Ekumenizam u SPC – modernisti i novotarije u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi
Da li postoji jasan ekumenizam u SPC i koliko su uticajni modernisti i čemu vode bogoslovske novotarije u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi
Pravoslavna crkva se ne reklamira, ona se ne nudi, ona ne nameće veru, jer ona u sebi nosi Duh Sveti.
Da, verovali vi ili ne, ali pravoslavna crkva se za razliku od sekti i jeresi, uključujući tu i Rimokatoličku i protestantsku crkvu, ne reklamira se, ne oglašava se, ne stvara propagandne aktivnosti da bi privukla vernike.
Oni, verujući ljudi, svi dolaze u pravoslavnu Crkvu i odlaze po svojoj slobodnoj volji.
Pravoslavna crkva ima misonare, koji pronose Reč Božiju neznabošcima ali to je jako daleko od verskih misija i misionara drugih hrišćanskih crkava. U pravoslavnom misionarstvu nema aktivnog ubedjivanja, silom ili milom kao što su to radili katolici i protestanti, niti ima agresivnog ubedjivanja i manipulacije kao što to rade Mormoni, Jehovini svedoci, Pentakostalci, gde se ljudi zavode strahom ili bajkama. Pravoslavno misionarstvo samo tiho saopštava i objašnjava onima koji žele da čuju i koji pitaju. I mnogi čuju duhovni poziv i prilaze slobodnom voljom. Pravoslavlje je vera slobodne volje a ne ispiranja mozga, jer pravoslavlje ima Sveti Duh prisutan u svojim delima, i On privlači ljude ka pravoslavnoj veri.
Pravoslavna crkva nema potrebu ni za čim, njoj je potreban samo mir i ljudi će joj prići jer osećaju blagodat Svetog Duha. Zato SPC ne treba ekumenizam, jer je on u suprotnosti sa onim što je Crkva Hristova. Sveta Pravoslavna Crkva je za hrišćane i one koje Sveti Duh pokrene da u nju udju, nije za jeretike, neznabošće, pseudohrišćane, sve dok oni kroz svoju savest i kajanje ne dodju do pokajanja koje će ih ispuniti istinom Svetog Duha.
Zato je ekumenizam u SPC i ostalim pravoslavnim crkvama delo i zavera lukavog.
Ekumenizam u SPC je duhovna zavera neverujućih episkopa i sveštenika
Da, dobro smo se razumeli, ekumenizam u SPC je spletka koju protivnici jedine istinite crkve pletu oko nje, kako bi zaveli episkope, sveštenike, monahe i verni narod. Jer, ko ima duhovnu istinu u sebi i kod sebe, ne treba da je prilagodjava drugim „istinama“ da bi se mogli „razumeti“, već mora da čuva duhovnu istinu do koje će zabludeli umovi i srca neverujućih sami doći. Ne sme mešati duhovnu istinu sa poluistinama i laži, jer onda sve postaje laž i obmana, poluistina. Jer samo ta Duhovna Istina koju Sveti Duh nosi leči duše i srca ljudi, njih ne leči ekumenistička teologija, moderno bogoslovlje i fini maniri puni ljudskosti i romantičnog humanizma jedinstvenog sveta. Ne mogu biti ujedinjeni vrlina i greh, svetlo i tama. Ne može biti ujedinjena Sveta Pravoslavna Crkva sa crkvama koje venčavaju homoseksualce, koje se bave spiritizmom, koje ne priznaju Presvetu Bogorodicu i sve Svete, koji se ne osvrću na Sveto Predanje.
