Duhovna koincidencija u istoriji
U istoriji se ponekad ne dešavaju stvari i dogadjaji slučajno. Razmislite da li postoji možda duhovna koincidencija i Božija ruka koja interveniše u našem svetu
Postoji nekakva tajanstvena cikličnost u istoriji.
Poslednji gruzijski car zvao se Georgije i to kao da je bio znak da će zemlja nakon njegove smrti biti poverena svetom Georgiju.
Poznato je da Rusi posebno poštuju svetog Nikolaja, a poslednji ruski car je bio Nikolaj II.
Sveti ravnoapostolni Konstantin Veliki osnovao je Carigrad i vizantijsku državu, a poslednji vizantijski car bio je Konstantin XII.
Bugarska je prosvećena u IX veku za vreme ravnoapostolnog Borisa, a poslednji bugarski car zvao se Boris.
Poslednji etiopski car bio je Solomon (Selasije), a dinastija etiopskih careva, inače jedna od najstarijih u svetu, vodi poreklo od biblijskog cara Solomona i carice Savske.
Da li se to može objasniti kao slučajnost i koincidencija ili, pak, time što istorija ima svoj duhovni podtekst? Ona kroz svoj ritam i fenomene biva odgonetnuta
Arhimandrit Rafail (Karelin)
.
Gruzija – Djurdjija. Zemlja koju čuva Sveti Djordje Pobedonosac.
Gruzija, poznata i kao Đurđija (gruz. საქართველო; Sakartvelo) država je smeštena u zapadnom delu geopolitičkog regiona Kavkaz[3], na samoj granici između jugozapadne Azije i istočne Evrope, te se stoga može smatrati podjednako i evropskom i azijskom državom. Sami Gruzini svoju zemlju nazivaju balkonom Evrope. Graniči se sa Turskom i Jermenijom na jugu, Azerbejdžanom na istoku i Rusijom na severu, dok na zapadu izlazi na obale Crnog mora u dužini od oko 310 km.
Prema procenama za 2012. u Gruziji je živelo nešto manje od 4,5 miliona stanovnika. Glavni i najveći grad u zemlji je Tbilisi koji je sedište predsednika i nacionalne vlade, dok je od maja 2012. grad Kutaisi centar zakonodavne vlasti (parlamenta). Veći gradovi su još i Batumi koji ima funkciju administrativnog centra autonomne republike Adžarije i Rustavi (oba preko 100 hiljada stanovnika).
Na području današnje Gruzije postojala su još tokom antičkih vremena moćna i nezavisna kraljevstva. Kraljevine Kolhida i Iberija su još u IV veku primile hrišćanstvo, pa se Gruzija može ubrajati među najstarije hrišćanske zemlje na svetu. 326 godine nove ere Sveta Nina proglasila je hrišćanstvo za državnu religiju Kavkaske Iberije (Gruzije).
Svoj najveći uspon gruzijska država doživela je tokom XI i XII veka za vreme vladavine kralja Davida IV i kraljice Tamar.
Wikipedia
Izvor gornjeg teksta: Manastir Podmaine
Ne postoje slučajnosti u ovim svetovima. Neko beše rekao da je slučajnost ili slučajna podudarnost samo način da se sakrije Božja ruka.
Onaj ko želi saznati više o ovome može zaviriti u knjigu datu The Dream Weaver Chronicles (pod uslovom da ga ne muče predrasude).
http://www.eckbooks.org/items/The_Dream_Weaver_Chronicles-121-3.html