DUM SPIRO SPERO
Stigla je.
Sestra mi je dojavila njen dolazak. Čekali smo je čitav život.
Mama se ostavila zagorelog ručka i zaboravila na jučerašnji događaj. Tata joj se pridružio, nakon dosta vremena, bez pridika i škrtih reči. I on se radovao.
Sestra… Ona je priča za sebe. I njoj je bilo drago. Možda više nego svima nama zajedno. Jer… Nije lako biti ona. Izgubiti sve, steći ništa. Neka je. Biće joj bolje.
Jaka je ona. Posle svega, čovek ili potpuno pukne ili očvrsne kao stena. Ona je moja stena. Nadam se.
A ja…
Ja sam dobro. Uvek bio. I bez njega, našeg brata koji je pre toliko vremena nestao, a juče nam vraćen, doduše u crnoj kesi. I sa majkom, koja ni sama više ne zna šta je. Komšije kažu: „Poludela od bola.“
Hajde da to tako zovemo. Ni tata nije ništa bolji. Seka, ostala bez brata i ljubavi svog života u istom danu.
A ja…
Dobro sam. Najbolje.
Eto nje na našim vratima.
Potpuno vedra i prozirna.
Nada …
Nikolina Ostojić