Blagoslov u životu – život sa blagoslovom ili živeti bez blagoslova
Da li je vaš život sa blagoslovom ili mislite da je pametno živeti bez blagoslova. Kako da dobijete blagoslov za vaš život.
Imate li blagoslov u životu? Savremeni čovek je zaboravio šta znači blagoslov i kako je živeti sa blagoslovom, kako izgleda blagosloven život. Svi žure da žive bez blagoslova, verujući da su oni sami kreatori svog uspeha, sreće i uspeha u životu. Tako su ih ubedili mediji i industrija zabave, savremena kultura i umetnost, moderno društvo malog broja pobednika i većine gubitnika. A ne znaju da je vekovima unazad od suštinske važnosti bio blagoslov koji dobiješ od oca, majke, vladara, sveštenika, Crkve, da bi tvoja dela bila blagoslovena i uspešna, jer dobijaš dobru volju i silu onoga ko ti blagoslov daje.
„Blagoslov svoj dajem ti“ – kaže Otac detetu svom. On i dete tada postaju jedno.
Ali zato moderni čovek misli da je pobožan život glupost a da je Crkva retrogradna institucija puna nekih obreda i nerazumljivih službi. Kome to koristi, to je prevazidjeno – misle oni, jureći automatski šargarepu koju im stalno poturaju mas mediji i masovna industrija hrane i zabave. Oni ne znaju da sve što se u Crkvi radi ima dubok i logičan smisao i svoju neophodnost.
Postoji i dobar deo vernika koji idu u Crkve ali to sve rade „onako“, „uz put“, poštujući „tradiciju“, nesvesni da je sve u Crkvi što se radi blagosloveno sa neba, da je svaki deo službe ili obreda jedan mali blagoslov, da poštujući Crkvu i njena pravila skupljaš blagoslove, da ostvaruješ život sa blagoslovom na taj način. Nije isto doći na liturgiju i biti na njoj do kraja ili se pojaviti na kraju liturgije. Nije isto venčati se ili slaviti slavu kako treba, po crkvenim pravilima, od stvaranja fešte i spektakla sa sve slikanjem zvanica. Bolje je baciti fotoaparat i pokloniti se ikoni, jer od sprava te ne blagoslovi kao živi Svetitelj izobražen na ikoni.
Neprekidan niz malih blagoslova čine da tvoj ceo život bude blagosloven i jedan veliki blagoslov za tebe i sve oko tebe.
.
Ko su ljudi koji imaju blagoslov u životu
Upoznao sam ljude čiji je život blagosloven. Ima ih svakakvih, iz svih slojeva društva, raznih zanimanja i na raznim mestima. Ono što im je jedinstvena crta u životu je da im život teče kao mirna reka, smireno i blagonaklono, da im se sve dešava u svoje vreme, da žive srećnim i blagim životom, da ostavljaju iza sebe uspešno nasledje i da život završavaju u miru, jer znaju „odgovor da daju na Strašnom sudu“.
Naravno, oni se razlikuju od onoga što moderni ljudi smatraju za uspeh: novac, moć, slava, odlikovanja, pobede i naslovne strane, ludo zabavljanje i velike mogućnosti da radiš šta hoćeš, da budeš gospodar onoga što želiš. To najčešće nije život sa blagoslovom, već neki drugačiji život za šta se ispostavlja na kraju gorak račun.
Neke karakteristike blagoslovenih ljudi su da su oni mahom nečujni i nevidljivi za okolinu, da mahom neprimetno i nenametljivo žive svoje živote, živeći hrišćanski ispravno i bogougodno. To su mahom mali ljudi koji strogo poštuju crkvene zapovesti, poste sredom i petkom, nedeljom i crkvenim praznikom obavezno idu na liturgiju, nedeljom i crvenim slovom nikada ne rade poštujući Božiju zapovest, za svaku svoju akciju traže blagoslov od sveštenika, poštuju ikone i svetinje da bi pokazali poštovanje prema živim svetiteljima od kojih zauzvrat dobijaju blagoslov, uvek govore istinu, ne kradu, ne varaju, rade sve po kanonima Crkve, daju priloge crkvi i pomažu siromašnima. Redovno se ispovedaju i pričešćuju, jer znaju da svakom ispovešću i pričešćem njihova duša postaje čistija a tim i spremnija da primi blagoslov sa neba, koji ih ispunjava i čuva.
