Šećer izaziva zavisnost kao droga – Šećerna zavisnost je pandemija

Šećerna zavisnost je nova pandemija koja vlada svetom. Svaka hrana je postala slatka i sve je sladja. Šećer je postao droga koja izaziva zavisnost.

Šećer izaziva zavisnost. Preterana upotreba šećera u ishrani dovodi do pojave šećerne zavisnosti i šećer postepeno postaje droga koja vam je stalno potrebna. I tražite sve sladju hranu. Dan ne možete da provedete bez slatkiša. Često ni jedan obrok ne prodje a da ga ne završite sa slatkim jelom. Postajemo opsednuti šećerom. Jedemo ga sve više a takva ishrana izaziva sve veću potrebu za šećerom, baš kao droga. Šećer je postao još jedna droga savremenog sveta.

Na našu žalost kao potrošača, to već dobro zna industrija hrane i vodeći proizvodjači. Oni to znaju i koriste u manipulaciji sa potrošačima, navikavaju nas svesno na slatko i sve sladje. Sve prvo postaje blago slatko u našoj ishrani, pa sve sladje. Šećer ulazi u svaku namirnicu, svako jelo, sve se šećeri i mi polako i neprimetno postajemo ovisnici od šećera.

To da postoji šećerna zavisnost kao stanje, pokazala su istraživanja američkih naučnika pre 10-ak godina na miševima koji su tretirani šećerom, van njihove prirodne ishrane. Nešto slično se dešava i sa ljudima, jer je hrana sve zasladjenija i sladja, u sve namirnice se stavlja šećer, čak i u one slane, kako bi se pojačao ukus, jer stalnom konzumacijom visokih doza šećera, naše čulo ukusa otupljuje i traži sve sladje namirnice.

Velika upotreba slatkih gaziranih pića kao što su obojena gazirana pića, industrijski voćni sokovi, sosovi, premazi, voćni jogurti, industrijski musli, posebno kranč musli koji je karameliziran, svakodnevna upotreba slatkiša, doveli su do pojave toga da je šećerna zavisnost postala pandemija, globalna epidemija požude za šećerom. Posledice su očigledne: epidemija gojaznosti, epidemija dijabetesa, epidemija insulinske rezistencije, epidemija kancera, epidemija malokrvnosti, epidemija karijesa, epidemija gljivičnih oboljenja, …

Najveće žrtve zavisnosti koje šećer izaziva su deca. Od malih nogu načinom savremene ishrane i životnih navika ona postaju šećerni narkomani, zavisnici od šećera. Ponašanje roditelja koji deci daju od malih nogu slatke kašice, pa bombone i čokoladice da ih smire, zatim bake i deke koje ih kljukaju čokoladama, pa još od prvih godina roditelji im daju da piju gazirana slatka piča kao Fanta, Coca Cola, Pepsi, pa onda u školi jedu nutritivno loše pekarsko pecivo i keksove, sve do zasladjenih hlebova i torti, dovodi do niza budućih zdravstvenih problema naše dece. Medicinska statistika je na tom planu neumoljiva, trend rasta bolesti izazvanih šećerom i preteranom upotrebom hrana je evidentan i sve mladja deca i mladji ljudi obolevaju od hroničnih bolesti koje su nekada bile rezervisane samo za starije osobe.

A reklame na televiziji samo vas mame: „Uzmite čokoladni bar pun energije (i šećera)! Napunite se energijom kroz moćnu slatku grickalicu (punu šećera)! Naš čokoladni krem je pun vitamina i mleka (i šećera)! Coca Cola osvežava (šećerom)!“

A šta su rekli naučnici kako nastaje šećerna zavisnost i zašto šećer deluje kao droga. Prenosimo jedan stariji tekst sa sajta Mondo.

„Konzumiranje znatnijih količina šećera može da deluje na mozak na način veoma sličan onom koji se javlja kod upotrebe droga“, izjavio je Bart Hebel sa Univerziteta Prinston, a prenosi Rojters.

On je rukovodio tronedeljnim eksperimentom tokom koga je laboratorijskim pacovima, pošto noću nisu ništa jeli, ujutru davana zaslađena voda. To je kod njih izazvalo jače lučenje hemijskog jedinjenja dopamina, u delu mozga poznatom pod nazivom nukleus akumbens, koji je odgovoran za motivaciju i nagradu. Poznato je da se dopamin više luči u ovom delu mozga i kod upotrebe droge.

U drugom ekperimentu, pacovima hranjenim neko vreme na opisani način, šećer je potom uskraćivan nekoliko nedelja. Kada im je ponovo omogućeno da ga konzumiraju, oni su ga jeli više nego ranije, kao da su naročito žudeli za njim.

Kada je pacovima umesto šećerne vode ponuđen alkohol, pili su ga u većoj količini nego što pacovi normalno čine, a kada im je data doza amfetamina, koja se smatra bezazlenom, kod njih je registrovana hiperaktivnost.

Verovatno mnogi ljudi neće poverovati u ove nalaze, jer njima ništa ne fali a svakodnevno piju mnogo kafe sa šećerom, piju gazirana pića sa puno šećera, jedu slatkiše i čokolade. Sada su počeli da piju i slatku vodu sa aromama, baš kao i miševi iz eksperimenta. I to je trik koji industrija koristi, nudi potrošačima zasladjenu vodicu pod geslom da u njoj ima minerala, vitamina i mikroelemenata koji korsite telu, a u stvari nude slatko kao stil života i izvor budućih bolesti.

Pitanje je koliko ćete izdržati sa takvim stilom ishrane i kada će nastupiti bolest. Jer, šećerna zavisnost ne ubija odmah, šećer kao droga polako stvara zavisnost koja se manifestuje drugim bolestima usled preterane upotrebe šećera. Šećer izvlači korisne sastojke iz organizma, napreže pankreas, stvara malokrvnost. Na primer, imate debelo dete koje puno jede i ima slabu krvnu sliku. Ali vaše dete više ne može da prestane da jede slatko i da se oslobodi zavisnosti od šećera. Čim krene da se skida sa šećera i šećerne zavisnosti, počinje drhtavica, nervoza, pojačan apetit, glad, depresija ili histerija.

Pokušajte da dve nedelje ne jedete slatko, jedite samo prirodno slatko i onda probajte čokoladu. Bićete šokirani koliko je slatka!

Zlatko Šćepanović