OPERSKA DIVA I DIVLjAK

U naš grad dolazi velika operska diva, najveća koju imamo. Pevala je na svim svetskim scenama, od Evrope do Severne i Južne Amerike, ali svojom karijerom spojila je Narodno pozorište u Beogradu i Bečku državnu operu. Njeno mesto rođenja neguje sasvim drugu vrstu muzike, a baš kao i prezime, teško ga izgovaraju u zapadnim krajevima bivše Jugoslavije.

Baš o tome govori Bora, najmlađi novinar Radio Niša, muzičkom uredniku Petru Dragiću, koji zapoveda i kompletnim „Večernjim programom“ najstarijeg elektronskog medija na jugu Srbije: „Večeras u Puli nastupa Radmila Bakočević“ – pročitam ja naglas tog leta u Fažani, a jedan asistent osječkog Sveučilišta, čiji sam bio gost, traži da to ponovim. Pročitam vest opet, a on insistira da još jednom izgovorim njeno ime. Bože, da li stvarno ne zna ko je ona, čudim se, a ispostavi se da mi se divi što jasno razlikujem „Č“ i „Ć“ u divinom prezimenu.

Urednik reaguje munjevito: „Idemo zajedno na koncert da vidiš kako je intervjuišem!“

Odlaze sutradan u zgradu Univerziteta u Nišu, ali tremaroš Petar baca Boru u vatru, u trenutku kad diva odluči da se obrati publici: „Sad je snimi, sad, sad!“ – i izgura ga iz stolice na scenu. Svi gledaju u kretena s diktafonom, ali plemenita Radmila izgovara svoje slovo i zapeva.

Bora se šunja nazad, a po leđima pokislog miša, tapše urednička ruka: „Tako se radi intervju!“

Velibor Petković

Izvor: Hilandar –Najlepša ostvarenja sa XII konkursa za najkraću kratku priču (priredio Djordje Otašević)