Spoljna politika Srbije je narodno delo a ne zasluga političara
Ma koliko se Srbija i njeni političari upinjali da vode državu Srbiju, spoljna politika Srbije je suštinski vodjena narodnom i Božijom voljom
U ime naroda …
Veliki lideri malih nacija veruju da oni ispisuju istoriju svojih naroda i država. Ubedjeni su u to. Ne znaju da zapravo neki skriveni mali lideri velikih imperija, koji deluju iz potaje, kroz mrežu špijuna, žbirova i potplaćene domaće elite, planiraju i sprovode istoriju malih naroda.
Dok male nacije veruju da su oni istorijska nužnost i uspeh, velike imperije znaju da su male države samo deo plana i dogovora velikih. Jer veliki planiraju istoriju i politiku, dok je mali samo odigravaju uz više ili manje napora. Stoga je spoljna politika Srbije uvek bila uklještena izmedju velikih sila. Ali i ostvarena narodna volja kroz žrtvu i stradanje.
Pa ipak, i pored volje velikih da stvaraju istoriju, mali narodi su tu istoriju i te scenarije menjali mimo volje velikih. Narodno delo malih uz Božiju pomoć upropaštava veliku zamisao velikih država. Snaga malih naroda ili Božja ruka? I jedno i drugo. Kroz nadahnuće mali narodi i njihova narodna volja pobedjuju velike. U ime naroda se dešava istorija a ne u ime nacionalnih lidera, koji su samo produžena narodna volja i ruka.
Pa opet, srpski političari veruju i dalje da oni kreiraju i vode spoljnu politiku, da oni prave dogovore i istorijske ugovore. Na narod svoj su zaboravili verujući da oni znaju bolje od svojih sugradjana šta nama treba, a pogotov su na Boga zaboravili, jer ništa ne rade uz Božiju pomoć.
O zablude li njihove! Neko treba da ih obavesti da ako ne rade po Božijoj volji, ni narodna volja im neće ići na ruku.
Neka pročitaju malo istoriju, pa da vide koji je to srpski vladar ili političar imao uspešnu spoljnu politiku, izuzimajući Svetog Savu i nekolicinu bogougodnih srpskih srednjevekovnih kraljeva, svi ostali su bili gubitnici. Pogotovu novovekovni kraljevi i političari, od ustrojstva savremene srpske države. Svi su bili marionete velikih sila i sopstvenih ambicija, pa čak i kralj Aleksandar koji je stvorio Jugoslaviju. Zato im države i dinastije nisu trajale, zato ih se narodna svest ne seća i ne poštuje. Posebno ako se spoljna politika Srbije pod njima nije vodila bogougodno, a to se dešava u zadnjih 200 godina, od ubistva Karadjordja.
Zato osim Svetog Save i srpskih kraljeva iz zlatnog srednjeg veka kada su vladari bili pobožni, mi u novijoj srpskoj istoriji, od stvaranja srpske države pa do danas nemamo narodnog vladara kojeg bi narod poštovao i rado ga se sećao. Milan Obrenović, kralj Petar, kralj Aleksandar, Nikola Pašić, samo da navedemo neke od njih, imaju spomenike u Srbiji ali ne i duhovni značaj za celokupan svoj narod, jer su umesto pravoslavne duhovnosti birali neku drugu, pseudohrišćansku veru oličenu u tajnim društvima i sklonosti ka Evropi, ka njenoj ideji racionalizovanog sveta bez duha, kojoj pravoslavni narodi ne pripadaju.
Tako da nam i sada preostaje samo da gledamo kako i sadašnja vlast radi to što radi i odlazi na deponiju istorije kao još jedna bezbožna vlast. A nama će biti tako kakvi smo mi sami, ni bolje ni lošije od onoga što svi zajedno stvaramo. Vlast koju imamo je izraz naše narodne volje, svesti i morala. A naša narodna volja nije pobožna ni bogobojažljiva, već povodljiva i nepouzdana. Takva nam je i spoljna politika, neprincipijelna, na više stolica ugnježdena i neautentična. Naša spoljna politika nije „naša“ već „njihova“. A ne može ni biti drugačija spoljna politika Srbije, kada mi nismo „svoji“. Da smo mi bogougodniji i pobožniji kao ljudi, Bog bi bio na našoj strani, ovako idemo protiv Njegove volje. Kazna za to je vidjena u istoriji nebrojeno puta, počev od Kosova i Turaka pa preko svetskih ratova, sve završno do ponovo Kosova i Evropljana. Ako nećeš da služiš Gospodu, tvoja spoljna politika će te dovesti da služiš gospodara koji će te podsetiti da On postoji i da bez Njegove pomoći ne ide.
