Ekumenizam u SPC – modernisti i novotarije u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi

Da li postoji jasan ekumenizam u SPC i koliko su uticajni modernisti i čemu vode bogoslovske novotarije u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi

 

 

Pravoslavna crkva se ne reklamira, ona se ne nudi, ona ne nameće veru, jer ona u sebi nosi Duh Sveti.

Da, verovali vi ili ne, ali pravoslavna crkva se za razliku od sekti i jeresi, uključujući tu i Rimokatoličku i protestantsku crkvu, ne reklamira se, ne oglašava se, ne stvara propagandne aktivnosti da bi privukla vernike.

Oni, verujući ljudi, svi dolaze u pravoslavnu Crkvu i odlaze po svojoj slobodnoj volji.

Pravoslavna crkva ima misonare, koji pronose Reč Božiju neznabošcima ali to je jako daleko od verskih misija i misionara drugih hrišćanskih crkava. U pravoslavnom misionarstvu nema aktivnog ubedjivanja, silom ili milom kao što su to radili katolici i protestanti, niti ima agresivnog ubedjivanja i manipulacije kao što to rade Mormoni, Jehovini svedoci, Pentakostalci, gde se ljudi zavode strahom ili bajkama. Pravoslavno misionarstvo samo tiho saopštava i objašnjava onima koji žele da čuju i koji pitaju. I mnogi čuju duhovni poziv i prilaze slobodnom voljom. Pravoslavlje je vera slobodne volje a ne ispiranja mozga, jer pravoslavlje ima Sveti Duh prisutan u svojim delima, i On privlači ljude ka pravoslavnoj veri.

Pravoslavna crkva nema potrebu ni za čim, njoj je potreban samo mir i ljudi će joj prići jer osećaju blagodat Svetog Duha. Zato SPC ne treba ekumenizam, jer je on u suprotnosti sa onim što je Crkva Hristova. Sveta Pravoslavna Crkva je za hrišćane i one koje Sveti Duh pokrene da u nju udju, nije za jeretike, neznabošće, pseudohrišćane, sve dok oni kroz svoju savest i kajanje ne dodju do pokajanja koje će ih ispuniti istinom Svetog Duha.

Zato je ekumenizam u SPC i ostalim pravoslavnim crkvama delo i zavera lukavog.

Ekumenizam u SPC je duhovna zavera neverujućih episkopa i sveštenika

Da, dobro smo se razumeli, ekumenizam u SPC je spletka koju protivnici jedine istinite crkve pletu oko nje, kako bi zaveli episkope, sveštenike, monahe i verni narod. Jer, ko ima duhovnu istinu u sebi i kod sebe, ne treba da je prilagodjava drugim „istinama“ da bi se mogli „razumeti“, već mora da čuva duhovnu istinu do koje će zabludeli umovi i srca neverujućih sami doći. Ne sme mešati duhovnu istinu sa poluistinama i laži, jer onda sve postaje laž i obmana, poluistina. Jer samo ta Duhovna Istina koju Sveti Duh nosi leči duše i srca ljudi, njih ne leči ekumenistička teologija, moderno bogoslovlje i fini maniri puni ljudskosti i romantičnog humanizma jedinstvenog sveta. Ne mogu biti ujedinjeni vrlina i greh, svetlo i tama. Ne može biti ujedinjena Sveta Pravoslavna Crkva sa crkvama koje venčavaju homoseksualce, koje se bave spiritizmom, koje ne priznaju Presvetu Bogorodicu i sve Svete, koji se ne osvrću na Sveto Predanje.

A modernisti u SPC koji uvode novotarije u Srpsku Pravoslavnu crkvu i pravoslavnu crkvu uopšte, misle da je to moguće, pa rade to iz prelesti u koju su upali, ili to rade po zadatku, kao što to rade sveštenici koji su u tajnim društvima ili rade za obaveštajne službe. Oni, ekumenisti, veruju u globalne društvene projekte, ljudsko poimanje ljubavi, umesto da se drže nebeske ljubavi Oca našeg na nebesima. Oni veruju u utopijski humanizam, u floskule o hrišćanskoj ljubavi prema svim ljudima, o saradnji, o globalnom selu gde smo svi prijatelji, i time prljaju jedinu Istinu i čistu veru koja živi i sija, koja spašava ljude. Ekumenisti u SPC veruju u diplomatiju i snagu ljudskih ideja humanizma i zemaljska bratske ljubavi, oni ne razumeju reči samog Gospoda Isusa Hrista da ko hoće da ide za njim da ostavi i oca svoga i mater svoju i brata svojega. Da, ako nam je Hrist cilj, onda Njemu idemo uskim putem koji nam je pokazao, ne spašavamo one koji su već izgubljeni, jer će oni i nas povući u pogibao slatkim rečima i obmanama. Veliki pravoslavni svetitelji i monasi su to odavno videli i razumeli, kako djavo uzima ljudsko obličje i andjeoski izraz, da bi ljude koji nisu trezveni obmanuo, da bi pogubio duše koje se ne drže nebeskih Zapovesti Jevandjelja nego slušaju ljudsku prolaznu mudrost i politiku.

Ali modernisti i ekumenisti u SPC savremenim jezikom „politički korektno“ kažu: „I oni su ljudi, i oni zaslužuju ljubav našu i blagost, razumevanje i toleranciju. I oni će postati kao mi samo ako im budemo govorili razumljivim jezikom. Druga su vremena, moramo da modernizujemo komunikaciju crkve sa svim ljudima.“

O bezumni ekumenisti i reformatori! Bolest se ne leči drugom bolešću, niti zdrav leči bolesnog time što će i sam postati bolestan. Zdrav svojim zdravljem, svojom čistotom i silom Svetog Duha leči bolesnog, kada bolesnik to zatraži. Pravoslavnoj Crkvi ne trebaju pune crkve i prazni obredi u kojima učestvuju prazne duše, već njoj trebaju vernici koji nose živu veru u sebi, malo stado koje čuva blagodat Svetog Duha.

