Racionalista i idealista – racionalni idealista jednoumlja

Zablude ovoga sveta imaju dva kraja, bilo da ste racionalista ili idealista, fizičar ili metafizičar, vaš pogled na svet može biti ekstreman. A tu je i racionalni idealista

Ono u šta verujete, tako i vrednujete. Kakva vam je svest, takav vam je i pokušaj života. A najčešći oblik svesti koji egzistira kod ljudi je podeljen u dve sfere mišljenja i delanja, zapravo podela koju bi mogli da uporedimo sa dve sfere mozga. Jedni su racionalisti, u koje možemo strpati ateiste, komuniste, agnostike, objektiviste, empiričare. I njima pripada desna hemosfera mozga, jer su oni ekstremni levičari u duši a desno radikalni, a u telu je desna strana mozga zadužena za kontrolu levog dela tela.

Tako je i obrnuto, idealisti, romantici, fanatici, spiritualisti, utopisti, metafizičari, svi oni spadaju u levu sferu mozga i delovanja, označavajući sebe kao desničare, nacionaliste, duhovno viteštvo.

Racionalisti svet objašnjavaju samo onim što vide. I samo u to veruju. Suvo, objektivno, praktično, racionalno. Sve nauka objašnjava. Čak i ono što nauka ne zna da objasni, oni imaju objašnjenje da je to samo zato što nauka nije našla uzrok i posledicu koju će naučno objasniti, ali će to doći kad tad. Oni sopstveni život doživljavaju kao prirodni dogadjaj koji se prirodno desio, prirodno otpočeo iz nečega što su njihovi roditelji začeli i prirodno završava u nečemu što je ništa, odnosno zemlja i pepeo. Za njih duhovni svet ne postoji. Čak i kada im se desi susret sa duhovnim svetom, oni ga odbacuju, boje se da poveruju da postoji, jer to nije naučno, neobjašnjiv im je. A kada ih uputiš na duhovnu literaturu koja dublje i jasnije objašnjava pojavni svet od svega drugog, oni neće da je čitaju, odbacuju je kao misticizam. Oni ne shvataju jednu vidljivu i objektivnu činjenicu – svet, društva i narode pokreće duhovni svet koji oni ne priznaju. Njihov idol kome se klanjaju je nauka i tehnika.

Racionalista nikada neće moći da objasni kako to da postoje čudotvorne mošti svetitelja koje imaju poseban miris, ne trule, čine čuda isceljenja. Ne mogu da objasne kako to mirotoče ikone i mošti, kako se sveto miro izliva ni iz čega. Nije im jasno kako se to ni-od-čega, samo od sebe pali Sveta vatra u Jerusalimu za vreme Vaskrsa. Nije im jasno kako se ljudi isceljuju verom. Malo im je jasnije kako je neko prozorljiv (vidovit) od monaha, jer to i nauka priznaje kao telepatiju ili rekogniciju.

Racionalista zna da će nauka jednog dana sve to objasniti, pre ili posle njegove smrti. Za sada je to sfera koja je nepoznata nauci, pa njega ni ne zanima, jer mu kvari komfor sadašnjeg života u kome je sve naizgled predvidljivo, na svom mestu i pod kontrolom. Čak i kada nije, to je samo jedna devijacija uredjenog sveta u kome živi.

Idealista je u prednosti nad racionalistom, jer on ima objašnjenje za sve. On oseća da je svet mnogo više od onoga što vidimo, on intuitivno oseća i otkriva gomilu duhovnih i spiritualnih stvari koje su s one strane uma. I time je fasciniran. On je u stvari naučnik duhovnog sveta, kojeg najčešće i ne vidi ali zna da je tu negde, on je uronjen u duhovno svim bićem. Njemu intucija otkriva čudesne zakone i skrivene tajne, koje se doduše ne ispunjavaju uvek, ali njega nadahnjuju još više da veruje u onostrano. On lako gubi zdrav razum objektivnosti u beskraju podnebeskih dešavanja jer on ne raspoznaje duhove, misli da je svaki dodir onog sveta dobar. On je paganin koji traje kroz vekove i koji mašta o svemu i svačemu, koji kreira uvek nove idole kojima se klanja, pošto stare brzo zaboravlja.

