Šta ne smete propustiti u Grčkoj?

Zašto treba i ovo leto da posetite Grčku i šta ne smete propustiti da pogledate i obidjete u Grčkoj na letovanju

Kao prvo, ne smete propustiti Grčku. Možda vam letovanje u Grčkoj ne deluje kao naročito inovativan predlog, uostalom – i nije, ali jeste predlog koji vas smešta u sigurnu zonu. S Grčkom nema rizika, potrebno je samo da izaberete svoju rutu među mnogobrojnim mogućnostima. Na tom putu čekaće vas vedri Grci, veliki ugostitelji i domaćini, neobične lepote prirode, spomenici istorije, a naša agencija doprineće raznovrsnom ponudom letovanja i apartmana u Grčkoj.

Halkidiki – Kasandra (Pefkohori, Polihrono, Hanioti, Kalitea)

Čuvena pećina Petralona, kao jedan od najlepših prirodnih spomenika u Grčkoj, spada u najposećenije turističke atrakcije na Kasandri, na Halkidikiju. Njeni hodnici su dugački gotovo dva kilometra, a otkrivena je 1959. godine. Bogata je predivnim stalaktitima i stalagmitima, a u njoj su pronađeni i brojni životinjski fosili. Ljudska lobanja pronađena u pećini Petralona najstarija je u Evropi i stara je najmanje 200 hiljada godina, a procene idu i do čitavih 700 hiljada. U pećini su pronađeni i tragovi prve vatre, a predstavljene su i rekonstrukcije iz života ondašnjih ljudi. Izlet u pećinu obuhvata i posetu malom muzeju u kojem su izloženi raznovrsni predmeti koji svedoče o životu naših predaka: najstarija ljudska oruđa, velika zbirka životinjskih kostiju pronađenih u pećini (nosoroga, planinskog lava, hijene itd), okamenjena ljudska utroba, pramen kose i drugi.

Na oko 20 kilometara od pećine nalazi se grad Nea Mudanja u kojem možete obići jedinstveni Muzej ribarstva i ribarskih alata. Muzej prikazuje razvoj ribarstva kroz istoriju, a možete videti drevna sidra, koplja za hvatanje riba i morskih ježeva, pamučne mreže, štapove, instrumente za navigaciju brodova, kompase, lampe i makete brodova. Ukoliko ne želite da propustite ovu intrigantnu pećinu pogledajte našu ponudu Grčka apartmani 2014, smestite se na Kasandrui Petralona postaje dostupna avantura.

Halkidiki – Sitonija (Toroni, Sarti), Tasos, Skiatos, Strimonikos

Ukoliko na Halkidikiju preferirate Sitoniju, u ponudi apartmana u Grčkoj izaberite udoban smeštaj i prepustite se gustiranju grčke tradicije kroz hranu i piće. Za hedonističko letovanje 2014. u Grčkoj pogodna su i ostrva Tasos i Skiatos, kao i oblast Strimonikos. Feta, masline i retsina su nezaobilazni.

Grčka je danas na oko 15. mestu na svetu po godišnjoj proizvodnji vina. Međutim, njen značaj u ovoj oblasti daleko je veći – grčko vinarstvo je preteča modernog vinarstva isto kao što je antička Grčka kolevka moderne civilizacije. Po jednoj pretpostavci vinogradarstvo je stiglo u Grčku iz Mesopotamije, dok su ga po drugoj doneli Feničani na Krit odakle se proširilo na ostatak Grčke. Najstariji spomenik vina, kamen – vinska presa, pronađen je baš na Kritu i datira iz 1600. godine pre nove ere. Zna se takođe da je Hipokrat koristio vino u terapeutske svrhe i prepisivao ga kao lek. Na­i­me, još u vre­me sta­rih Gr­ka ono je do­bi­lo sta­tus pi­ća koje označava zdra­vlje, bo­gat­stvo i uspeh, pa je bi­lo ne­iz­o­stav­ni pra­ti­lac pro­sla­va i verskih sve­ča­no­sti, a svakako i čuvenih fešti u čast bogu vina Dionisu, bogu kojeg je narod najviše slavio.