Mahom se ti mali blagosloveni ljudi bave nekim svojim poslovima, gde zavise sami od sebe, nekako Gospod tako udesi da im obezbedi mir i odvojenost od društvenog meteža. U ovom su svetu ali kao da nisu od ovoga sveta, kako se kaže u svetim knjigama. Daju „Caru carevo ali se drže Neba a ne Zemlje“.
Za svaku od tih stvari koje revnosno ispunjavaju prema Crkvi i Gospodu, stiže im mali blagoslov sa neba. Puno malih blagoslova čini njihov život blagoslovenim.
Gospod im daje onoliko koliko im treba, čuva ih vodi. Kako kaže jedan svetitelj, okruži ih andjelima, pa kako oni žive ispravnije i čestitije, to je više andjela oko njih sa isukanim mačevima, pa im se djavoli ne smeju približiti. Zato ti mali blagosloveni ljudi nemaju loših misli, vedri su i radosni, jer mračni podnebeski svet ne može uticati na njihove misli. Oni žive bezbrižno, sigurni u Božiju živu zaštitu i Njegovu volju.
Čak kada im se dešavaju nevolje, prolazne muke i bolesti, oni se Gospodu zahvaljuju, jer znaju da je to sve od Njega i za njihovu dušu korisno. Vremenom otkriju da je muka koja ih je zadesila, da ih je ona u nečemu uzdigla. Da su kroz muku pobedili neku svoju slabost ili otkrili dubinu Božijih tajni. Zato oni probleme primaju mirno i smireno, znajući da sve to ima svrhu, kao što znaju da za sve što rade trebaju da dobiju blagoslov od svog roditelja, sveštenika ili duhovnika.
I kada ne dobiju blagoslov, ne ljute se iako im možda ne bude logično i pravo, ali znaju da je to za njihovo dobro. Vreme pokaže da s razlogom nisu dobili blagoslov, kao što im vreme pokaže da im neka njihova molitva s razlogom nije usvojena od Gospoda, a da neka druga jeste. Ali su već naučili da je sve to od Njega, za njihovo dobro, samo ako se oni drže puta.
Blagosloven je onaj koji se drži puta, njegovo je Carstvo Nebesko.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Baš jučer razmišljam o blagoslovu.Konkretno u braku.Jest da sam oplakala misli na srcu, na srcu jer u srcu ima svega a da nije od Boga, a onda kad sam se primirila i okrenula Kristu i uptala ga jeli moj brak blagoslovljen ako se u njemu konstanto događa grijeh (od druge strane) a ako ja nosim patnju godinama. I onda naravno vidiš „blagoslovljenje brakove“, duhovno zajedništvo muža i žene i odgoj djece na isti divan način, kad pogledam sebe, hm…ta i nevjernici „više „imaju. Možda je to tek neki moj privid, pala ljudskost u malodušje. Odbacivanje križa. Ne mogu ovdje reći o čemu se radi,ali težak mi je taj križ. Zbunjuje me najprije bračni zavjet pri vjenčanju koji kaže „u dobru i zlu, u zdravlju i bolesti i voljeti ću te i poštivati u SVE dane života svoga“ (to bi bilo do smrti), pa onda ono „što Bog združi neka čovjek ne rastavlja“, to bi bila nerazrješivost pa ma kako teško bilo. I Božji blagoslov svako dolazi po svetoj ženidbi, pred njim se događa sklapanje Saveza. Nije to Savez samo sa supružnicima međusobno, nego savez supružnika s Bogom, zar ne?Pa onda ono „plodite se i množite“ a recimo da toga nema ipak i to je brak pred Bogom jer je to sakramenat, zar ne?Pa onda na sve to i ono „dao sam vam vlast da driješite i svezujete“, jest da se to odnosi na ispovijed ali i na brak (griješim li?) ili ono A ja tebi kažem: ti si Petar-Stijena, i na toj stijeni sagradit ću Crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati. Tebi ću dati ključeve kraljevstva nebeskog, pa što god svežeš na zemlji, bit će svezano i na nebesima, a što god razriješiš na zemlji, bit će razriješeno i na nebesima.