A modernisti u SPC koji uvode novotarije u Srpsku Pravoslavnu crkvu i pravoslavnu crkvu uopšte, misle da je to moguće, pa rade to iz prelesti u koju su upali, ili to rade po zadatku, kao što to rade sveštenici koji su u tajnim društvima ili rade za obaveštajne službe. Oni, ekumenisti, veruju u globalne društvene projekte, ljudsko poimanje ljubavi, umesto da se drže nebeske ljubavi Oca našeg na nebesima. Oni veruju u utopijski humanizam, u floskule o hrišćanskoj ljubavi prema svim ljudima, o saradnji, o globalnom selu gde smo svi prijatelji, i time prljaju jedinu Istinu i čistu veru koja živi i sija, koja spašava ljude. Ekumenisti u SPC veruju u diplomatiju i snagu ljudskih ideja humanizma i zemaljska bratske ljubavi, oni ne razumeju reči samog Gospoda Isusa Hrista da ko hoće da ide za njim da ostavi i oca svoga i mater svoju i brata svojega. Da, ako nam je Hrist cilj, onda Njemu idemo uskim putem koji nam je pokazao, ne spašavamo one koji su već izgubljeni, jer će oni i nas povući u pogibao slatkim rečima i obmanama. Veliki pravoslavni svetitelji i monasi su to odavno videli i razumeli, kako djavo uzima ljudsko obličje i andjeoski izraz, da bi ljude koji nisu trezveni obmanuo, da bi pogubio duše koje se ne drže nebeskih Zapovesti Jevandjelja nego slušaju ljudsku prolaznu mudrost i politiku.
Ali modernisti i ekumenisti u SPC savremenim jezikom „politički korektno“ kažu: „I oni su ljudi, i oni zaslužuju ljubav našu i blagost, razumevanje i toleranciju. I oni će postati kao mi samo ako im budemo govorili razumljivim jezikom. Druga su vremena, moramo da modernizujemo komunikaciju crkve sa svim ljudima.“
O bezumni ekumenisti i reformatori! Bolest se ne leči drugom bolešću, niti zdrav leči bolesnog time što će i sam postati bolestan. Zdrav svojim zdravljem, svojom čistotom i silom Svetog Duha leči bolesnog, kada bolesnik to zatraži. Pravoslavnoj Crkvi ne trebaju pune crkve i prazni obredi u kojima učestvuju prazne duše, već njoj trebaju vernici koji nose živu veru u sebi, malo stado koje čuva blagodat Svetog Duha.
I zato, da Sveta Pravoslavna Crkva i crkveni ljudi nijednu reč nikada više ne prozbore za sva vremena, osim na Svetoj liturgiji, narod će ići ka Crkvi i ulaziti u Svetu Pravoslavnu crkvu jer Duh Sveti u njoj boravi, on ih tajno priziva i čisti duše njihove. Zato Pravoslavna Crkva ne mora da se menja ni za dlaku, ni da se prilagodjava, ni da govori tudjim jezicima, ni da objašnjava, ni da tumači, ni da prati modu, jer sve umesto ljudi i sveštenika radi Duh Sveti, koji zrači kroz ikone, silazi medju ljude na liturgiji, ispunjava i nadahnuje velike pravoslavne govornike i proroke da govore i besede, da ispovedaju jedinu istinitu veru i da tim rečima dotiču srca nevernih.
Ali, ljudi greše, sveštenici greše, pa iako imaju i napisano i protumačeno oni mudruju i bave se ovozemaljskim stvarima na pogrešan način. Tako i ekumenisti u SPC veruju da je ujedinjenje sa velikim hrišćanskim sektama put da se odbrani hrišćanstvo od agresivnog naleta socijalista, liberala, ateista, jeretika i pagana. Veruju u političku i društvenu moć pape i broja hrišćana a ne veruju u Gospoda Boga koji je rekao da će On braniti svoje pleme malo.
Veruju srpski ekumenisti i sveštenici modernisti u sjaj velike crkve, u masovne obrede, u društvenu silu okupljanja verujućih. Raduju se velikim i skupim crkvama, sjaju zlata i odora, susretanju sa moćnim političarima i vojskovodjama, mili im se snaga tajnih društava i ekskluizivnost, sjaj ovoga sveta ih opčinjava, a monahe i oni koji traže čistotu vere odbacuju kao fanatike i zilote. Ali, dragi moji reformisti i ekumenisti, sve to što vi sanjate i tražite je ništa. To je sve ništa. U Božijim očima ste vi plamičak sveće koja se gasi i odlazi u mrak. Pakleni mrak.
