Post i zdravlje – gladovanjem i postom do zdravlja

Zašto je post bitan za zdravlje. Post i zdravlje su povezani. Postom i pametnim gladovanjem možemo doći do zdravlja. Iskustvo ruskih naučnika

 

Nakon 15 godina rada sa bolesnima i sa iskustvom od preko 7000 pacijenata koje su lečili gladovanjem i kontrolisanim postom, dva ruska lekara su napisala knjigu u kojoj objašnjavaju kakva je veza izmedju posta i zdravlja, kako gladovanje leči. Dajemo kratak prikaz knjige i glavne teze i faze gladovanja, uz sve efekte koje post ima na telo.

Iz svega navedenog je lako zaključiti zašto je pravoslavni post (post na vodi sredom i petkom i 4 velika posta godišnje) tako lekovit na zdravlje.

A. – UVODNA RAZMATRANJA I DEFINICIJE

1. Smeli dijalektičar – PRIRODA – ume jednim te istim sredstvom i da uništava i da leči: GLAD je uvek prikazivana kao strašan čovekov neprijatelj ali ista ta glad može da bude i najbolji prijatelj i iscelitelj koji leči mnoge teške bolesti

2. Prinudno gladovanje (u logorima na primer) se razlikuje od lekovitog isto kao što se nož razbojnika razlikuje od noža hirurga.

3. Lečenje gladovanjem se naziva „unutrašnja operacija bez noža“, pri čemu je priroda mnogo preciznija od bilo kog hirurga: ona čuva ono što je zdravo, a odstranjuje sve što je bolesno.

4. Lečenje gladovanjem nije specifičan metod koji se primenjuje u slučaju jednog oboljenja ili određene grupe bolesti. To je opšti zdravstveni metod koji mobiliše sve vitalne snage organizma i dovodi do: normalizacije biohemijskih procesa uključujući i lučenja svih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, stabilizacije nervnog sistema, efikasnog čišćenja organizma od štetnih materija, povećanje imuniteta, poboljšanja funkcije krvotoka i organa za varenje, razgradnje tumorskih tkiva, psihofizičkog podmlađivanja organizma…

5. Unutrašnje vitalne rezerve ljudskog organizma su znatno veće nego što su nas o tome u školi učili: bez ikakvih štetnih posledica po zdravlje. Čovek može da podnese potpuno gladovanje 40 – 50 dana, a gladovanje koje bi dovelo do smrtnog ishoda trajalo bi čak oko 90 dana.

6. Za vreme gladovanja ne postoji stalno prisustvo gladi niti se glad tokom gladovanja povećava (kako nam to došaptava naša uobražena logika). Istina je obratna: tokom gladovanja glad slabi i vrlo brzo iščezava već posle 2-3 dana.

7. U toku gladovanja organizam čoveka mudro i racionalno troši sopstvene rezerve (ugljene hidrate pa zatim masti i najzad i belančevine) razlažući najpre nepotrebna-bolesna tkiva pa zatim delimično i ostala, za životne funkcije manje značajna, tkiva i organe kako bi obezbedio opstanak i ispravno funkcionisanje osnovnih organa: mozga, nervnog sistema, srca i krvotoka.

8. Po završetku gladovanja utrošeno korisno tkivo se vrlo brzo obnavlja.Taj proces traje obično isto toliko dana koliko je trajalo i gladovanje, a da bi bio ispravno sproveden neophodno je da se primeni dijetalna ishrana po određenim pravilima.

B. – REZULTATI MEDICINSKIH ISTRAŽIVANJA

9. Izvršena medicinska ispitivanja svedoče da u toku terapeutskog gladovanja ne dolazi do smanjenja sadržaja belančevina u serumu krvi (što je karakterisično za alimentarnu distrofiju) već  je naprotiv njihov sadržaj nešto povišen u toku čitavog perioda gladovanja.