“ A kažu da je ženidba nerazrješiva! U Starom Zavjetu, tamo Mojsije gdje je zbog kaže TVRDOĆE SRCA se moglo opustiti ženu. Naglasak meni je osobno na „tvrdoće srca“ a znam da Bog gleda na srce na svom sudu.I sad, koliko znam Gospod nigdje u Bibliji ne govori da se brakovi poništavaju. Kako je moguće da moja Crkva katolička to ipak može? Ili kako je moguće da Pravoslavna Crkva još lakše čini razvode? Evo, ja mislila da ću u vas naći neke odgovore bolje nego kao kod „mene“ a ispada da se u vas može razvod dobiti za preljub. Pa se još tri puta može vjenčati u crkvi. Jao.Iznenađena sam.Gdje je sad tvrdoća srca i blagoslov? Imate puno laganih razloga za poništiti brak, nadala sam se da je kod vas strožije. Tražila sam neke odgovore na svoja osobna promišljanja. I odgovor koji sam dobila od Krista je bio ovaj. U mislima, kad sam isključila srce koje je bilo pod emocijama, pitala sam Isusa. Čula sam misaono u sebi ovo: „Koga je Isus nosio na Križu?“ – mene i moje grijehe. Tako i ti, nosi svoj križ i grijeh kojim je obremenjen,nosi supruga i njegov grijeh koji je nad brakom. Opraštati i ljubiti. Uvijek se vraćam na taj izvor i kada tu dođem, sve okolnosti padaju u vodu, crkveni zakoni i propisi i laka razrješenja brakova. Nije bitno što onaj drugi ne ispoštiva bračni zavjet, ostajem JA. Ja sam dala zavjet Bogu i pred Njim. I što sad? Moliti i nositi križ i PREDATI se u Križ pa makar do kraja života i baštiniti u vječnosti tek možda plod ili reći kako brak nije blagoslovljen jer nam se dođađa da nismo ispunjeni očekivanjima i srećom? Uvijek se bojim protivljenja Bogu. Može li se čovjek uistinu i kada bi crkva odobrila razrješenje braka osjećati slobodnim a ne svezanim u savez s Bogom još od dana sklapanja ženidbe u crkvi? Ja mislim da ne. Srce nije slobodno, jednom izrečen DA je za vječnost, jedino smrt znači ponovnu eventualnu ženidbu.
Eto, promišljam da je blagoslovljen onaj koji slijedi Isusa i uzme svoj križ.Bračni partner ti je križ? Pa da jest. Odbaci Križ i blagoslov.
Što mislite?Inače, zašto se onda vjenčavamo u crkvi kada tražimo razloge zbog kojih se možemo razvesti i kod matičara jednostavno i brže. Ne znam kako kod vas ali kod nas dobiti od crkve razvod (do pape ide valjda) čeka se dugo dugo godina, možda do tada možeš izmoliti i neki plod u svojoj patnji :)
Evo poveznica koju sam pogledala prvu vezanu za brak i poništenje u vas (prilično je lagano odustati)
http://hrcak.srce.hr/file/53793
Zadnja četiri Vaša odlomka u divnom tekstu za mene su utjeha i nada i siguran put. Čak i u ovom mojem križu. Hvala.
( i u nas se posti srijedom i petkom ali nije zapovijedano, mnogi tako poste o kruhu i vodi, ja sam probala, pa me jako boli glava)
Oprostite mi što sam napisala dugačko, volim s Vama razgovarati, lijepo se odnosite i razgovarate uvijek lijepo samnom, kad ja imam kratak „fitilj“ vi opet imate lijepu riječ i smirenu i to me iskreno, posrami. Ja samo tražim istinite odgovore za sebe. A crkva daje drugačije odgovore, čini mi se često ljudske a ne Božje (govorim za svoju crkvu). Zaista me muči kako to brak može biti razrješiv. Kako je moguće, znam slučaj, evo ovo. Bili su zaljubljeni, divno i krasno, zajedno u molitvi i odgoj djece u tome, ma idilia, pobožni ljudi katolici, i onda, ona se razboljela, pokazala se shizofrenija navodno i on dobije razvod od pape. Ma jeli? Pa kako to? Bila ti je dobra dok je molila s tobom istome Kristu a sad ne valja? On evangelizira sad kao slobodan čovjek. Kakav je to zakon? Pa shizofrenija je duhovna bolest, što se nije molio za nju sa svećenicima. Žena je sada na psihijatriji sama i napuštena, a on je evangelizator. Ja to ne odobravam. Nije bitan on nego crkveni zakoni, a tamo si izrekao pred Bogom „u zdravlju i bolesti“. Mene to brine. Tužno. Ili ovaj jedan drugi evangelizator je dobio razvod jer mu žena pije. Pa kako to? Pa i ja sam to imala sa suprugom. Molila sam se i on više ne pije, 13 godina samo molila, danas pola godine je normalan čovjek. Moguće je.Moguće je za života uživati plodove molitve.Hvala Bogu.
