Narodne poslovice o čoveku
Iz Antologije narodne mudrosti i običaja prikaz kako je čovek naših prostora stvarao narodne poslovice o čoveku i kako je čoveka ocenjivao
NARODNE POSLOVICE O ČOVEKU
— Čeljade na svijetu, kap na listu.
— Od povoja bez pokoja.
— Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam.
— Drvo bez grane i čovek bez mane — ne mogu biti.
— Vino od loze, mlijeko od koze, čovjek od čovjeka.
— Orlovi najradije samci lete.
— Orao se uvijek na visine vije.
— Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra.
— Mučno čovek uvek jednak može biti.
— Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka.
— More se prozrijet’ more, a čovečje srce ne more.
— Nije čovjek što se mni, nego što ga drugi ocijene.
— Što čovek više živi, više i zna.
— Živ će čovek sve učiniti.
— Čovek bez zanata kao kuća bez hajata.
— Po delu se čovek poznaje.
— Čovek bez poroka nije čovek.
— Ko ljude ne sluša, ni čovek nije.
— Teško je čoveka naći, a lako poznati.
— Muka je do čovjeka doći, a od njega ti je lako.
— Dobru čovjeku sve dobro stoji.
— Smrti se ne boj, no zla čovjeka!
— Zlu čovjeku svak je dužan.
— Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo.
— Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede.
— Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma.
— Nije toliko čovjek zao da se neće naći gori.
— Čovjek je čovjeku vuk.
— Lakomac je čovjek s đavolom prvobratučed.
— Od sviju živina najbolja — čovjek, najgora — čovjek.
— Čovek je tvrđi od kamena, a slabiji od jajeta.
— Šteti je čovek vazda dužan.
— Zlato se u vatri probira, a čovjek u nesreći.
— U zlu se čovek gleda kakav je.
— Smrti se ne boj, no zla čovjeka.