Da, ekumenizam je neverje i kako Sveti Justin Popović kaže „svejeres“. A mnogi iz neznanja ili iz prelesti trče u reforme i modernizaciju SPC ne razumevajući Reč Božiju, da se svetlo ne meša sa tamom, da Crkvi nije potreban promena.
Globalni svet ekumenizma i Antihrista
Ekumenisti u SPC i moderni bogoslovi novotarci znaju da su kroz predanja i proroke data upozorenja o kraju vremena, o Antihristu koji hoće da ujedini hrišćanski svet u jednu religiju, u jedno carstvo, da kao car na zemlji vlada svim narodima. Znaju za te reči i ne veruju da su istinite, već hrle da nas, verni narod, tamo i ubace, zanoseći se velikim verskim i društvenim projektima lažnog pomirenja i stvaranja novog Vavilona.
Moderni bogoslovi novotarci ne čuju mudre reči upozorenja ava i staraca Svete Gore da ne vode narod i crkvu u svejeres, da ne uvode novotarije i reforme u obrede koji su vekovima trajali nepromenjeni i spašavali verujući narod, ali ne vredi. Puni su naši moderni bogoslovi gordosti, knjiškog znanja i umovanja, ali nisu puni znanja Svetog Duha i poznanja istine, nego na polustinama i lukavim konstrukcijama nečastivog menjaju liturgije, kalendare, obrede, tumačenja kanona i dogmi, sve lakonski govoreći važna je samo molitva i ono plemenito što čovek nosi u duši, forma nije tako važna. Pa ako nije forma službi i Svetih tajni važna, onda ništa nije važno, onda svaki dobrodušni jeretik i bezbožnik ima iste šanse da udje u raj kao i revnosni hrišćanin, lude li logike bezumnih glava.
A imaju naši ekumenisti u SPC i novotarci i napisane reči svetitelja srpskih, Svetog Nikolaja i Svetog Justina, svetaca Božijih, da se ne dotičemo svejeresi, da ne ulazimo u ekumenski dijalog, da ne idemo na zajedničke molitve sa nepravoslavnima, jer kako prvi psalam Davidov kaže „Ne idi na veća bezbožnička“, ali je sve to džaba, jer oni misle da je svetitelj Božiji prevazidjen, da je živeo u neka druga vremena, da je svetiteljeva istina drugačija od sadašnje, da možda svetitelj iako je bio svet i prozorljiv, možda nije dobro razumeo bogoslovske teme, već da on, moderni bogoslov i episkop ekumenista sada bolje razume svet od svetih.
I umesto da episkopi ekumenisti i bogoslovi novotarci molitvom spašavaju svet, da slušaju one koji tihuju i blagodat primaju, oni mrse i mudruju o pseudo bogoslovskim i političkim temama u kojima nema Svetog Duha, nema blagodati, nema spasa. Tu leži sama propast, što se vidi po bezakonjima koja se uvećavaju. Tamo gde je čovek ispravan, gde sveštenik širi blagodat, tamo tama odstupa, tamo se verujući okupljaju i vera umnožava a bez ikakve moderne dogmatike, ekumenskih zajedničkih molitvi, medju crkvenih sabranja i inter konfesionalnih približavanja.
Ekumenisti u SPC, bogoslovi novotarci u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, dodjite sebi, manite se ćorava posla, jer ko sa djavolom tikve sadi o glavu mu se razbijaju!
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Pa kako onda shvatiti 15-ti redak?
Marko 16,14 Napokon se ukaza jedanaestorici dok bijahu za stolom. Prekori njihovu nevjeru i okorjelost srca što ne povjerovaše onima koji ga vidješe uskrsla od mrtvih.
Marko 16,15 I reče im: „Pođite po svem svijetu, propovijedajte evanđelje svemu stvorenju. (Gdje naći vaše misionare ?)