Ako imate neki svoj blog, stranicu, ostavite mi. Osim što pišete ovdje.
Oprostite još jednom, nisam promašila temu, vezano je za blagoslov, kako nešto može biti blagoslovljeno ako je udaljeno od Boga?A Bog je rekao da ljubimo svoje neprijatelje i bližnje, čitavp Pismo je ostavština Božje ljubavi prema čovjeku, a vidite neke druge zakone.U obje crkve i vašoj i mojoj. Kristovoj.
Božji blagoslov i svako dobro, navečer ću pogledati vaše razmišljanje. Hvala.
Po rečima onih koji su mogli prozorljivo da vide crkveno venčanje u pravoslavnoj crkvi, u jednom trenutku pri čitanju molitvi Sveti Duh spušta na mladenci i obasjava ih kao jedno biće. Oni postaju sveta zajednica.
S druge strane, u poslanicama je rečeno da ako je muž svet, biće sveta i njegova žena, i obrnuto, misleći na obeležje Svetog Duha, koje je u to vreme bilo i fizički vidljivo danima nakon krštenja.
Ali sa treće strane, obični ljudi nisu sveci, niti imaju snage da se odupru sablazni kojom ih bračni partner izlaže. Otuda i pravoslavna crkva dopušta razvod, da bezumna duša grešnog ne pogubi dušu bolje osobe, koja nema snagu da se izbori sa zlom u drugom. Biti vernik nije garancija da se može izaći na kraj sa zlim silama, jer je uzrastanje u Duhu Svetom proces. Na početku tog duhovnog uzrastanja naša duša je puna greha i rana od greha, slab joj je duhovni imunitet, vremenom ona postaje čistija, Psalam 50, i onda sija ispunjena blagodaću koja leči i grešnike pored nas. Ali rekoh, nije svako dorastao muci i trpljenju, nije svako u stanju da se Gospodu zahvaljuje za muku i teškoću jer vidi srećne ljude oko sebe i pita se u čemu je tu njegov problem.
Razvod braka je ozbiljna tema, pogotovo ako je crkveni brak. Smatra se da iza svakog razvoda stoji neko činodejstvo, odnosno da je neko od supružnika bio izložen činodejstvu: odlazio kod gatara, magova, vidovnjaka, išao na inicijaciju u sekte, kultove, new age prakse, učestvovao u ritualima kultova i slično, jer se na svim tim dogadjajima odradjuje nevidljivo i vidljivo činodejstvo.
Činodejstvo ne deluje na pobožne ljude i njihove brakove, jer njih čuvaju andjeli čuvari. Bilo ko može da uzme neki vaš predmet, da činodejstvuje na njemu, da vam pošalje kletve i uroke, ali ako ste vi pravedni, ništa neće delovati na vas, sila nebeska će vas zaštiti. Ali ako vaš partner ima grehovnu slabost, uticaće na njega, više ili manje. Zato se mi svakodnevno molimo za naše bračne partnere, roditelje, decu, rodjake, jer smo svi pozvani da živimo u sabornosti.
To je inače i najveća sila u pravoslavlju i misionarska snaga vere. Ako pogledate istoriji pravoslavna vera se stalno širila medju običnim ljudima nevidljivim uticajem a ne političkom prinudom, osvajanjima i nasilnim pokrštavanjem. Ne govorim ovo da bih spominjao katoličku crkvu, nego da bih skrenuo pažnju na samo biće i njegovo unutrašnje sijanje.
A svaki blagoslov je jedna iskra, počev od blagoslova roditelja za brak, crkvenog venčanja, pravednog života, smirenoimlja, posta, poštovanja praznika, sve te iskre se skupljaju da zapale plamen koji čisti duše naše. I naših najbližih :-)
P.S. pišem samo ovde, jednom nedeljno, ali i to ponekad s naporom, jer zahteva koncentraciju ivreme.
