In memoriam: Zorica Sentić

Skoplje, Jugoslavija, 10. septembar 1955–4. maj 2014, Nica, Francuska

Odrasla u selu Levosoju, odakle su joj roditelji i gde su živeli.

Iz Levosoja je – „Moje malo selo Levosoje“ –

sa roditeljima, sa 11 godina, krenula u svet, u Francusku.

Vraća se u svoje Levosoje, u svoju Srbiju, svojoj majci (1932), i da bude pored svoga oca (1932–1998).

. 

BOLUJEM OD SMRTI…

 .

Draga Vesela,

Možda je sada vreme da kažem da se borim od 2007. godine

Ćutala sam i vodila akciju „Darujmo reč“ne bih li zaboravila rak, ali rak nije mene

Šaljem ti slike sa mog rođendana da si malo sa mnom toga dana

Da podelim moju sreću sa tobom

Mada sam je podelila i na facebook-u (na mnoge zahteve)

Zamisli, dobila sam više od 1ooo pisama

Plus na e-mail-u

Svima sam odgovorila

 .

Želela sam da taj dan provedem sa dragim prijаteljima

Ali, eto, tako je život hteo, provela sam ga samo sa jednim, ali velikim

Prijeteljem!

Dan je bio divan, sunčan, pun osmeha

Prepun sećanja

Dugo se nismo videli

Predugo

Ostali su, ostali ste svi vi daleko

Želela sam da ste tu … eh, mnogo ste da vas nabrajam

Ali znam da se znate

I da ćete pogoditi koga sam se uželela

Ima vas u Beogradu, Levosoju, Vranju, na Zlatiboru, u Sloveniji

U Grčkoj, Belgiji, u Parizu… Torontu, Njujorku, Bordeaux…

U Poljskoj… u Nemackoj, Svajcarskoj, Austriji, Rumuniji, Makedoniji, Danskoj

U Srbiji po selima, sva deca koju sam srela u akciji „Darujmo reč“ su tamo

I ona koju nisam srela

I ona koja govore moje pesme, a nismo se sreli

Ima ih još i još… dragih dusa, ne samo u Srbiji, vec i u svetu

 .

Znaš da sam bolesna

Znaš da ne izgledam baš kao na slikama

Ako ne upotrebim bar pola sata do sat vremena da se malo našminkam

A ja umem da sakrijem ono sto treba

Treba da smo lepi za prijetelje, lepi i nasmejani

Dakle, našminkala sam se i okacila najlepši i najveći osmeh

Znaš da za moju bolest ne pričam

Ne vidim šta bih mogla da kažem

Jeste, bolujem od opasne bolesti

Bolujem od smrti,

Bolujem od RAKA

Ali sam devica sa podznakom rak, morala sam ga dobiti

Volim da mu se nasmešim i ovde se molim da se nasmeši svako, da, da!

I … ali ja nisam bolesna!?

 .

To kažu ljudi koji nose bele mantile

Ali mene ne boli ništa

I kad boli, ja neću da boli

Ja radim

Ja stvaram

Ja sanjam da sva sela imaju biblioteku

Sada sanjam da milijardu ljudi zasadi po jedno drvo

To je idući projekat

Da, a posle ide jedan još veći

Videćeš

Ako uspem da pokrenem taj treći, onda onu Nobelovu

Za koju ste me svi zadirkivali, onda ću je stvarno zavrediti

Ali taj treći projekat biće ako svako od vas zasadi jedno drvo

Tada ću moći da trazim to…

To… to je nešto lepo za svu decu sveta koja su bolesna

Potrebni ste mi svi

A moju bolest… ostavljam da ti kazeš o njoj što želiš

Ja imam rak… a rak neće imati mene

Bitke dobijam

Imam namere da i ovaj rat dobijem

 .

Draga, bacila sam ti reči

Sada ti piši šta želiš

Dajem ti pravo da pišeš o mojoj bolesti

Iako se ja sa njom nosim

 .

Na kraju

I piši šta jedem svakoga dana

Tu je

Paradajz

Paprika

Dva različita sira, najbolji je kozji

Ali nemam onog svežeg iz sela

Beli luk

To je lek za sve

Jabuka

Jedna obavezno na dan

Grozđe

Brokoli

Ulje maslinovo

Otvori ovo, videćeš šta je

Stavim orahe

Ali sada nisam

Danas sam zaboravila

I stavim maslinke

Ali nemam ih danas

Stavim sve što imam u frižederu

I slatko i slano

Eto, to je moj ručak u velikom tanjiru

Jedan limunov sok na dan

I puna čaša vode ujutru

Dala sam ti da i ti to radiš

Jer to je najbolji lek za sve

Ako tome svemu dodaš i osmeh

I slušaš lepu muziku…

Ja nekad slušam Vivaldija

Nekad Bartoka

Ali često sada slušam naše starogradske pesme

A volim da čujem Ne može nam niko ništa

A slušam i Pariske kapije

I onu, ne sećam se naslova, Sedim u jednom pariskom lokalu

Slušam je često

 .

U snovima

Ja sanjam

Sanjam da se sva deca sveta leče besplatno

Sanjam da sva deca sveta imaju bar jednu igračku

Sanjam da sva deca sveta čitaju Malog princa

Sanjam 1955 snova

Ali sanjam i jedan veliki san: da naučim prefektno srpski jezik

I da možda napisem knjigu o tome kako sam se ja izborila sa rakom

MOZDA JE SVE OVO MENI POMOGLO I POMAZE MI JOS

OSMEH ZA SVE

I BEZ PANIKE…

Nemam ja nista

To samo doktori kažu da imam

A nemam

Boriti se sa doktorima treba svom snagom

I SA VEROM U SEBE I U BOGA

Bog i ja često razgovaramo

Sada ja cujem necujno…

Bog je sa mnom

Sa svima nama je Bog

A SVE STO BUDE

MORALO JE BITI

 .

Možda je sada bilo vreme da kažem ili ne kažem

Da kažem bez da kažem

Da se borim od 2007. godine

Ćutala sam i vodila akciju „Darujmo reč“

Ne bih li zaboravila taj rakčić

Da, draga,

Ali rakčić mene nije

Setio se da treba malo i mene da gricka

Da samo znaš koliko sam rakčića ja pojela

Sa školjkama

Uz razno MORSKO VOĆE

To je bila moja omiljena večera

Eh… sve nas na kraju večere zivota isto čeka…

KO OD NAS NE BOLUJE OD SMRTI?

 .

Osmeh

Ljubim te

 .

Zorica Sentić

Nica, septembar 2013.

 .

(Fotografija: Poslednji izlazak Zorice Sentić u grad. Rođendanski. 10. septembar 2013. Nica.)