I ovo:
A ja tebi kažem: Ti si Petar-Stijena i na toj stijeni sagradit ću Crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati. Tebi ću dati ključeve kraljevstva nebeskoga, pa što god svežeš na zemlji, bit će svezano na nebesima; a što god odriješiš na zemlji, bit će odriješeno na nebesima.“ (Matej 16:18-19)
Sa puno se toga čak i ja slažem. Imate najdivniju glazbu.Molitve pokajanja.
Voljela bih biti katolik sa vašom duhovnosti :) to je nemoguće, pa može se u srcu sve. I znate, baš volim tu vašu tišinu, to je nadivnije. Ova buka mojih katolika me umara. Ide mi na živce. Svatko svakoga savjetuje i želi biti duhovnik drugome.
Zapravo je vaša vjera duboko kontemplativna, ne znam jeli to dobar izraz i poznaje li ga pravoslavlje, posudila sam iz svoje vjere. Nisam imala običaj baš to raditi, ali sad na nedjeljnoj misi, dok je trajala pričest,(ja nisam išla jer nisam bila na ispovijedi)kajala sam se za svoje grijehe i zazivala Božju milost….ne mogu to opisati kako sam se osjećala, a suze su same išle i nisam ih mogla zaustaviti. Dirnulo me to. Nisam to tako činila do sada. Jako mi je drago što sam ovdje naučila dosta od vas. Smatram to jednim bogatstvom.
Znate, ekumenizam. Ja čeznem za takvim ekumenizmom koje će reći da se međusobno ne mrzimo, to je i Krist već rekao zar ne? Vrijeme u kojem živimo je grozno. Na portalima samo mržnja, ja Hrvat katolik veliki ili četnik pa koristi vjeru kao oružje, ništa bolji od prvo velikog katolika koji ne trpi svoju sestru katolkinju koju zanima i pravoslavlje i dodirne točke…meni je dosta toga. Sve što čujem jest da uđem u tišinu.Zbog svega što mi se dogodilo neki dan, gdje me katolik uvrijedio i horda ustaša (kad moram tako reći, oprostite mi), zatvorila sam profil i svako komentiranje. Bolje se ovdje osjećam. Povremeno dođem, pogledam duhovnost i uvijek nađem neki dobar izvor za sebe. Toliko se možeš povrijediti na internetu, a oštar jezik siječe bez obzira na zaslon. Nitko nikoga ne želi ljubiti, ja samo to želim da među nama bude mir. U politici nema Krista, u to sam sigurna. Jadna je ta vjera koja za temelj ima politiku.
Slažem se za ekumenizam iako sam „suprotna“ strana :) Ne zanima me humanizam i duhovni turizam i moć politiziranja u habitu. Niti me zanima da se toliko medijiski pokriva svaki „samaritanski“ čin. Krist je rekao da takve stvari ostanu skrivene. Milijun dobrih djela napravi xy nepoznatih ljudi. Bitno je da Bog vidi a ne kamera. To mi najviše smeta, kao da postiš pa cio svijet zna. Stvorio se kult obožavanja. Mislim da živimo u nekim čudnim vremenima gdje se sve više odvlači od Krista a kao ukazujući na jega da bismo opravdali svoja dobra djela.
Ekumenizam. Ja ću vam reći. To je samo naslov koji odjekuje. Na takve susrete vam dođe dva i pol čovjeka. Ja nisam nikada bila niti me to privlači. Zašto bi se ja morala zbog protestanata sramiti svoje vjere prema Mariji pa eto da dođem na takav susret da se ona izbaci da njima bude dobro? Iako, ne bih imala ništa protiv moliti se s pravoslavcem na vaš način. To mi je u redu. Nisam molila nikad, ali pretpostavljam da može biti samo dobro.
Svako dobro.
Nije mi jasno zašto u Zagrebu u Pravoslavnoj Crkvi Preobraženja Gospodnjega nemate liturgiju nedjeljom, samo za velike blagdane? Evo, znam da nekad i vaši pravoslavci, žele doći pa nema liturgije, zar je važno koliki broj ljudi treba biti na liturgiji? Šteta, ja sam htjela pogledati kako izgleda vaša liturgija. Preko dana crkva je otvorena uvijek. Nema nikoga unutra ni za pitati nešto.