Da,u Bibliji piše da za sve što činimo moramo dobiti blagoslov svog roditelja.A evo jedne situacije o kojoj ni sveštenik sa kojim razgovaram nije znao šta da kaže(veoma cenim njegovo mišljenje)osim da ne mora onda baš uvek da bude tako-Pre šest meseci sam ostala u drugom stanju,i evo,hvala Bogu,čekamo naše treće dete.Imam 37 godina.
Reakcije naše okoline,kada su saznali za ovu vest,bile su sledeće: Moja majka mi je odmah predložila da prekinem trudnoću.Jer,šta će mi treće dete,imam dve zdrave devojčice.(Hvala Bogu na tome)
Reakcija suprugovog oca bila je slična,vadio se doduše na užasnu ekonomsku situaciju i mogućnost da neko od nas dvoje ostane bez posla.Dakle,ostadosmo bez blagoslova,iako da budem iskrena,on u ovoj situaciji ništa ne bi promenio.
I? Da li sam ih trebala poslušati i nadati se da će se u budućnosti to ipak pokazati kao dobra odluka?
Mnogo je ovakvih primera oko nas. Traženje blagoslova bi trebalo da bude obostrano,jer,iako roditelj na svet donosi dete,dete svojom ljubavlju u velikoj meri oblikuje roditelja,to je dvosmeran proces.I tako do kraja života,sve dok ima ljubavi.
Isto je i sa supružnicima Martina.Ako je jedan rešio da čini preljubu,nije li to dovoljan znak da više nema ljubavi? Čemu onda svi zaveti,i ostajanje u braku jer bi tako po pravilima trebalo?
U vreme kada smo se moj suprug i ja venčali,samo je on radio.Cena crkvenog venčanja bila je tolika da ga nismo sebi mogli priuštiti.Danas crkveno venčanje košta oko 12.000 dinara…hm,za srpski standard,mnogo.
Dete je samo po sebi blagoslov ako je rodjeno u blagoslovenom braku. Vama Petkana ne treba blagoslov roditelja za radjanje dece, jer ste vi roditelj koji blagoslovi svoju decu :-)
Pravoslavna vera je učenje zdravog razuma i pridržavanje zdravih zapovesti. Abortus je greh, čedomorstvo, ubistvo nerodjenog deteta i onaj ko vas na to nagovara je u zloslovlju, pa bili to i vaši roditelji, na žalost, svet je mahom neverujući, pun strahova i pesimizma Zato je Isus Hrist govorio u Jevandjelju da moramo ostaviti roditelje svoje i sve najbliže, ako hoćemo ići za njim, jer je znao koliko će neverja biti u svetu. Vaše buduće čedo nek bude blagoslov za vas i obavite nje radi crkveno venčanje, ako niste do sada. Treba to uraditi zbog celog vašeg nasledja. A cene crkvenih venčanja su po par hiljada dinara, a ako nemate, sveštenik je dužan da vas venča i bez crkvene takse.
Ima sveštenika koji izgube smisao svog poziva pa traže pare ali onda otidjite do najbližeg manastira i zamolite za crkveno venčanje.
Tačno,u pravu ste,ne treba.Ali moram da vam kažem da gorčinu zbog njihovog predloga nosim još uvek u svom srcu.Iako znam da je protivno zdravom razumu.Dakle,veza između roditelja i deteta,kakva kog se ona činila,veoma je moćna,i nemoguće je osećati se dobro ako ne postoji taj „blagoslov“.
Ostaje mi jedino da verujem da će se urazumiti,i pokajati kad shvate šta su učinili. Ako taj dan dodje.
Samo kratko ubacivanje jer ima veze sa temom, a meni je ostao nezaboravan tekst Mihajla Pupina o njegovoj majci koja se molila za njega. Priča je iz Pupinove autobiografije:
http://www.bastabalkana.com/2012/01/blagoslov-svetog-save-na-glavi-mihajla-pupina/
Od te priče jednog velikog naučnika, koji je bio poznat po objektivnom stavu, počeo sam da i sam više pažnje pridajem molitvi (i blagoslovu) za decu.
