Spoljna politika Srbije je narodno delo a ne zasluga političara
Ma koliko se Srbija i njeni političari upinjali da vode državu Srbiju, spoljna politika Srbije je suštinski vodjena narodnom i Božijom voljom
U ime naroda …
Veliki lideri malih nacija veruju da oni ispisuju istoriju svojih naroda i država. Ubedjeni su u to. Ne znaju da zapravo neki skriveni mali lideri velikih imperija, koji deluju iz potaje, kroz mrežu špijuna, žbirova i potplaćene domaće elite, planiraju i sprovode istoriju malih naroda.
Dok male nacije veruju da su oni istorijska nužnost i uspeh, velike imperije znaju da su male države samo deo plana i dogovora velikih. Jer veliki planiraju istoriju i politiku, dok je mali samo odigravaju uz više ili manje napora. Stoga je spoljna politika Srbije uvek bila uklještena izmedju velikih sila. Ali i ostvarena narodna volja kroz žrtvu i stradanje.
Pa ipak, i pored volje velikih da stvaraju istoriju, mali narodi su tu istoriju i te scenarije menjali mimo volje velikih. Narodno delo malih uz Božiju pomoć upropaštava veliku zamisao velikih država. Snaga malih naroda ili Božja ruka? I jedno i drugo. Kroz nadahnuće mali narodi i njihova narodna volja pobedjuju velike. U ime naroda se dešava istorija a ne u ime nacionalnih lidera, koji su samo produžena narodna volja i ruka.
Pa opet, srpski političari veruju i dalje da oni kreiraju i vode spoljnu politiku, da oni prave dogovore i istorijske ugovore. Na narod svoj su zaboravili verujući da oni znaju bolje od svojih sugradjana šta nama treba, a pogotov su na Boga zaboravili, jer ništa ne rade uz Božiju pomoć.
O zablude li njihove! Neko treba da ih obavesti da ako ne rade po Božijoj volji, ni narodna volja im neće ići na ruku.
Neka pročitaju malo istoriju, pa da vide koji je to srpski vladar ili političar imao uspešnu spoljnu politiku, izuzimajući Svetog Savu i nekolicinu bogougodnih srpskih srednjevekovnih kraljeva, svi ostali su bili gubitnici. Pogotovu novovekovni kraljevi i političari, od ustrojstva savremene srpske države. Svi su bili marionete velikih sila i sopstvenih ambicija, pa čak i kralj Aleksandar koji je stvorio Jugoslaviju. Zato im države i dinastije nisu trajale, zato ih se narodna svest ne seća i ne poštuje. Posebno ako se spoljna politika Srbije pod njima nije vodila bogougodno, a to se dešava u zadnjih 200 godina, od ubistva Karadjordja.
Zato osim Svetog Save i srpskih kraljeva iz zlatnog srednjeg veka kada su vladari bili pobožni, mi u novijoj srpskoj istoriji, od stvaranja srpske države pa do danas nemamo narodnog vladara kojeg bi narod poštovao i rado ga se sećao. Milan Obrenović, kralj Petar, kralj Aleksandar, Nikola Pašić, samo da navedemo neke od njih, imaju spomenike u Srbiji ali ne i duhovni značaj za celokupan svoj narod, jer su umesto pravoslavne duhovnosti birali neku drugu, pseudohrišćansku veru oličenu u tajnim društvima i sklonosti ka Evropi, ka njenoj ideji racionalizovanog sveta bez duha, kojoj pravoslavni narodi ne pripadaju.