Pravoslavna crkva je u biti ekumenistička, što je paradoks ovog što je napisano. U pravoslavnim zemljama se ljudi drugih vera ne progone sistematski, dugoročno i smišljeno. Dese se progoni za vreme ratova i pobuna, ima uvek pojedinačnih slučajeva u miru ali nema sistema, ni agresivnog misionarenja. Iz tog razloga su jevreji i druge vere uvek bile zaštićeni i živeli u miru u pravoslavnim zemljama.
Pravoslavna vera misionari, ima svoje misije svuda po svetu, jer je bogougodno proneti blagu vest, ali se to ne dešava propagandom ili mačem kao u Južnoj Americi ili Severnoj Americi, Indiji, gde su katolici i protestanti ogromna područja i puno naroda preobratili silom ili milom. Nasuprot tome, pogledajte Rusiju, u kojoj ima na stotine neruskih i nepravoslavnih naroda, i u kojoj su ljudi samo svojom voljom prihvatali pravoslavlje, ko je hteo, a ko nije hteo ostao je u svojoj veri do dana današnjeg. Ima se tu svašta još napisati.
Čudi me da nedeljom nema liturgije u Zagrebu, trebalo bi da ima. Moralo bi da ima, nikada nije bio bitan broj vernika na liturhiji, ona se održavavi bez jednog verujućeg u crkvi, jer se priziva Duh Sveti, a on sam će prizvati verujuće. Možda je tih dana sveštenik bio na odmoru.
I samo još jedno zapažanje. Zapadni čovek, čak i kada je pravoslavan, uvek ima u svojoj mentalnoj strukturi aktivnu crtu da veru širi dalje, da bude aktivan, da nameće. Istočnjaci su pak kontemplativni, uronjeni u sebe.
S.V. jeste li Vi pisali ovaj tekst, budući da su inicijali Š.V. gore ispod teksta?
Neću tvrditi sigurno, ali neki su mi rekli da nema litrugije, da je crkva otvorena tek toliko, par puta sam ulazila dopodne i popodne i nikad nema nikoga unutra za pitati. A bome ni čovjeka nisam vidjela. Šteta, uvijek prazno. Niti imaju svoj web stranicu za pitati, ja nisam našla.
Božji blagoslov Vam želim.
Da, moji su komentari, ostalo je SV u kompjuteru jer sam ranije pisao engleskom tastaturom.
Sigurno je da ima liturgija u Zagrebu nedeljom, one obično počinju u 9 h ujutru. Bdenje ili večernje je oko 17h svaki dan, jutrenje oko 7,30h. Večernje pred sutrašnju liturgiju je i samo deo liturgije.
Za vašu informaciju Marta liturgija je uvek ista, mada ima nekoliko vrsta liturgija, arhijerejska, Svetog Vasilija Velikog, ali obično se vrši liturgija Svetog Jovana Zlatoustog. Jedino što se na liturgiji menja iz nedelje u nedelju je glava koja se čita iz poslanica i Svetog pisma, dok su molitve uvek iste.
Vremenom, kako se redovno ide na liturgiju i prevazidju dečije bolesti sa stajanjem, bolom u nogama i ledjima, zevanjem, dekoncentracijom, sama vam duša počne da čezne da svaki dan ide na liturgiju i tada počinjete da živo učestvujete u liturgiji – zajedničkoj molitvi.
Za mirjane je nedeljna liturgija zajednički završetak i zajednička molitva radne nedelje koja se provela u ličnim molitvama. Svaka crkva jednom u nedelji, čita i akatist posvećen svetitelju čije ime nosi. Učestvovanjem u čitanju akatista „dobijate“ blagoslov tog svetitelja. Zato mnogi pobožni pravoslavci svake nedelje idu na čitanje akatista, posebno ako je to u čast svetitelja koji im je krsna slava, na primer Sveti Nikola, Sveti Georgije, ili pak akatisti Presvetoj Bogorodici, kojamje naša vojvotkinja koja se bori za nas.