I da, jedno pitanje. Skoro sam čuo ili mi je neko rekao, ne sećam se odakle, da bi svako ko je imao seks pre braka, ko se nije venčao prvo u crkvi a dobio dete, – da se to obavezno ispovedi. Da ne bude zabune, moj je slučaj, pa zato pitam :-)
Postoji jedna anegdota, vic. Sede dva grešnika u paklu i muče se. Odjednom jedan počinje da se smeška. Drugi ga pita zašto se sad smeši pored sve ove paklene muke a nasmešeni mu odgovara da je upravo saznao da se će se za 300 godina u njegovoj familiji roditi sveštenik, koji će se moliti i za njega grešnog. Molite se za svoje roditelje Petkana, jer vaše molitve podstiču Bogorodicu ili svete da se zauzmu za vaše roditelje, da ih osene, dodirnu blagodaću Svetog Duha, da se probude, da se sagledaju, pokaju, preumne. Što se duže i usrdnije budete molili kucanje na vrata njihovog srca će biti jače. Ali na kraju krajeva, sve je do njih i njihove slobodne volje da li će vrata svoje duše otvoriti za lekovite sile ili ne. To je fundamentalna razlika izmedju hrišćanstva i magije, naša molitva je uvek molba i poziv, dok je u magiji to uvek zahtev demonima da izvrše našu volju nad tudjom dušom, narušavanje njene slobode, zato je to veliki greh.
Lepa priča Zlatko. Silna je to molitva bila Pupinove majke kada joj je sam Sveti Sava odgovorio. Žena pravednica.
Da, trebaju se svi predjašnji gresi ispovediti, greh ne zastareva, ne gubi se, stoji kao prljavština i rana na duši. Zato su sveti, čije su duše bile sjajne i svetle, smatrali sebe za velike grešnike, jer su videli prljavštinu na svojoj svetlosti. Mi kada bi sada videli dušu, verovatno bi se zgrozili njenim zatamnjenjem u odnosu na sjaj svetitelja. Ispovedanjem se duša čisti i duša se lakše priseća svojih greha.
Što je duša čistija, blagoslov se više oseća a sama duša postaje blagoslov za druge.
S.V. Zahvaljujem na naporu za mene, neka Vas Bog blagoslovi.Kažete da obični ljudi nisu sveci, niti imaju snage da se odupru sablazni kojom ih bračni partner izlaže.Pa slažem se. Istina. Ali znam da snagu mogu dobiti od Gospoda.I On sam je padao pod križem i dizao se, tako i ja, ali ne ostajem na podu, nekad se prisilim dignuti, pomolim se i dignem, odem na svetu misu zamoliti za pomoć i snagu i molim za supruga naravno, na misi oprostim i vratim se u ljubavi. Sve oprostim. I znam da to nije od mene, Bog mi to daje.Tu snagu opraštati i ljubiti.Kod nas je nekako naglasak uvijek na tome, križ i trpljenje i patnja ali ona koja te pročišćava, zaista jest tako ali nije lako biti Kristov i nositi križ, nije to uopće lako.Iako, nikad se ne bih mijenjala s onim koji ne nosi križ u Kristu.Ima jedna priča o križu.Bila dvojica na putu i svaki nosi svoj križ.Jedan čovjek je nosio veći križ a drugi je nosio manji križ, ali obojica su ga nosila i oznojila se.I čovjek s većim križem pogleda zavidno na onoga sa manjim križe i počne mrmljati, da zašto on ima veći križ da bi mu baš dobro došao manji. I nekako nagovori ovoga sa manjim križem da se zamijene. Naiđoše na provaliju. Čovjek koji je dobio veći križ u zamjeni prepreči preko provalije svoj križ i pređe preko njega na drugu stranu bez problema. Naiđe i ovaj sa kraćim križem, i gle, njegov križ je bio prekratak da dohvati suprotnu stranu zemlje preko provalije.