Tako da nam i sada preostaje samo da gledamo kako i sadašnja vlast radi to što radi i odlazi na deponiju istorije kao još jedna bezbožna vlast. A nama će biti tako kakvi smo mi sami, ni bolje ni lošije od onoga što svi zajedno stvaramo. Vlast koju imamo je izraz naše narodne volje, svesti i morala. A naša narodna volja nije pobožna ni bogobojažljiva, već povodljiva i nepouzdana. Takva nam je i spoljna politika, neprincipijelna, na više stolica ugnježdena i neautentična. Naša spoljna politika nije „naša“ već „njihova“. A ne može ni biti drugačija spoljna politika Srbije, kada mi nismo „svoji“. Da smo mi bogougodniji i pobožniji kao ljudi, Bog bi bio na našoj strani, ovako idemo protiv Njegove volje. Kazna za to je vidjena u istoriji nebrojeno puta, počev od Kosova i Turaka pa preko svetskih ratova, sve završno do ponovo Kosova i Evropljana. Ako nećeš da služiš Gospodu, tvoja spoljna politika će te dovesti da služiš gospodara koji će te podsetiti da On postoji i da bez Njegove pomoći ne ide.
Naši veliki lideri našeg malog naroda su opet zaboravili na Boga. Pre nekog vremena nas je Bog podsetio na sebe i svoju silu. Brzo zaboravljamo, Njemu se ne priklanjamo. Podsetiće nas On ponovo da postoji.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Volja našeg naroda je sve drugo samo nije izraz Božije volje. Karakteristike našeg kolektivnog mentaliteta su prenaglašena sebičnost, oholost i osijonost. Sve suprotno u odnosu na načela Hristove propovedi sa gore blaženstva. I sve u mnogo većoj meri izraženo od recimo prosečnog Nemca, Engleza, Holanđanina, pa i Amerikanca ako hoćete. U njihovim zemljama verska reformacija iz proteklih vekova je bar donekle uspela da slomi gordi duh čoveka kao pojedinca, a društveni plodovi te njihove borbe sa sopstvenim gresima su i mnogo izraženija društvena odgovornost. Srbi nisu prošli kroz tu borbu sa sopstvenim grešnim karakterom,zbog toga je u našoj zemlji još na snazi izreka da komšiji crkne krava. I zato su naši sopstveni gresi i dalje naši mnogo veći neprijatelji od imperijalističkih sila na čelu sa Sjedinjenim Državama, koji (tu se slažem sa autorom), rade sve što je opisano da rade.
Mi smo onakvi kakva nam je vlast. Vlast samo predstavlja sliku, moralnu refleksiju trenutnog stanja celokupne nacije. Kad smo svrgli Miloševića, a posle već par godina kad smo uvideli da reforme nisu saživele i da se ništa na bolje nije promenilo, rodila se izreka: „ON je otišao, ali MI smo ostali.“
U gresima i bezbožnosti naroda, a ne vlasti, je problem. Otiće i ova vlast kao što su i sve prethodne ostale, ali mi ovako jednako nepreporođeni i grešni ćemo nastaviti da izglasavamo nove takve vlasti koje će biti iste kao što smo i mi.
Đavo upravlja iz Brisela,i ovako obezboženi možemo samo da gledamo i plačemo.Kada se desila neka značajnija revolucija? Nema toga više,eto nam primera „bosanskog proleća“ kada su mediji odigrali ulogu gluvih telefona i uspeli da ih razbiju.
A mi smo već zaboravili kako su čestitke iz Brisela za predsednika stigle tri sata ranije,pre zvaničnih rezultata.Zašto im je toliko odgovarao Toma?
Sve mi se čini da je Vojvodina sledeća na listi presedana,ali da će ona otići mirno,čak i dobrovoljno.
Kako pratim raspoloženje naroda,nakon svih najavljenih mera aktuelne vlasti,Vojvođani će dobrovoljno potpisati da se Vojvodina otcepi,jer kako kažu,ovako se više ne može živeti.A šta će se dalje dešavati,mislim da je sasvim jasno.Nasamariće ovaj obezglavljeni narod,pristaće da budu i Austrija i Mađarska,i to će biti definitivno kraj jedne ere.
Nadajmo se ipak čudu da se desi.