Naši veliki lideri našeg malog naroda su opet zaboravili na Boga. Pre nekog vremena nas je Bog podsetio na sebe i svoju silu. Brzo zaboravljamo, Njemu se ne priklanjamo. Podsetiće nas On ponovo da postoji.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Ako opstanemo..jer iste su demografske prilike u svim balkanskim zemljama,svake godine jedan grad nestane,kada(da li) ćemo se osvestiti?
Taj nacionalni doživljaj koji su nam umetnuli poput kompjuterskog programa nas je i doveo dovde,krvimo se međusobno,a ONI se bogate,na kraju ćemo se sami uništiti,i sve ide po planu..
Za vrlo kratko vreme,svega nekoliko decenija,preobratili smo se u nekakva čudna bića,evo ove su nas poplave podsetile na davno zaboravljenu ljudsku prirodu.Jeste bio rat u Bosni i Hrvatskoj,zastrašujuć i krvav,ali pravi su ljudi ostali ljudi,i nisu prestali da se vole,dakle,ima nade za nas.
Evo i linka za emisiju
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CCYQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.hrt.hr%2Fenz%2Fnedjeljom-u-dva%2F&ei=ObWUU7WWGOub1AXql4GACQ&usg=AFQjCNGFlqMaRuEFi3lWFvrUQTt12lDZcg&sig2=qqTWzW5MGSOBPcbUvP6j7Q
Martina,
zaboravih vam reći-moji su sa majčine strane čisti Mađari,ceo život odživeli u ovoj zemlji,i niko im nikada ni prigovorio nije a kamoli rasturao đubre :)
Čak je moj pokojni deda s vremena na vreme zaboravljao na svoju nacionalnost,potpuno se poistovećujući sa zemljom u kojoj živi, i često komentarisao kako svetski lupeži uvek po nama Srbima udaraju,što je sa njegovom mađarskim akcentom uvek izazivalo gromoglasan smeh..
Vojvodina je čudesna mešavina,i svi smo izmešani do te mere da nema mesta nacionalizmu.
S.V. hvala, sve lijepo rečeno od Vas.Ma kako da se isključe emocije dragi S.V? Znate što mi je gore od svega toga? Što nitko ovdje neće da kaže žao mi je što ti se to dogodilo, neki loš čovjek, nego svi odođe u osudu.Spominju mi i Jasenovac, znači, meni se to moralo dogoditi, zaslužila sam zbog Jasenovca,zar ja nosim kolektivne grijehe? Šta je vama ljudi? Nema suosjećajnosti. Ja ću reći da u mom narodu ima svakakve bagre, i zločinaca i slično, ali isto ću reći da se ponosim što sam to što jesam i to što imam domovinu kakvu imam, ja ju volim, druge nemam.Zar da više volim Zanzibar ili ne znam koju državu? Vi svi volite svoju zemlju, a ja svoju nesmijem? zar ne smijem voljeti svoje djetinjstvo, svoju kuću, zar ne smije zaplakati nad nepravdom? Kažem što je a nitko neće da kaže, pa da ima i toga, nismo mi baš savršeni kako uvijek hoćemo biti. Nitko neće da prihvati istinu. U svakom narodu ima korova. Još kažem, neka se vraća i Srbima njihovo ali zašto meni ne može moje? Zašto svi to opravdavate?To znači da mi se želi to zlo, da je takva mržnja potrebna?
S.V., taman me utješite i onda kažete nešto u što ne možete biti sigurni ni sami. Ma ne možete :) Nisam naišla na svjstvo praštanja kod Srba, mogla bih reći da to jedino mogu Srbi vjernici, ali istinski. A ne znam, ne poznajem takvog niti jednog, voljela bih ga upoznati:)
Isto tako ni vi S.V. ne poznajte mnoge koji oprostiše i opraštaju, zar zaista mislite da se vašima nema ništa oprostiti? Zar ne znate da se u ratu svašta događa? Ja sam sigurna da ima toliko neispričanih priča sa obje strane i toliko prikrivenih zločina ali sa obje strane.A vi?