Dopuštanje razvoda od strane crkve, hm. Ja vama to ne znam objasniti. U duši bi osjećala izdaju za Krista, kao Juda bi se osjećala.A često bi otišla, o vjerujte mi.Onda me uhvati žalost za muža, takva žalost koja se pretoči i ljubav i shvatim ma kako „grozan“ bio da ga ljubim, ali onom Božjom ljubavlju. Ja sam molila za tu ljubav da mi Bog izlije u srce.Kada nisam znala kako voljeti, jer dok je pio, bilo je strašno. Zazivala sam Gospu u naletima njegovih napada i ne bi mogao ništa učiniti.A ruka je bila u zraku zaustavljena. S druge strane, nitko nije potpuno zao i to mi je Bog pokazao. Kada osoba postane zla, to nije od nje, njome vlada sotona i to sam vidjela na svoje oči. Alkohol je demon, izobliči čovjeka koristeći se njegovim tijelom.Osoba se poslije ničega ne sjeća.I ima nejvjerojatnu snagu.Jednom prilikom,kada sam u takvim situacijama ljubila i praštala i zaista bez i jednog negativnog osjećaja prema suprugu, bila sam potpuno mirna i znala sam da to nije moj muž.Vidjela sam tek zarobljeno biće.Tada se dogodilo to,vjerovali ili ne, da je taj demon izmlatio svoju žrtvu, u sobi je bio nered kao da je prošao tornado, a muž je bio na podu. Ja sam nešto na računalu radila,otpremila ga u krevet u miru.Odjednom sam čula zvukove kao da se ruši namještaj.Skočila sam i vidjela supruga na podu koji je iz toaleta zalutao u drugu sobu.Bilo mi je sve jasno. Odvela sam ga kao malo dijete nazad u krevet, on je bio kao zombi, nije se znao ni vratiti ni govoriti, ali zanimljivo,odvedem ga do postelje i počne me silovito mlatiti po ruci nevjerojatnom brzinom. Nije me ništa boljelo, ja ne bih osjetila bol.Ujutro bih mu to ispričala a on bi ostao zamišljen i bilo bi mu žao. Eto, ne pije više, pripisujem to Božjoj milosti.I sve je mirnije.
Činodjestvo (ili prokletstvo?, okultizam?) može biti i od treće osobe,ako izuzmemo supružnike.Bilo je to, jedna osoba se utjecala hodži da nas razdvoji,na dan vjenčanja meni je bilo jako zlo,samo sam plakala na vjenčanju kao da idem u smrt. I majka mi je isto tako plakala i osjećala.Tada sam dobila strahovite bolove u čitavoj lubanji,do povraćanja.Imala sam krvave oči.Kasnije i nepoznate dijagnoze i mutipla skleroza. To se dogodilo u vrijeme kada nisam baš bila u vjeri, ova me situacija okrenula u potpunosti Bogu, imala sam svećenika koji je molio i postio za mene i on mi je sve ovo rekao, ta osoba je bila i na našem vjenčanju.Bog nije dao da ju ikada sretnem a ni suprug iza toga.Pokloni su bili omađijani, a ja sam pojela u supi pripravak od hodže da to ni ne znam.Ja sam se okrenula vjeri a suprug se nekako šlepa uz mene, krenuo je u crkvu.I premda sve to zna, i od svećenika i vidio je moje ozdravljenje nekako je ostao u nekom svom zidu kojeg je stavio do Boga.Jer svećenik je rekao da smo oboje u tome vezani po sakramentu braka.Ja se nikada nikome nisam utjecala a niti moj suprug.Moja tuga je vezana što nemamo djece,niti ikakvog intimnog zajedništva. Ali Bog je milostiv, i vjerujem da će i to otići kao i alkohol.Moj je suprug dobar čovjek, ali pošizi kada pokrenem to pitanje, samo šuti i ne zna odgovoriti.Nije ni nastran, nije ni ženskar niti je učinio preljub ikada, i sasvim je zdrav. Nisam mislila to pisati, ali eto, Petkana me nekako potakla da kažem kad je i ona svoje rekla. Ja sam u nadi i miru i radosti, svejedno, jako vjerujem da Bog ima plan s nama :)
Ako smijem Petkana,oprostite svojim roditeljima, u oprostu dolazi silna milost. Nema veze što osjećate gorčinu to je zato jer ste ranjeni od njih. Predajte Bogu tu gorčinu i odlučite oprostiti. Oprost je stvar odluke u srcu ne osjećaja, prošla sam to, iz iskustva kažem. I dijete osjeti sve vaše osjećaje i tu gorčinu.Oslobodite i njega tih osjećaja tako što ćete oprostiti, osloboditi se gorčine.Bilo bi dobro ispovijediti taj osjećaj.