Idealista ne traži suštinske uzroke u duhovnom svetu, on se u njemu igra i nadahnjuje i samo traži manifestacije, stalne potvrde njegove ideje i vizije u materijalnom svetu. Zato se idealisti tako lako vežu za simbole i koncepte, zato se tako fluidno provlače kroz svet ideja, kao ronioci kroz more, uživajući u beskraju mogućnosti koje im taj paganski duhovni svet magije i čarolija pruža. I sve to žele da prenesu u stvarni svet verujući da će stvoriti utopiju na zemlji, da će duhovni entiteti sići na zemlju da svi zajedno žive u večitoj sreći raja na zemlji. Oni su tu kreatori nove stvarnosti, oni žive neki drugi život, znajući da posle ovoga života ne prelaze u ništa nego u nešto veličanstveno, što samo oni mogu da pojme.

Racionalista i idealista su izgubljene duše, ekstremni vid jedne slepe zagledanosti u mit u koji veruju.

Pa, ipak, za njih ima spasa. Oni kao ekstremni vid nevere i pseudo vere, mogu lako da se preumne i dodju do zdravog razuma koji sagledava trezveno svet kakav zapravo jeste, spoj duha i materije.

Oni ljudi za koje nema spasa su racionalni idealisti.

Racionalni idealisti su sve one nesrećne duše koje su potragu za duhovnošću zamenili verovanjem u duhovne idole i magijske simbole ovoga sveta, koji su utonuli u razne sekte, lože, kultove, grupe, inicijatistička društva, verujući da su oni posednici tajnog duhovnog znanja koje im daje magijsku moć da menjaju svet. Oni su skroz izgubljeni u svojoj gordosti da su nešto posebno, da su ekskluzivni i posebni, da imaju svetsku misiju i zadatak da tvore volju neba. Posebno je za sve nas zabrinjavajuće što se tu radi o nazovi racionalnim i talentovanim ljudima, eliti, koja pokušava da racionalizuje duhovne stvari i da se igra Boga iznad Gospoda, da budu božiji izaslanici na zemlji, iako im to pravo niko nije dao. Oni služe knezu ovoga sveta.

Racionalni idealisti su u vrhovima vlada država. Oni su moćnici koji kreiraju svet kroz svoja tajna udruženja i učenja. Oni to rade racionalno, vodjeni duhovnim idejama koje stoje iza te racionalnosti. Oni su hladni i proračunati u svojoj misiji da od sveta naprave utopiju. Mračna sila koja ih vodi iz duhovne sfere, tamna sila kojoj se oni klanjaju u svojim ritualima i čije simbole nose na reverima, zastavama i amblemima, ona ih upravlja sistemom vrednosti ka svetu za koji oni naivno misle da je najbolji od svih svetova. A taj put je popločan krvavim dobrim namerama i mračnom budućnošću. Jer, racionalni idealisti ne vide i ne znaju kojoj sili služe, koji je krajnji cilj njihovog velikog arhitekte, pošto su u svojoj gordosti umislili da su oni izabrana elita, ljudi posebnih kvaliteta a samim tim i zadataka. Ponosno mišljenje imaju o sebi i svojoj svrsi ne shvatajući da je sam Gospod Bog dao mogućnost spasa svima, bez ikakve potrebe da se ima bilo kakvo tajno ili javno znanje, već samo čista trezvena vera i zdrav razum. Tako da je apsurd kada se na zdrav razum i prosvetiteljstvo pozivaju oni čiji je um zarobljen jednoumljem sila zla.

Racionalni idealista ima najmanje zdravog razuma, jer je njegov um okovan onom drevnom zlom silom, zmijom koju poznajemo pod imenom protivnika čoveka – Satana. Zato su oni najopasniji po ljude i svet, jer imaju zmijsko srce i um nečastivog u sebi.

Š.V.