S.V. ne znate za mnoge nepoznate ljude daleko od kamera koji opraštaju a kojima je takvo zlo počinjeno. Ako smijem dodati, pisano je „Proklet čovjek koji se uzdaje u čovjeka“.Tako se nemojte ni vi uzdavati u Srbe kako ni ja u Hrvate nego samo u Boga i da po njemu djelujemo.Ja sam oprostila dragi S.V., izgubila sam zbog svega toga i oca,nije lako izgubiti roditelja,to je posebna bol.Zbog njega volim i Vojvodinu i Srijem i ono što je on svojim rukama stvarao.Zar je grijeh moliti Gospoda da se povrati ono što je tvojih ruku djelo? Bar u novcima,kao odšteta. Ja živim u stanu u kojem sutra mogu na cestu, dužničko ropstvo.Teško se živi danas.Ja nisam vezana na materijalno ali mislim da ni Gospod nije protiv da svatko uživa svoje.Ja ništa drugo nemam osim te djedovine.Čak ni slike koje je gospodin spalio.Ne znate vi ništa, među vašima ovima koji su došli ima takvih životinja, a taj je jedna od njih.Planski je sve napravio, perfidno i lukavo.Ja vam o tome ne mogu ovdje ispričati, u četiri oka bi i vi izmijenili priču.Priznajte sami sebi da među vašim narodom ima pokvarenjaka, samo to želim.
Petkana, čitam Vaš prvi komentar, ja prihvaćam i vaše iskustvo i ne kažem da nije istina, vi ste u sredini koja je očito Subotica malo drugačijeg sastava stanovništva, meni se to dogodilo eto reću u Žablju, nisam tamo osjećala ovo što i vi. Iako to nije mjesto o kojem ja pričam, o mojoj kući.Ne mogu reći koje je to mjesto, nije za internet.Recimo da je to mjesto u kojem su se svi slagali, miješano stanovništvo, najmanje Srba (bez uvrede sada), Hrvata, Mađara, čak i Nijemaca nešto malo i nije bilo problema dok nije došao Šešelj.Meni je žao ako vi to ne možete prihvatiti.Taj je čovjek zlo.
Draga Petkana, rekoh ja prihvaćam i vašu priču, ali moja majka nije mogla upisati medicinski fakultet u jednom gradu u Srijemu jer je Mađarica, to joj je otvoreno rekao taj gospodin.Ono što ja pokušavam svima vama reći da ne idalizirate Srbe, pustite ljubav i domoljublje.Ni ja ne idaliziram Hrvate, ja sam samo realna.
Gledala sam danas „Nedjeljom u dva.“ Prvi gost puno psuje i nekulturan je, ima dobre namjere i to je lijepo pomagati. U nekim je stvarima površan, recimo ne razumije mene i ne razumije one koji su sve izgubili u ratu. Drugi gost mi se puno više sviđa, govorio je kako je i skidam mu kapu.Vezano za prvog gosta, kad mi neki zagrepčanec počne govoriti o bombama bolje da se pokrije od sramote, jer nije vidio rata, tako je i sa ovim dečkom koji pati za Jugoslavijom.Iako kažem, ima dobre namjere. Ja više nemam povjerenja u Srbe. Žao mi je što to kažem, mislim da bi mi da ih opet zavolim zabili nož u leđa.Imala sam sve prijateljice srpkinje i sve su me izdale. Voljela bih upoznati drugačije Srbe pune ljubavi ali nisam.Možda nisam imala prilike.Još je gore od toga što su Hrvati koji su živjeli s nama postali prodane duše za suradnju sa šešeljem. fuj i ti danas žive u mom srijemu.ulizice tom Srbinu iz Hrvatske koji nam je oteo naše.
No dobro, za kraj. Oprostite mi ako možete emotivne ispade, teško mi je o tome pisati.U svojoj duši nastojim težiti za dobrim, opraštanjem i ljubavlju prema svima. Jedino mi nedostaje povjerenja, to priznajem, to su rane, eh, jedan zagrljaj od vas nekih tu sa portala, Petkana ili S.V. ili bilo tko drugi mislim da bi puno toga iscijelio.
Ja bih tako voljela doći prije nego umrem vidjeti svoju kuću i isplakati se na groblju mojih pokojnih koji su obrasli u travi sve te duge godine i ostali zapušteni godinama.
Najljepše mjesto na svijetu je to malo selo u Srijemu. Ljepše i od čitave Hrvatske.
Ne zamjerite. Idite dalje s temom. :) Sretno i blagoslovljeno svima.
Martina,
volela bih da vam se to nije dogodilo.Dobro ja znam ko je Šešelj i kakvu je viziju imao,no u svakom narodu ima i žita i kukolja,i ništa se tu ne može.Evo gledajte sad biskupe koji su izašli da dočekaju zločinca kojeg oslobodiše od svih grehova,tuga je to za sve one ljude kojima su najmiliji stradali,ali…sve su to naši,ljudski potezi,a kako će im biti suđeno gore?
