oblasti i po rodnosti prestignu savremene sorte.

Kako ćete tretirati vaše zemljište zavisi od njegovog tipa, prethodnog održavanja i onoga što raste – ili će rasti – na njemu.

Izaberite biljke koje odgovaraju klimatskim uslovima i tipu zemljišta u vašoj bašti. One će dobro napredovati i biće manje podložne napadima štetočina i bolesti

Bašte kao nekad – ograđena visoka leja

Počnite s malom parcelom: Mala parcela laka je za održavanje, a na njoj može da se proizvede dosta povrća. Prevelike ambicije mogu da dovedu do razočaranja zbog toga što imate više povrća nego što možete uspešno da gajite.

Zbog načina proizvodnje žitarica kod nas (đubrenja zemlje isključivo veštačkim đubrivima), one nemaju potrebne makro i mikro elemente potrebne za očuvanje zdravlja čoveka, pa ni meso, jaja i mleko ih takođe ne sadrže ili ih ima veoma malo.

Priređivač je savetovavši se sa onima koji traže pomoć odlučio da iznese neke zajedničke ideje šta bi moglo da se čini, da prebrodimo ovo bolesno stanje:

* Da živimo po pravdi Božjoj i njegovim zapovestima, i ovako naoružani, čuvajući svoju veru i tradiciju, bićemo spremni za borbu sa iskušenjima koja nam donose ova vremena.

* Iseljavati se iz gradova i živeti na selu i to u malo zabačenim selima. Tamo nije sve tako zagađeno, jer ljudi nisu svuda zemlju obrađivali tako intenzivno pomoću hemije.

* Gajiti živinu i stoku zdravom hranom bogatom vita­minima i mineralima

* Da sami gajimo povrće i da pripremamo hranu za svoju decu i time da ih hranimo, da porastu zdrava i pametna.

* Da gajimo biljke, koje se razmnožavju iz semena,tako dasami budemo sigurni, da biljka nije modifikovana, što je neispi­tano i mnogi tvrde štetno za zdravlje.

* Da gajimo životinje na human, odnosno tradicionalan način. Da se ne drže u tesnim štalama i kočinama, nego da imaju mesta na travnatim površinama u voćnjacima.

* Da se čuvamo bolesti i da delujemo preventivno na njih koristeći se lekovitim biljem i preparatima iz prirode. Preko 80% bolesti se mogu preduhitriti, ako usvojimo zdrave navike.

* Da na svojim okućnicama ili balkonima uzgajamo lekovi­to bilje

Bašte kao nekad – sadnja sa slamnatim pokrivačem

* Ono što jeste najvažnije je da umolimo naše školovane ljude, da svoje znanje stave u službu običnog naroda, a ne velikih sistema kojima je jedini cilj profit. Da smišljaju kako mali čovek da se provuče, preživi i odupre ovom strašnom porobljavanju i ma­nipulacijama kojima je izložen. Pre svega apelujemo na naučnike i stručnjake hrišćane, da učine sve što je u njihovoj moći da se obnovi srbsko selo i porodica. Uzalud nam sve doktorske titule i to što se ponosimo našim stručnjacima u svetu, kada oni ne služe sopstvenoj porodici, sopstvenom narodu. Ako oni misle da nije važno da se bore za boljitak u Srbiji, treba da znaju da ih služenje struci srozava na samo telesno biće, koje na zemlji i u zemlji završava svoje postojanje. Naša je istorija puna onih koji ne samo što nisu dobijali nikakve zemaljske nagrade za svoj rad na očuvanju porodice, vere i nacije, nego su rado postajali mučenici, od savremenika ljuto gonjeni i neshvaćeni, od Boga proslavljeni i sveti.

Mi više pamtimo i citiramo danas njih, nego neke uspešne odrođene trgovce po svetu.

Pretežna odlika današnjih ljudi jeste nezadovoljstvo onim što se poseduje i roptanje zbog takvog stanja. Svi ropću, da se skoro ništa ne isplati i da se malo poseduje. Seljak grdi svoju zemlju i ropće da se ništa ne isplati. Pekari nerado mese hleb – ne isplati se; ni stočarima se stoka ne isplati, ni majstorima se njihov posao ne isplati,.. i tako u nedogled. Pokušaćemo da dokažemo da je sve to samo u našoj fikciji i da je takvo zaključivanje posledica gubitka zdravog rasuđivanja. Gospod nije napustio svet. On nam i danas pokazuje da se svaki trud isplati i da donosi ogroman dobitak. (Ova je ekonomija održala Srbski narod hiljadama godina i nema razloga da ne verujemo da nam može pomoći i sada.)