Malo objašnjenja za sve koje tema interesuje.
Hvala, voljela bi otići jednom. Pretpostavljam da liturgija traje sat vremena? Nije mi problem stajati, na nedjeljnoj misi često stojim. Ako bih išla, vjerojatno ne smijem na vašu pričest, suzdržat ću se. Iako ne znam što bi rekli iz moje crkve, ja mislim da dozvoljavaju biti na liturgiji a za pričest nisam sigurna, zapravo ne znam. Ne želim ja nikakv duhovni turizam, kod protestanata nisam nikad bila niti me zanima da odem, to je nešto drugo meni, no zaista ima nešto divno u vas ( ne kažem da meni moje nije divno, nalazim ja Krista u svojoj vjeri ma kako to Vama možda zvučalo jeretički :) Bilo bi lijepo otići i vidjeti. Nadam se da me neće ekskomunicirati iz crkve, šalim se, neće, jer ako se dozvoljavaju miješani brakovi onda valjda smijem biti i na vašoj liturgiji. Uopće me nije pekla savjest niti sam se osjećala „grešnom“ što sam se par puta molila u vašoj crkvi. Niti bi to ispovijedala pod grijeh. Vjerujem u istoga Boga, njemu se klanjam.
Volim akatiste jako. Da nije interneta ne bi ni znala što je to. Iako ima jedan franjevac koji je pisao o akatistima, možda vam to bude zanimljivo pa pogledajte
http://www.fra3.net/Free-style/Akatist-presvetoj-Bogorodici.aspx
zahvaljujući toj stranici zavoljela sam akatiste i dalje sama tražila i slušala.
Ma dođe mi stvarno žao zašto smo se podijelili. Nema ljepše glazbe od vaše, meni je žao ako to katolik ne može razumjeti, ja sam doživjela nešto prekrasno na Akatistu Čista Djevo, samo su mi suze išle i osjetila sam da mi je srce ispunjeno nekom milinom i ognjem, jednostavno suze idu od ljepote.
Mi imamo isto lijepe stare pučke pjesme, ne govorim o ovim novima, to je protestantizam. Ali moram reći, vaše me uistinu dotiču. Neka mi zamjeri tko god hoće. Kad slušaš tako nešto, to je neopisivo. Zato želim otići i vidjeti i doživjeti opet.Pa neka idu suze.
Hvala na informacijama i na trudu.
(kad se dvoje vjernika prepucavaju, katolik i pravoslavac, samo im pustiti Akatist i zašutjet će, nemaju pojma katolici o akatistima, kad im ja to spomenem i poslušaju kažu „kako lijepo“). Zašto mi to nismo zadržali?
(Pjeva li cijela crkva akatiste ili samo sluša?)
Predivno
http://vod.com.ng/en/video/lvQrfQQZkZA/Marije-Djevo-Cistaja-Blagovest
Pogledat ću Akatist Svetom Nikoli, njemu je posvećena moja župa.
Hvala.
I ovo Vam je jako lijepo
http://vod.com.ng/en/video/73Q-d8wsATg/Ко-има-уши-да-чује-нека-чује
Vi uvijek to kažete
„Ко има уши да чује, нека чује!“
Da sam ja s vama uživo ja bih vas puno toga pitala što ne razumijem. Ovako, lijepo Vas pozrdavljam i zahvaljujem jer ipak niste zatvoreni u sebe da uopće ne želite dijalogizirati sa vašim najbližim „jeresima“ :) , mogu se čak i našaliti jer zaista osjećam ljubav za vas pravoslavce, meni ste braća. Ništa me ne vrijeđa kao prije, samo Vas treba upoznati i što kaže vaša vjera.
Hvala.
Jeste predivno..
Preporučujem vam emisije Velje Pavlovića „Duhovnici“, i iz njih možete mnogo saznati. Veliki pozdrav.
http://www.youtube.com/watch?v=mddkW3HDQas