Zorica Sentić
Skoplje, Jugoslavija, 10. septembar 1955–4. maj 2014, Nica, Francuska
Veliki pesnik i veliki humanista.
Pisala je poeziju i prozu na francuskom i srpskom jeziku. Ima nekoliko knjiga i mnogo rukopisa. Objavljivala je svoje tekstove na blogovima širom sveta. Prevođena na mnogo jezika. Njena poezija je muzika, govorili su je mnogi, među njima i glumac Vico Dardić. Vodila je akciju „Darujmo reč – da sva sela Srbije dobiju biblioteku“. Deci širom Srbije darovala je radost, i deca njoj. Imala je prijatelje širom sveta.
Rukopis PRIČE-NE-PRIČE (stare i nove) ostao je neodštampan, uprkos velikoj želji njenoj da se to desi. Poslednje njene reči su bile „Paideja, Zoran“.
Njena borba s bolešću je bila duga, surova i teška, a reč joj je bila melemna i velika. Njena poezija će se tek tumačiti (i priče-ne-priče su joj poezija), a danas je njena pesma svojina ljubitelja jednostavnog i iskrenog pevanja.
Srbija i njeno malo selo Levosoje u opštini Bujanovac, u kome je odrasla uz svoje roditelje i svoju baku – postojbina njenih predaka, iz Francuske Zemlje bili su joj je nesamerna nostalgija i nesamerna ljubav.
Valjda je to tako kad se ode iz svog gnezda.
Zorica se u maju 2014. vraća u svoje gnezdo. Prošle godine je u ovo vreme stigla da zasadi baštu i uredi terasu i da bude sa svojom majkom i svojim selom do grožđa i jabuka, ovoga puta se zauvek vraća u svoj dom.
(Veselinka Stojković: Susreti i pamćenja)
.
.
Ne, nije mi još vreme
.
Ne!
Imam mnogo da radim.
Ko će da opere veš?
Već više od nedelju dana nisam baš ništa prala.
Ništa radila.
Ulenjila se.
Ko će da spremi sobu?
Iduće nedelje donose mi novi krevet.
Ko će da ispegla sve što treba da operem?
Ko će da očisti prozore?
Mesec dana nisu čišćeni.
Ko će da spremi tortu?
Obećah sinu i prijateljima, od oraha.
Stari bakin recept koji samo ja znam napamet.
Samo ja ga znam, i niko drugi.
Ko će da ode u nabavku?
Sin potroši dva puta više od mene za iste stvari.
Ko će da napiše započeti roman?
Koji i nije roman,
već živa istina o mom boravku u Srbiji.
Moram to završiti.
Ko će da pošalje čestitke za Novu godinu?
Ko će da kupi poklončiće?
Ko će da ih pošalje?
Ko će da sredi tri hiljade pesama?
Ko će da nadje podnaslove?
Ko će da zasadi baštu ove godine?
Luk, peršun, paradajz, šargarepu,
blitvu, krastavce, boraniju, papriku…
Ko će da posadi cveće na terasi?
Tužna je terasa bez cveća.
.
Ko će da pomaže mami,
kada dođu komšike, bez najave?
Ko će da skuva domaću kafu,
koju ne znam da spremam?
Ko će dati časove francuskog mladoj Nataliji?
Ko će da se svađa s familijom,
koja me ne voli?
Ko će da viče na decu,
koja bacaju plastične kese i flaše po ulici?
Ko će da dovrši započeti centar sela?
Postoji sada samo česma.
Lepo bi bilo da tu stoji i neka klupa,
da se ljudi isrpričaju,
da se mladi zavole.
Drvo, dva jorgovana, jedna jabuka.
Ima mesta za dosta toga.
Ja imam ideje.
Našla sam i arhitektu.
Ubediti meštane
za mali smeštaj za knjige.
Otvorena biblioteka za sve.
Uzmete knjigu, pročitate je, i vratite.
Kultura na vrhunskom nivou.
Čujem već kritike.
Sanjalica!
Naivna!
Sve će se slomiti!
Sve će se pokrasti!
Pa nek se i ukrade!
Opet ću staviti!
Može i dva-tri časopisa raznih boja.
Znam da u selu to vole, a svako ne može da ih kupi.
Ko će da dokaže da se i to može?
Ja ću!
Ne, nije mi još vreme.
Ne!
Imam mnogo da radim.
.
Neću da umrem!
Zorica Sentić
.ZZUZZ
(Veselinka Stojković: Pismo-pesmu sačuvala sam u kompjuteru 1. decembra 2013.)