10. Tokom potpunog gladovanja (u organizam se unosi samo voda) ne zapažaju se nikakve disrofične pojave. Organizam se prilagođava unutrašnjoj ishrani i koristi sopstvene rezerve ugljenih hidrata, masti, belančevina, vitamina i minerala. Dokazano je da takva ishrana zadovoljava sve potrebe organizma i može se smatrati punovrednom.

11. Jedan od suštinskih mehanizama lekovitog delovanja gladovanja jeste intezivno izlučivanje iz organizma otrovnih produkata (metaboličke „šljake“) koji su se nakupili kao rezultat nepravilne ishrane, preležanih bolesti, hroničnih nepravilnosti u radu nekih organa, dugotrajne upotrebe lekova, upotrebe alkohola, duvana i štetnih uricaja životne sredine.

12. U toku gladovanja cirkulacija krvi je olakšana a sastav krvi se poboljšava. Održava se normalna količina crvenih i belih krvnih zrnaca, trombocita i hemoglobina. Anemija se obično dobro leči gladovanjem. U stručnoj literaturi se navodi primer anemične osobe sa svega 1 milionom crvenih krvnih zrnaca kod koje se okom gladovanja taj broj povećao na normalnih 5 miliona.

13. Po prestanku „acidozne krize“ (tj. posle 6-10 dana od početka gladovanja) imunitet organizma je povećan šo se primećuje po brzom zarastanju rana i brzom savladavanju infekcija.

14. Po završeku gladovanja (uz normalnu ishranu) većina previše mršavih osoba dostiže povećanu telesnu težinu i obratno: gojazne osobe dostižu manju telesnu težinu.

15. Povremeno gladovanje usporava starenje organizma. Čovek koji gladuje kao da se ponovo rađa – ćelije rehabilitovanog organizma dobijaju novu protoplazmu.

16. Naročito je uočljiv efekat podmlađivanja kože: oštre linije i bore postaju manje upadljive, pege, fleke i bubuljice iščezavaju. Struktura tkiva kože postaje kvalitetnija, koža postaje mlađa i dobija lepšu boju. Oči postaju svetlije i izražajnije.

17. Sa nekim eksperimentalnim životinjama postignuti su senzacionalni rezultati. U eksperimentima engleskog naučnika Hakslija, crv koji je izlagan periodičnom gladovanju nadživeo je 19 generacija crva koji su redovno dobijali hranu.

18. Komplikacije i neprijatni efekti:

– u toku prvih 6-10 dana gadovanja (acidoza) ponekad se javlja muka, povraćanje, glavobolja, bol u predelu srca, umor… Sve to se češće javlja kod gojaznih osoba i obično izjutra.

– u retkim slučajevima mogu da se jave grčevi udova ili vilica,

– pri naglom ustajanju iz kreveta obično nastaje vrtogavica,

– infektivna oboljenja se javljaju veoma retko izuzev upale grla kod onih osoba koje su i ranije na to bile osetljive,

– može doći do krvarenja čira želuca ili 12-palačnog creva,

– kod bolesnika koji imaju kamen u bubregu mogu se javiti bolovi.

19. Pušenje (koje je strogo zabranjeno) izaziva kolaps, poremećaj srčane aktivnosti, rastrojstvo svesti…

20. Prekid gladovanja zbog komplikacija se događa izuzetno retko i to samo ako nastupi progresivna aritmija srca ili žutica praćena stalnim povraćanjem.

21. Znatno su češće komplikacije u periodu povratka na ishranu.. Tada se zbog prejedanja ili preranog uzimanja teže hrane obično javljaju bolovi u stomaku i proliv.

C. – PRAKTIČNO SPROVOĐENJE GLADOVANJA

22. U Sovjetskom savezu gladovanje se sprovodi samo u bolničkim uslovima dok se u zapadnim zemljama često sprovodi i kod kuće.

23. Za vreme ove metode gladovanja pacijentima nije dozvoljeno unošenje u organizam ničega osim vode. I najmanja količina hrane može potpuno da poremeti opisani prirodni regenerativni proces.