@ vuja
Prvi deo vašeg komentara zahteva obimniji odgovor jer je zanimljivo za razmatranje kako i zašto je zapadni svet moralniji i pošteniji spolja a pokvareniji iznutra. Najbolju izreku koju sam čuo je rečenica jedne pravoslavne monahinje, koja kada je videla Evropu, samo je rekla: „Kako je ova Evropa BESRAMNO bogata“.
Ta kratka rečenica bolje opisuje Evropu od 100 mojih napisanih strana.
Potpuno saglasan sa vašim zaključkom, sudovi su Božiji pravedni i svako dobije što zaslužuje kao narod. To što mi svoje grehe nepriznajemo i ne popravljamo se samo vodi daljoj kazni.
@ Petkana
Nama ne treba revolucija, to nije hrišćanski a ni u pravoslavnom duhu, nama ne treba ni evolucija, već pokajanje. Brisel hoće Vojvodinu, hoće on sve zemlje i sve ljude, jer je težnja svake imperije sa zapada kolonijalno širenje. Samo je do nas i do Njega da li će se to desiti.
AustroUgarska i Nemačka su isto htele, pa je žuta carevina nestala u svojoj pohlepi i gordosti a presudio joj je srpski narod probojem Solunskog fronta.
Samo mali ubačaj, onako malo emotivni.
Ne znam ja tko kime upravlja, đavao upravlja srcem pojedinaca i srcima đavlijih sudaca. I srcem onoga koji živi u mojoj kući koju je oteo u mojoj Vojvodini i mojoj djedovini, za razliku ovdje gdje se Srbima njihovo vraća, u redu, neka se vraća, ali nemate pojma kakva je Vaša zemlja i sudstvo,totalna anarhija, korupcija i pristranost.Jadan pravnik u Srbiji koji se bori za pravo i pravdu,pokupi batina jer radi svoj posao.Nedaj Bože da brani nesrbina.Eto, tako je u vas.Ne mogu biti ne emotivna.Ne mogu.Tako, neka svatko zaviri u svoj vrt i neka se svima njhov vrt vrati jednako.A i kad se ne vrati kaznu naplaćuju naraštaji ni krivi ni dužni zbog grijeha svojih otaca, vidi se iz mog slučaja. Jao tim roditeljima. Da ni na svoju djecu ne misle zbog grijeha svojih. Vi plačete za Vojvodinom, plačem i ja. A to nije briga nikoga, ni Hrvatske ni Srbije…Bog sve vidi.I vjerujem da će mi samo Bog vratiti moje.Tko može protiv Boga, čija riječ? Bog zna istinu.I zna ovaj da Bog zna, ali ga se ne boji. A ja se uzdam u Boga Oca koji se zauzima za pravednika.I na zemlji i na nebu. Zemaljska kuća je propadljiva ali je kuća, oteto prokleto nije tek izmišljotina.Tko misli samo na zemaljsku kuću hoće li ugledati nebeske, i pogotovo ako misli na tuđu kuću i bez savjesti živi mirno u njoj dok mu se same nesreće događaju poslane od Boga. Ne želim više ništa napisati. Osim da je Bog uvijek na strani pravednika.Ja sam po tom pitanju mirna, moja je savjest čista.
Martina,
i ja bih emotivno mogla o progonima Srba i otimanju srpskih teritorija ali neću.Čemu,kad sve što je učinjeno protiv čoveka ne sme da ima opravdanje u patriotizmu.Ili kako god se to zvalo i pravdalo.
I kod vas stanje nije ništa bolje,izvinjavam se što vas ovako podsećam,ali mita i korupcije vam ne manjka, iako ste sada pod šapom Evrope,sve je i dalje onakvo kakvo je i bilo.Pratim redovno HTV i mnoge vaše novine,šta ću,to mi je slabost..
Sudovi su baš onakvi kakvi i moraju da budu,kada su na vlasti ljudi kojima je džep Sveto pismo,o čemu mi pričamo uopšte.
