Blagoslov u životu – život sa blagoslovom ili živeti bez blagoslova

Da li je vaš život sa blagoslovom ili mislite da je pametno živeti bez blagoslova. Kako da dobijete blagoslov za vaš život.

 

Imate li blagoslov u životu? Savremeni čovek je zaboravio šta znači blagoslov i kako je živeti sa blagoslovom, kako izgleda blagosloven život. Svi žure da žive bez blagoslova, verujući da su oni sami kreatori svog uspeha, sreće i uspeha u životu. Tako su ih ubedili mediji i industrija zabave, savremena kultura i umetnost, moderno društvo malog broja pobednika i većine gubitnika. A ne znaju da je vekovima unazad od suštinske važnosti bio blagoslov koji dobiješ od oca, majke, vladara, sveštenika, Crkve, da bi tvoja dela bila blagoslovena i uspešna, jer dobijaš dobru volju i silu onoga ko ti blagoslov daje.

Blagoslov svoj dajem ti“ – kaže Otac detetu svom. On i dete tada postaju jedno.

Blagoslov u životu - život sa blagoslovom ili živeti bez blagoslova

Ali zato moderni čovek misli da je pobožan život glupost a da je Crkva retrogradna institucija puna nekih obreda i nerazumljivih službi. Kome to koristi, to je prevazidjeno – misle oni, jureći automatski šargarepu koju im stalno poturaju mas mediji i masovna industrija hrane i zabave. Oni ne znaju da sve što se u Crkvi radi ima dubok i logičan smisao i svoju neophodnost.

Postoji i dobar deo vernika koji idu u Crkve ali to sve rade „onako“, „uz put“, poštujući „tradiciju“, nesvesni da je sve u Crkvi što se radi blagosloveno sa neba, da je svaki deo službe ili obreda jedan mali blagoslov, da poštujući Crkvu i njena pravila skupljaš blagoslove, da ostvaruješ život sa blagoslovom na taj način. Nije isto doći na liturgiju i biti na njoj do kraja ili se pojaviti na kraju liturgije. Nije isto venčati se ili slaviti slavu kako treba, po crkvenim pravilima, od stvaranja fešte i spektakla sa sve slikanjem zvanica. Bolje je baciti fotoaparat i pokloniti se ikoni, jer od sprava te ne blagoslovi kao živi Svetitelj izobražen na ikoni.

Neprekidan niz malih blagoslova čine da tvoj ceo život bude blagosloven i jedan veliki blagoslov za tebe i sve oko tebe.

.

Ko su ljudi koji imaju blagoslov u životu

Upoznao sam ljude čiji je život blagosloven. Ima ih svakakvih, iz svih slojeva društva, raznih zanimanja i na raznim mestima. Ono što im je jedinstvena crta u životu je da im život teče kao mirna reka, smireno i blagonaklono, da im se sve dešava u svoje vreme, da žive srećnim i blagim životom, da ostavljaju iza sebe uspešno nasledje i da život završavaju u miru, jer znaju „odgovor da daju na Strašnom sudu“.

Naravno, oni se razlikuju od onoga što moderni ljudi smatraju za uspeh: novac, moć, slava, odlikovanja, pobede i naslovne strane, ludo zabavljanje i velike mogućnosti da radiš šta hoćeš, da budeš gospodar onoga što želiš. To najčešće nije život sa blagoslovom, već neki drugačiji život za šta se ispostavlja na kraju gorak račun.

Neke karakteristike blagoslovenih ljudi su da su oni mahom nečujni i nevidljivi za okolinu, da mahom neprimetno i nenametljivo žive svoje živote, živeći hrišćanski ispravno i bogougodno. To su mahom mali ljudi koji strogo poštuju crkvene zapovesti, poste sredom i petkom, nedeljom i crkvenim praznikom obavezno idu na liturgiju, nedeljom i crvenim slovom nikada ne rade poštujući Božiju zapovest, za svaku svoju akciju traže blagoslov od sveštenika, poštuju ikone i svetinje da bi pokazali poštovanje prema živim svetiteljima od kojih zauzvrat dobijaju blagoslov, uvek govore istinu, ne kradu, ne varaju, rade sve po kanonima Crkve, daju priloge crkvi i pomažu siromašnima. Redovno se ispovedaju i pričešćuju, jer znaju da svakom ispovešću i pričešćem njihova duša postaje čistija a tim i spremnija da primi blagoslov sa neba, koji ih ispunjava i čuva.

Mahom se ti mali blagosloveni ljudi bave nekim svojim poslovima, gde zavise sami od sebe, nekako Gospod tako udesi da im obezbedi mir i odvojenost od društvenog meteža. U ovom su svetu ali kao da nisu od ovoga sveta, kako se kaže u svetim knjigama. Daju „Caru carevo ali se drže Neba a ne Zemlje“.

Za svaku od tih stvari koje revnosno ispunjavaju prema Crkvi i Gospodu, stiže im mali blagoslov sa neba. Puno malih blagoslova čini njihov život blagoslovenim.

Gospod im daje onoliko koliko im treba, čuva ih vodi. Kako kaže jedan svetitelj, okruži ih andjelima, pa kako oni žive ispravnije i čestitije, to je više andjela oko njih sa isukanim mačevima, pa im se djavoli ne smeju približiti. Zato ti mali blagosloveni ljudi nemaju loših misli, vedri su i radosni, jer mračni podnebeski svet ne može uticati na njihove misli. Oni žive bezbrižno, sigurni u Božiju živu zaštitu i Njegovu volju.

Čak kada im se dešavaju nevolje, prolazne muke i bolesti, oni se Gospodu zahvaljuju, jer znaju da je to sve od Njega i za njihovu dušu korisno. Vremenom otkriju da je muka koja ih je zadesila, da ih je ona u nečemu uzdigla. Da su kroz muku pobedili neku svoju slabost ili otkrili dubinu Božijih tajni. Zato oni probleme primaju mirno i smireno, znajući da sve to ima svrhu, kao što znaju da za sve što rade trebaju da dobiju blagoslov od svog roditelja, sveštenika ili duhovnika.

I kada ne dobiju blagoslov, ne ljute se iako im možda ne bude logično i pravo, ali znaju da je to za njihovo dobro. Vreme pokaže da s razlogom nisu dobili blagoslov, kao što im vreme pokaže da im neka njihova molitva s razlogom nije usvojena od Gospoda, a da neka druga jeste. Ali su već naučili da je sve to od Njega, za njihovo dobro, samo ako se oni drže puta.

Blagosloven je onaj koji se drži puta, njegovo je Carstvo Nebesko.

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.