24. U toku prvih 3-5 dana gladovanja gubi se osećaj gladi i prestaje osetljivost na nadražaje koji podsećaju na uzimanje hrane (miris hrane, zveckanje posuđa, pogled na hranu…). Jedino trajno ostaje mogućnost sećanja na hranu pri čemu se javlja blaga napetost (uznemirenost, nervoza) pa se pacijentima preporučuje da izbegavaju razmišljanja o hrani.

25. Gubitak težine je najveći prvih nekoliko dana gladovanja (oko 1 kg) zbog brze potrošnje rezerve ugljenih hidrata i gubitka vode a zatim brzo opada i tokom cele terapije iznosi 100-300 grama dnevno. Znatno više gube na težini punije osobe nego mršave, više gurmani nego vegetarijanci, više mlađe nego starije osobe. Od bitnog uticaja na gubitak težine je fizikka aktivnost u toku gladovanja, a pored toga izvestan uticaj imaju i temperatura prostorija kao i psihičko stanje pacijenta.

26. U toku gladovanja organizam čoveka funkcioniše u specifi.nom „štednom režimu“ pokušavajući da smanjenom aktivnošću svojih organa što više smanji potrošnju energije (jer mu je njen dotok hranom uskraćen). To se manifestuje osećanjem umora, usporenošću pokreta, pospanošću, smanjenim brojem otkucaja srca, nižom telesnom temperaturom…

27. Gladovanje deluje lekovito i na psihička obolenja jer obezbeđuje dugotrajno smanjenu aktivnost tj. odmor centralnog nervonog sistema.

28. Gladovanje u grupi je znatno lakše, ugodnije i interesantnije jer tada ljudi pružaju podršku jedni drugima, razmenjuju iskustva, upoređuju tegobe i rezultate, izučavaju literaturu, organizuju zajedničke radne i zabavne aktivnosti…

29. Postupak pri prijemu novog pacijenta na terapiju gladovanjem:

– pregled kod lekara koji vodi gladovanje,

– analize krvi, mokra.će, stolice,

– snimanje EKG i EEG,

– merenja: težina, puls, krvni pritisak,

– određivanje roka gladovanja (25-30, a ređe 35-40 dana), (za ove rokove gubitak težine iznosi 12 – 18%)

30. Uobičajen, prosečan dnevni režim za početak gladovanja:

– uveče, pred početak gladovanja uzima se sredstvo za čišćenje stomaka (gorka so, ricinusovo ulje, „bekunis“ ili drugi purgativ).

– svako jutro započinje klistiranjem (ispiranje debelog creva mlakom vodom primenom irigatora), što je neophodno zbog procesa spontane želudačne sekrecije koja pročišćava organizam izlučivanjem štetnih otpadnih materija u debelo crevo iz kojeg se bez klistiranja, zbog male količine, dugo ne bi odstranile…

– sledeća jutaranja aktivnost je kupanje i snažna masaža celog tela, a naročito zone s obe strane kičme,

– „doručak“: pije se blagi čaj od šipka („odvar“) uz polučasovni odmor,

– prepodnevne aktivnosti: čitanje, crtanje, ručni rad i društvene igre (karte, domine, šah…),

– oko podne: grupna šetnja 1 sat (uz prikladno odevanje),

– „ručak“: čaj od šipka, voda, mineralna voda, (ukupno dnevno se unosi 1,5 do 2,0 litara tečnosti)

– popodne je duži odmor i potom slobodne aktivnosti,

– uveče: televizija, muzika, pesma, igra…

– posle „večere“: pranje zuba, ispiranje grla i spavanje u provetrenoj prostoriji (toplija pižama i topliji pokrivač!).