S.V
Revolucija kao buđenje. Da bismo se pokajali najpre trebamo da otvorimo oči i pogledamo dom svoj (anđele).Nije ljudima ni na pameti pokajanje,zašto bi se kajali? Biti svestan sopstvene odgovornosti i krivice, put je ka pročišćenju,a do toga mora doći nekakvim šokom,nečim što će uspavane prenuti na trenutak iz sna i naterati ih da progledaju.Jer ovo zaista jeste stanje dubokog veštačkog sna,u koji smo gurnuti.Vidim to po reakcijama običnih ljudi,dobrota i moral su tu,isplivaju kad je potrebno,a onda,kolektivno hipnotisanje kojem se teško odupreti.
Petkana, žao mi je ako ste Vi iz moga komentara isčitali nešto drugo.Jer ne poznajte moju situaciju do kraja, nije za pisanje.Radi se o prevari i otimačini.Ja govorim o pojedincu koji je tu imao i imao, došao i učinio to i ima pravo na ukradeno? Nadam se da ste čuli za Šešelja, to je njegovo maslo.Pa nije ni kod nas stanje bolje, slažem se, ne brigaju ih Hrvati iz Vojvodine, ali se ipak vraća Srbima njihovo, to ne možete reći. Meni ni jedna domovina nije majka nego maćeha.Pa ipak, bolje da sam ti nego kod vas. Zašto moj ujak koji je Mađar ne može normalno iznijeti smeće na ulicu jer mu srpske komšije sve razbacaju zato jer je Mađar. U mojoj zgradi žive Srbi i sve je normalno. Moj ujak se samo Bogu moli i nikoga nije dirao.Njegova djeca ne mogu naći posao u Srbiji jer su Mađari. Sad su otišli u Mađarsku i tamo se zaposlili.
Otimanju srpskih teritorija?Kojih?Pa znaju se odavno granice Hrvatske i Srbije.One koje je Tito napravio.A prije Tita imali ste manje teritorija.Pa jel ja to možda spominjem, u tom slučaju ne bi bilo ovih sada problema jer bi taj dio o kojem ja govorim bio hrvatski. Glupi Tito, što reći.Napravio mi je sranje da oprostite. Bože, Petkana nemojte. Ali ima Boga, ima. I radujem se što ga ima. Svatko će platiti za svoja nedjela.Ja govorim o svom slučaju i ne zanima me kolektiv ni srpski ni hrvatski.
Lako je biti patriota kada u glavi imaš iluziju savršenstva, a pakla je bilo znanih i neznanih na obje okrvavljene strane. Svašta se radilo na obje strane. Zločin je zločin i Bogu hvala da postoji pakao za one koji se ne kaju.
Završavam ovu temu, nema smisla, kajem se što sam išta napisala, ali zbog sebe. „Gdje je nestao čovjek?“ Možda u Salzburu. Ovaj što je oteo taj se može vratiti u svoje, tako ima svoje u Hrvatskoj i Vojvodini, fuj. Naši sudovi nisu idealni, ali vaši to je sramota i sve najgore.Prvo je važno koje si nacionalnosti pa onda sve ostalo.Nemate iskustvo moga slučaja.
Sudovi su vam korumpirani do pakla. A sutkinje, to je posebna vrsta. Sudstvo bi bilo ljepše da nemate žena sutkinja. Stravično.
I još nešto. Kad god šaljem neku sitnicu poštom u Bačku, koverta je uvijek pocijepana i ponekad nedostaju i stvari iz paketa, vide lijepo adresu da je iz Hrvatske i opet proradi neka mržnja ili što???? A da ne pričam da sadržaj koji pošaljem jest za moju bolesnu tetu, neko duhovno štivo, molitvenik i slično. Pa kome to smeta?
Puno se da pričati o tome i kad je rat prestao.
