RADNjA

Postoji u mome mestu jedna radnja u kojoj se mogu kupiti razni šrafovi, ekseri, podloške, tiplovi. Pa kada nekome dođe da nešto ili nekoga prišrafi ili zakuca, on ode tamo da trguje.

Prodavac je malo čudna sorta i vrlo neobična vrsta trgovca. Nije preterano poslovan, do zla boga je narogušen, a od onog ljubaznog ponašanja je apsolutno operisan.

U radnji su mnogobrojni rafovi gde je roba izložena po dimenzijama, ali veći deo tog prostora iznenađujuće je ispunjen knjigama.

– Nisam znao da je ova vaša radnja ustvari i knjižara! – konstatovao sam, a više pitao. Prodavac me je mrzovoljno pogledao.

– Knjiga je najbolji drug. Sa njom nema trgovine! – rekao je hladnim glasom.

I to je bilo sve. Kraj priče.

Platio sam i bez pozdrava krenuo ka izlazu. Prodavcu to uopšte nije smetalo i za tili čas nestao je iza zavese. Iskoristio sam trenutak da bacim pogled na knjige. Bože, dobro sam i prošao! A sve je sasvim logično! Bile su to knjige žalbi.

Raša Papeš

Izvor: Hilandar –Najlepša ostvarenja sa XII konkursa za najkraću kratku priču (priredio Djordje Otašević)