KARAKTERISTIČNI STADIJUMI FAZE GLADOVANJA

I STADIJUM – PERIOD GLADI:

– traje prva 2-4 dana i karakteriše ga prisustvo gladi i reagovanja na direktne i simbolične nadražaje: izgled i miris hrane, razgovor o jelu, zveckanje posuđa i sl.

– karakteristični znaci i tegobe: lučenje pljuvačke, krčanje stomaka, tup bol u predelu stomaka, blaga glavobolja, nervoza i nesanica.

II STADIJUM – PERIOD ACIDOZNE KRIZE:

(objašnjenje pojma: Već u toku prvog dana gladovanja organizam potroši svoje skromne rezerve ugljenih hidrata i prelazi na iskorišćavanje rezervi masti radi dobjanja neophodne energije. Bez prisustva ugljenih hidrata mast nepotpuno „sagoreva“ i stvara kisele produkte koji izazivau blago trovanje organizma)

– traje od obično trećeg do šestog ili najduže desetog dana gladovanja,

– osećaj gladi se smanjuje i nestaje, a osećaj žeđi raste,

– tegobe: umor, sporost pokreta, jutarnja glavobolja, muka, vrtoglavica,

– otklanjanje tegoba: šetnja, tuširanje, voda, mineralna voda,

– spoljašnji znaci: suva usta, skrama na jeziku, zadah, suva koža, niži puls, niži krvni pritisak, manji broj dubljih udisaja…

– gubitak težine: 300 – 500 grama dnevno,

– preporučljive aktivnosti: laka gimnastika, lak fizički rad, vežbe disanje, autogeni trening, meditacija psihoterapija…

III STADIJUM – PERIOD DOBROG RASPOLOŽENJA:

– počinje naglo posle 6 – 10 dana gladovanja kada organizam otpočne sam da proizvodi ugljene hidrate (proste šećere) razlaganjem sopstvenih belančevina i time omogućava potpuno sagorevanje masti tj. prestanak stvaranja štetnih materija koje su izazivale acidoznu krizu,

– prestaju sve tegobe i nastaje dobro raspoloženje,

– znaci: jezik se čisti, zadah nestaje, boja lica se poboljšava,

– gubitak težine je obično samo 100 – 200 grama dnevno.

KARAKTERISTIČNI STADIJUMI FAZE POVRATKA NA NORMALNU ISHRANU

UPOZORENJA I NAPOMENE:

– prvih dana na početku uzimanja hrane strogo je zabranjena upotreba bilo kakve hrane na bazi mesa, sira, jaja, gljiva i soli,

– takođe su strogo zabranjeni duvan i alkohol,

– ukupno trajanje ove faze je isto toliko dana koliko je trajalo i gadovanje, a režim dnevnih aktivnosti ostaje takođe nepromenjen.

I STADIJUM OPORAVKA

– trajanje: 4 – 6 dana,

– ishrana: na početku samo voćni sokovi razblaženi vodom, zatim nerazblaženi sokovi, pasirano presno ili kuvano voće i povrće (bez soli!),

– tegobe: povećan umor, promenljivo raspoloženje,

– spoljašnji znaci: brži puls i disanje, težina još opada, prvo spontano prežnjenje creva (bez klistira) posle 2 -3 dana.

II STADIJUM OPORAVKA:

– trajanje: od šestog do približno dvadesetog dana,

– hrana: uz gornju hranu postepeno se uvode namirnice od žitarica (palenta, griz, hleb, testenine, kuvano zrnevlje) i mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, kefir, mleko). So se i dalje ne koristi.

– znaci; jak apetit, porast težine, nestanak umora, dobro raspoloženje, normalizacija pulsa i pritiska.

III STADIJUM OPORAVKA

– nastupa posle 15-20 dana od početka uzimanja hrane i karakteriše ga potpuna normalizacija svih funkcija organizma i prelazak na uobičajenu ishranu, ali trajnost efekata daje samo pravilna ishrana.

Izvor: Gladovanje radi zdravlja – J.S. Nikolajev i E.I. Nilov