„Isto je i sa supružnicima Martina.Ako je jedan rešio da čini preljubu,nije li to dovoljan znak da više nema ljubavi? Čemu onda svi zaveti,i ostajanje u braku jer bi tako po pravilima trebalo?“ – Čemu je Isus oprostio Mariji Magdaleni preljubnici i grešnici? Poznajem čovjeka predanog sada u vjeri, bio je preljubnik u braku. Pred rastavom. Sa drugom ženom je začeo dijete, abortirala je. Kad to spomene samo plače, jer je i on kumovao tome. Ta situacija ga je vratila ženi. Nešto se dogodilo u njemu. Od tada je vjeran suprug i otac, imaju dječaka i žive u velikoj ljubavi.Žena mu je oprostila. Ako netko učini preljub ne znači da ne voli drugoga, taj podlegne iskušenju. Preljub se može učiniti sa osobom koju uopće ne voliš.Iako ima slučaj da je muž otišao, ostavio obitelj i ženu i živi sa drugom i njihovim djetetom. Ostavljena žena (poznajem ju) moli za supruga i obraćenje.Kako joj svećenik reče, ona je u prednosti jer je vezana mužem sakramentalno, u snazi Kristovoj, a ova koja je „otela“ supruga i razorila nečiji brak nema tu snagu Kristovu, dijete nije krivo što je rođeno ali po našim zakonima, pred Bogom je onaj brak koji si sklopio u savezu s Njim, nerazrješiv bez obzira što je supružnik svojevoljno otišao.Ne moraš živjeti s onim s kojim ne ide, to je „rastava od postelje“ ali se ne može ponovno vjenčati u crkvi.Jer ako bi to uradila, sklopiti drugi brak, u općini npr, po razvodu prvog, ne možeš ići NA PRIČEST, tj. blagovati tijelo Kristovo i ne možeš dobiti odrješenje na ispovijedi.
Privola pri sklapanju ženidbe nisu tek puke riječi, one su izgovorene pred Kristom. Meni bi najgora bol bila da ne mogu na pričest.Ali nisam ja na tom stupnju, ja volim svog supruga, bila je to žalost trenutna. Moj je život u Božjim rukama.
Zlatko, mislim da sam Vam ja to rekla, ali nije bitno.Ja se samo sjećam da sam ja imala jednu jako detaljnu ispovijed o zapovijedi „ne sagriješi bludno“, koliko puta svećenik je otprilike računao (prije braka) a tako sam na ispovijedi saznala da se može sagriješiti i u braku,što je potvrdilo neka moja uvjerenja.Bračna ljubav je uvijek darivanje a ne sebičnost.
Ja sam dobila blagoslov za brak, problem nastaje kada ti roditelj ne prenese ono duhovno jer ni njemu nije prenošeno. Sami ljudi vjere i crkve znaju da je spolnost prije braka onečišćena pa nema veze dali je to sa budućim supružnikom. Jednom je to objasnio jedan naš svećenik, da ulaženjem u odnose predbračne ti na sebe vezuješ demone osoba s kojima je tvoj partner bio i njegove i tako se događa prijenos.Pogotovo ako to nije ispovijedio.
Dali sam trebala to sve napisati? Ne znam, znam samo da sam se otvorila zbog Petkane. Zahvaljujem Bogu za svoj život i brak kakav god on bio. Imam trenutke ali ima i Oca Nebeskog koji nas neće ostaviti da budemo siročad.
Pozdrav svima. I ne želim da itko pomisli kako ja mislim da sam bolja od svih pa se tu razmećem, ne, za sve dugujem zahvaliti Kristu inače bih davno otišla da sam živjela bez NJega.Što više boli ja sam njemu bliže i tu pronalazim izvor.Jednom sam se zapitala, nekako mi dobro ide, nema svađe i mirno je a onda sam shvatila da nisam u molitvi. Kad sam krenula moliti počeo je boj. U svakom slučaju moj je život puno bolji nego je prije bio i moj je suprug i meni bolji. A doći će jednom i vrijeme za novi život među nama.Duboko vjerujem u to.I Sara je rodila u poodmakloj dobi i Elizabeta. Čuda postoje, jer postoji Onaj koji nas tako čudesno stvori.Od njega dolazi svaki blagoslov srcu koje vjeruje. Zna tijelo moje koje je ozdravilo i srce moje.