Uzećemo kao primer, najpre, klas pšenice. Iz jednog zrna, dakle, dobijemo više od deset zrna. Iz jednog zrna pasulja, koje smo posejali, uberemo sa vreže više od pedeset. Od posejanog zrna kukuruza, koliko dobijemo zrna samo sa jednog klipa? – Više od stotine! …I sam čovek može, pokazanim postupkom, da napravi analizu i svuda će dobijati rezultat ekstra dobitka, koji Bog daje čoveku, pri čemu čovek ima samo majušni deo u celom ovom zajedničkom poslu Boga i čoveka. Najveći, i presudni, deo uloga je Božiji i Bog ga daje besplatno. On izliva svoje energije na sva bića:…’’jer On zapoveda svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dažd pravednima i nepravednima’’ (Mat. 5, 45).

I tako dolazimo do dobiti u odnosu 1:10, 1:50, 1:100, 1:200, 1:300 i tako dalje. Postoji li takav dobitak (s obzirom na ulaganje) negde u svetu. Nema ga ni u najozloglašenijim kriminalnim podzemnim ekonomijama. Takav dobitak niko nikome ne daje. Takav dobitak samo Bog daje čoveku, a čovek narogušen, pomračenog uma više nema radosti zbog takvog dobitka, kao što su njegovi preci imali(orile su se doline od pesme žetelaca i berača), danas pogružen u sebe , sam ostavljen od svoje dece, koja su vaspitana da nevole ništa od svojih roditelja, sam ropće i ljuti se na Boga.

Naša zemlja od Boga je darovana svim dobrima koja su potrebna da čovek živi kao sluga Božiji. Ima sve od dela Božijeg (koji je presudan) u zajedničkom ulaganju Boga i čoveka: pogodna klima, plodna zemlja, dovoljno vode. Naš narod – vredan je narod, sposoban i preduzimljiv. Pri tome imamo veliki broj svetlih primera naših svetih predaka, koji su zastupnicinaši pred Bogom i koji su nam ukazali kojim putem mi treba da idemo

Ova je knjiga pomoćnik onima koji budu hrabri borci, koji svoj život hoće da vode po volji Božijoj, da osposobe svoje male ili velike vrtove, da sami proizvode zdravu hranu sa svojom porodicom, da tom zdravom hranom hrane svoju decu, da porastu zdrava i normalna.

Ostavimo se, dakle, pokvarenluka i ekonomskih marifetluka i vratimo se onoj vekovnoj ekonomiji, koja je istinski jaka i trajna, sa kojom možemo dostići mir u dušama našim i zadobiti carstvo Božije. Trudimo se, proizvodimo gde god je to moguće, jer sve se isplati samo treba da postom, molitvom i dobrim delima odagnamo od nas želje da posedujemo stvari koje su veštački precenjene i koje nam nisu neophodne. Učimo svoju decu, i govorimo im, da se sve što čovek pošteno i čestito radi i oko čega se trudi, i isplati.

Oslanjamo se na pomoć Božju, pa imamo u knjizi i uputstva pred setvu i žetvu:

Pre nego što počnemo setvu odnesemo seme u crkvu da nam sveštenik osvešta. On nam tada daje i vodu koju je očitao, kojom prskamo kasnije biljke, da bolje napreduju i protiv štetočina. Mnogi koji su ovako činili, tvrde da su biljke mnogo naprednije i otpornije od onih koje nisu porasle iz ovakvog semena. A pored ovoga i mi sami se molimo Bogu u svakoj prilici, a naročito kada započinjemo tako uzvišeni posao u Božijoj bašti.

Pre sejanja da se pomolimo Bogu. Ma kakav usev sejao, sve seme koje ćeš sejati okadi, pokropi bogojavljenskom vodicom i pomoli se kod semena Bogu da ga Bog blagoslovi, pa posle sej.

Pazi: Čuvaj se psovke pri sejanju i oranju, no pevaj kakvu pobožnu pesmu, inače Bog ti neće blagosloviti usev, već će pustiti grad, sušu, silne kiše, skakavce i druge bede, te nećeš imati velike koristi od useva.

 

Izvor: knjiga Bašte kao nekad – Monahinja Atanasija Rašić

Knjiga se može naručiti preko telefona Manastira Rukumija: 012/261-121