Hoćete drugi primjer. Nije bilo rata. Bila je Jugoslavija. Bila sam dijete i poslali su me da kupim kruh u jednu pekaru ili dućan. Tražila sam jedan kruh. Meni, djetetu od 6 godina Srbin je rekao: „Nema ovde kruha nego samo leba.“ I nije mi htio dati kruh dok ne kažem „leb.“ Ja sam mu na to odgovorila „dobro dajte leba“ i dade mi i platim, ali rekoh mu na odlasku „sad ću pojesti kruha“. Ako on mene dijete ide vrijeđati onda to ide malo dalje. Došla sam kući plačuči a i sretna jer se nisam dala poniziti i ne dam se ponižavati.Ne sramim se svoga jezika ni porijekla. A bilo je vrijeme mira, a vi se čudite kako ćirilica prolazi poslije rata? Samo za usporedbu. To kako je jedna pekar razmišljao, razmišljali su mnogi tako. Posebna priča je Šabac.Kako ti ljudi ne vole Hrvate…u vrijeme mira i Jugoslavije.Hrvate iz Srijema. Tako sam kao mala još naučila i nisam mogla mnoge stvari shvatiti.Danas imam predodžbu da je rat izveden planski i dugo smišljan. Jugoslavija je bila samo utopija koju je trebalo razbucati i provesti svoje zamisli. Tako mislim i vjerujem da je to istina.Prije se to nije smjelo ni reći. Srećom, ovo je valjda jedini portal u Srbiji koji ne radi cenzuru. Zato vam je Bašta Balkana najbolji portal.
700 000 Srba je progutao Jasenovac.Siguran sam da za to nijesu krivi rijeka Sava pogotovo ne Dunav.Krivo je ustastvo cije pelene je mijenjao Vatikan.Svaka od tih zrtava vapi,ne za osvetom nego za pokajanjem nekog od vas croata.Makar i od cracoacijskog prosjaka.Toga nema,odlicno e sad cemo mjeriti malo drugojacije 1g za1kg.Zlo raditi,od zla se braneci, tu zla nema nikakvoga.
Draga Martina,
upravo se na HRT1 završila emisija „Nedeljom u 2“,znate kada bi tako nešto moglo da prođe na RTS-u u udarnom terminu?? Ja sam fascinirana..još je nisu aploudovali pa je ne mogu postaviti,no obavezno je pogledajte.Ti ljudi su rekli sve ono što i ja mislim,o ovom našem srpskom ataru,i vidim da je identično kod vas,identično.Hvala Bogu pa ima ljudi na koje ne deluje ova kolektivna hipnoza,a oni su nam jedina nada.Oduševljena sam potpuno.
Što se tiče Mađara u Vojvodini…evo,mogu vam samo reći da sam pet godina života provela na severu u Subotici,gde su mi kada uđem u prodavnicu uvek govorili „tešik“, a mađarski se čuo na sve strane više nego srpski.Moje prijateljice mađarice su čak i ispite na fakultetu polagale na maternjem jeziku,ne znam ima li toga još u nekoj drugoj zemlji.Dakle,ima svačega,nismo mi uređene zemlje da se time možemo pohvaliti. Mi smo više( i Vi i mi)poput Indijanaca,u nekom rezervatu,i samo je privid slobode,u stvari je teško robovlasništvo i kriminal nad sopstvenim narodom.
Ode rasprava u pogrešnom smeru, na nacionalni plan, gde su zaključci uvek lični i često predimenzionirani ličnim doživljajima.
Martini samo jedno podsećanje na priču iz Jevandjelja o pravednom mladiću koji je došao kod Isusa da ga pita šta da čini da se spase a Gospod mu odgovara „ostavi sve i podji zamnom“.
A taj mladić beše bogat i bi mu žao da se liši svog bogatstva. Dalju pouku o bogatašu i kamili svi znaju. Oslobodite se tereta Martina :-)
Najpre Gospod ispunjava molitve onima koji praštaju neprijateljima svojim, to svojstvo Srbi imaju više izraženo nego Hrvati. Zato će budućnost u sledećih 100 godina biti iznenadjujuća za mnoge balkanske narode :-)