Iz Grčke se vi­nar­stvo kolonizaci­jom pro­ši­ri­lo na da­nas vo­de­će ze­mlje u vin­skom sve­tu – Ita­li­ju, Fran­cu­sku i Španiju. Vina koja su pili stari Grci razlikovala su se po ukusu i aromi od vina koja mi danas poznajemo. Iako Grčka nudi mnoga vina vrhunskog kvaliteta, sinonim za grčka vina je tradicionalna retsina koja se proizvodi već oko dve hiljade godina. Retsina je vino čiji specifičan ukus potiče od borove smo­le ko­ja se ko­ri­sti­la kao sred­stvo za zap­ti­va­nje po­ra unu­tar gli­ne­nih am­fo­ra ko­je su nekada slu­ži­le za transport. Tečnost je tada „povukla“ miris i ukus borovine pri čemu je nastala neobična aroma koju danas prepoznajemo u vinima retsina. Letovanje u Grčkoj 2014. upotpunite ovim tradicionalnim belim stonim vinom, ali i nekim drugim, jer su u Srbiji vrlo retki restorani i vinoteke koje mogu da vam ponude pristojan izbor grčkih, inače odličnih, vina.

Ukoliko budete pijuckali vino, nećete moći da zaobiđete masline i neki od tradicionalnih grčkih sireva. Grčka je na trećem mestu po proizvodnji maslinovog ulja, odmah nakon Španije i Italije, i zauzima 16% svetskog tržišta. Zanimljiv je podatak da u ovoj zemlji postoji preko 120 miliona stabala maslina, a među njima i neka koja datiru još iz 13. veka, a rađaju do danas. Takođe, godišnja potrošnja sira po glavi stanovnika u Grčkoj iznosi 25 kilograma i prevazilazi potrošnju u Francuskoj i Italiji, zemljama čije nacije obožavaju sireve.

Nacionalni grčki sir jeste feta koja spada u grupu belih, mekih sireva koji sazrevaju u rastvoru tj. salamuri. Tradicionalna grčka feta pravi se od ovčijeg mleka, ali je danas dostupna i mešavina ovčijeg i kozjeg, odnosno kravljeg mleka. Tipičan ukus fete je srednje užegao, blago kiseo i slan, a tekstura čvrsta, glatka, kremasta, snežno bela spolja i iznutra. Feta se jede sama kao meze, ali i u različitim kombinacijama. Stavlja se u salate, a osnovni je sastojak i različitih pita. Možete probati pite punjene fetom i jajima ili mešavinom nekoliko sireva ili fetom i zelenišem. Takođe, feta može biti grilovana, pečena u papiru ili čak dinstana sa korom od oraha ili susamom, a neobična varijacija koja će vas približiti domaćinima Grcima jeste tipična lagana večera u kojoj je feta kombinovana sa kriškom ohlađene, slatke lubenice.

Olimpska Riviera (Paralia, Leptokaria, Nei Pori), Zakintos

Grčku kuhinju, ali i istoriju i prirodu, može istraživati i na Olimpskoj Rivieri u podnožju planine Olimp, gde vam na raspolaganju stoji veliki broj naših apartmana u najpopularnijim letovalištima kao što su Paralia, Leptokaria i Nei Pori. Međutim, ukoliko od letovanja u Grčkoj 2014. očekujete nešto ekstravagantniji doživljaj, pravi izbor je ostrvo Zakintos.

Morska kornjača Kareta Kareta (Caretta Caretta) koju karakterišu velika glava i čeljusti i koja može dostići dužinu od preko metar i težinu od preko 100 kilograma, jedna je od najpoznatijih atrakcija Zakintosa.

Kornjače polažu jaja od juna do avgusta na peščanim plažama zaliva Laganas tako što majka u pesku pravi gnezdo dubine oko pola metra gde ostavlja 100 jaja u proseku. Nakon dva meseca, uz pomoć toplog sunca, dobro pokrivena i zaštićena jaja su inkubirana, a bebe kornjače instinktivno kreću ka moru. Vrsti preti opasnost od izumiranja zbog čega je ljudska aktivnost na svih šest plaža u zalivu Laganas ograničena. Zabranjen je pristup zalivu i boravak na plaži nakon zalaska sunca, a plovidba je ograničena. Međutim, morske kornjače Kareta Kareta možete videti iz neposredne blizine ako brodićem odete do ostrva Maratonisi, a ako ste dobar plivač možete im prići i na otvorenom moru, na plaži Gerakas. One se ne plaše ljudi, prijateljski su raspoložene i dozvoliće vam da doživite jedinstveno iskustvo boravka u njihovoj blizini.