Zaista za svih mojih 37 nisam čula da su nekoga u Vojvodini zbog nacionalnosti ugrožavali,ovde vam nacionalne manjine imaju čak i veća prava nego domicilno stanovništvo,što ume ponekad da liči na nepravdu..
Oprostite im ako možete,i ne odustajte od pravde,jer ona je spora ali dostižna.
Hvala Vam Petkana, puno mi to znači, da ste mi bliže zagrlila bih Vas. Nije nas nitko ugrožavao,pojedinci su znali, problem je došao kad i Šešelj.To selo je bilo ok, svi su se slagali čak i sa Srbima, sve je bilo u redu.Opisivala sam situaciju tipa Novog Sada, Rume, Beograda, kažem pojedinci. Ja sam za prava svih, i manjina i većina,da svi budu zadovoljni i u međusobnom miru. Isto tako mi ne smeta ni ćirilica na ploči. Ali o tome smo već govorili, dublji su to problemi koji nemaju veze sa pismom ni manjinom.Nego sa vlašću koja vlada.Čini se da ide u propast. To su i zaslužili.
Opraštam, opraštam i zbog vas jer ima dobrih ljudi. Opraštam poradi Krista. Ako ja ne oprostim ni meni se neće. Ne želim zlo nikome ni onome jadniku što sagriješi. Daj Bože da se pokaje i obrati.
Još jednom hvala, puno mi to znači. Zaista. Svako Vam dobro Petkana. Dobro je biti dobar, isplati se. Hvala Vam.
Oprostite i vi meni na emocijama, one povedu čovjeka u bol.U sjećanja.Zato jer je bilo lijepo živjeti tamo. Tamo je sve, moje djetinjstvo, moja radost, moje životinje. Sad je beton i nešto drugo. Tamo smo trebali svi dočekati starost.
Opraštajte i drugima.Svi imamo velike rane, kopanje po rani ne donosi iscijeljenje, samo bunar, kao i optužbe.Ja mislim da najviše pomaže da te netko čuje i „osjeti“, pa makar se i ništa ne dogodilo. Nemate pojma koliko meni znači da ponovno počnem vjerovati u ljude, u Srbe.U ljude. Treba raditi na povjerenju, to je nestalo. A povjerenje će se stvoriti kada se prestane optuživati, huškati, uzvikivati ovo ili ono. Dali će se to ikada dogoditi da više nije važno? Kada bi obje crkve i pravoslavna i katolička svaki dan molili za pomirenje ali žestoko ja vjerujem da bi se i dogodilo, ali ne moli se. To je neka moja slobodna procjena.Možda griješim.
Završila bih sada. Vojvodina je toliko lijepa da joj Hrvatska nije ravna. Ni more je ne može preteči. Ravnica. Kad idem u krš u Dalmatinsku Zagoru, pomislim da je to najružnije mjesto na svijetu (psovke svakakve,užasna klima,nikad se neću priviknuti,ne volim nikako) Bože oprosti mi, nemaju oni pojma što je ljepota, to se ja nasmijem svom mužu. Imaju kamen i vukove, i taj neki tvrdi mentalitet, ma gdje su srijemci i vojvođani od toga. Vrijedni vrijedni ljudi.Vrijedne domaćice,suprotnost Zagori. Neću više pisat :) izogovarala sam sad :)
Ovozemaljska pravda Marta nikad nije onakva kakvu mi očekujemo i želimo, jer i nama i našem nasledju, našoj zajednici sudi se Božijim zakonima i kriterijumima.
Mnogo je važnije pitanje zašto nam se nešto dogadja, jer sve što nam se dogadja je po Božijem dopuštenju, zbog naših grehova ili zbog Njegove milosti prema nama. Na primer, sve ove nedaće koje Srbiju pogadjaju su velika milost i zaštita od velikog zla koje korača, samo što mi to ne sagledavamo. I ta milost, nije zbog dobrih Srba, jer da su dobri ne bi im trebala nevolja, nego nas Bog čuva kroz kaznu zbog svih onih žrtava u Jasenovcu i tokom ratova. Srbi krvlju otkupljuju svoju budućnost inače bez nestali zbog grehova svojih, masovnih abortusa, psovanja, prevara, pohlepe, sujete, bezbožništva, paganizma, itd.
[…] (Башта Балкана) […]
Ne razumem vas,kako zbog žrtava u Jasenovcu? Treba li nam nakon Jasenovca još i kazna?Nije li se upravo kroz Jasenovac dobar deo grehova otkupio?