I zato, da Sveta Pravoslavna Crkva i crkveni ljudi nijednu reč nikada više ne prozbore za sva vremena, osim na Svetoj liturgiji, narod će ići ka Crkvi i ulaziti u Svetu Pravoslavnu crkvu jer Duh Sveti u njoj boravi, on ih tajno priziva i čisti duše njihove. Zato Pravoslavna Crkva ne mora da se menja ni za dlaku, ni da se prilagodjava, ni da govori tudjim jezicima, ni da objašnjava, ni da tumači, ni da prati modu, jer sve umesto ljudi i sveštenika radi Duh Sveti, koji zrači kroz ikone, silazi medju ljude na liturgiji, ispunjava i nadahnuje velike pravoslavne govornike i proroke da govore i besede, da ispovedaju jedinu istinitu veru i da tim rečima dotiču srca nevernih.

Ali, ljudi greše, sveštenici greše, pa iako imaju i napisano i protumačeno oni mudruju i bave se ovozemaljskim stvarima na pogrešan način. Tako i ekumenisti u SPC veruju da je ujedinjenje sa velikim hrišćanskim sektama put da se odbrani hrišćanstvo od agresivnog naleta socijalista, liberala, ateista, jeretika i pagana. Veruju u političku i društvenu moć pape i broja hrišćana a ne veruju u Gospoda Boga koji je rekao da će On braniti svoje pleme malo.

Veruju srpski ekumenisti i sveštenici modernisti u sjaj velike crkve, u masovne obrede, u društvenu silu okupljanja verujućih. Raduju se velikim i skupim crkvama, sjaju zlata i odora, susretanju sa moćnim političarima i vojskovodjama, mili im se snaga tajnih društava i ekskluizivnost, sjaj ovoga sveta ih opčinjava, a monahe i oni koji traže čistotu vere odbacuju kao fanatike i zilote. Ali, dragi moji reformisti i ekumenisti, sve to što vi sanjate i tražite je ništa. To je sve ništa. U Božijim očima ste vi plamičak sveće koja se gasi i odlazi u mrak. Pakleni mrak.

Da, ekumenizam je neverje i kako Sveti Justin Popović kaže „svejeres“. A mnogi iz neznanja ili iz prelesti trče u reforme i modernizaciju SPC ne razumevajući Reč Božiju, da se svetlo ne meša sa tamom, da Crkvi nije potreban promena.

Globalni svet ekumenizma i Antihrista

Ekumenisti u SPC i moderni bogoslovi novotarci znaju da su kroz predanja i proroke data upozorenja o kraju vremena, o Antihristu koji hoće da ujedini hrišćanski svet u jednu religiju, u jedno carstvo, da kao car na zemlji vlada svim narodima. Znaju za te reči i ne veruju da su istinite, već hrle da nas, verni narod, tamo i ubace, zanoseći se velikim verskim i društvenim projektima lažnog pomirenja i stvaranja novog Vavilona.

Moderni bogoslovi novotarci ne čuju mudre reči upozorenja ava i staraca Svete Gore da ne vode narod i crkvu u svejeres, da ne uvode novotarije i reforme u obrede koji su vekovima trajali nepromenjeni i spašavali verujući narod, ali ne vredi. Puni su naši moderni bogoslovi gordosti, knjiškog znanja i umovanja, ali nisu puni znanja Svetog Duha i poznanja istine, nego na polustinama i lukavim konstrukcijama nečastivog menjaju liturgije, kalendare, obrede, tumačenja kanona i dogmi, sve lakonski govoreći važna je samo molitva i ono plemenito što čovek nosi u duši, forma nije tako važna. Pa ako nije forma službi i Svetih tajni važna, onda ništa nije važno, onda svaki dobrodušni jeretik i bezbožnik ima iste šanse da udje u raj kao i revnosni hrišćanin, lude li logike bezumnih glava.

A imaju naši ekumenisti u SPC i novotarci i napisane reči svetitelja srpskih, Svetog Nikolaja i Svetog Justina, svetaca Božijih, da se ne dotičemo svejeresi, da ne ulazimo u ekumenski dijalog, da ne idemo na zajedničke molitve sa nepravoslavnima, jer kako prvi psalam Davidov kaže „Ne idi na veća bezbožnička“, ali je sve to džaba, jer oni misle da je svetitelj Božiji prevazidjen, da je živeo u neka druga vremena, da je svetiteljeva istina drugačija od sadašnje, da možda svetitelj iako je bio svet i prozorljiv, možda nije dobro razumeo bogoslovske teme, već da on, moderni bogoslov i episkop ekumenista sada bolje razume svet od svetih.

I umesto da episkopi ekumenisti i bogoslovi novotarci molitvom spašavaju svet, da slušaju one koji tihuju i blagodat primaju, oni mrse i mudruju o pseudo bogoslovskim i političkim temama u kojima nema Svetog Duha, nema blagodati, nema spasa. Tu leži sama propast, što se vidi po bezakonjima koja se uvećavaju. Tamo gde je čovek ispravan, gde sveštenik širi blagodat, tamo tama odstupa, tamo se verujući okupljaju i vera umnožava a bez ikakve moderne dogmatike, ekumenskih zajedničkih molitvi, medju crkvenih sabranja i inter konfesionalnih približavanja.

Ekumenisti u SPC, bogoslovi novotarci u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, dodjite sebi, manite se ćorava posla, jer ko sa djavolom tikve sadi o glavu mu se razbijaju!

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.